Порекло презимена Гиљен

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ГИЉЕНИ

(на Стругу и Доњој Бијелој)

Гиљени су поријеклом из села Марковине, одакле се Милован Гиљен, у првој половини 19. вијека, преселио у околину Никшића у село Студенца, а нешто касније пређе у село Орах. Милован је имао два сина: Бошка и Петра. Бошко је имао Саву, а Петар Милуна и Вукашина.

Када је Дервиш-паша Ченгић 1847. године пошао с војском да нападне Ускоке, у пашиној војсци се налазио Бошков син Сава, младић од шеснаест-седамнаест година. Сава је ноћу, кријући се, напустио турску војску, стигао у Малинско код Мирка Алексића и обавијестио га о предстојећем турском нападу. Ускоци су се организовали, спремно дочекали Турке и страховито их поразили.

За велике заслуге Сава је добио од Његоша на дар токе.

Послије овог догађаја сви Гиљени ускоче у Струг, гдје и данас живе. Саву послије овог подвига назову ,,Орман“, јер је пред Турцима прелетио као орао да би обавијестио Ускоке о опасности која им пријети.

Савин син Мињо узео је презиме Орман, по надимку свог оца Саве, и преселио се из Струга у Озриниће код Никшића 1877. године. Коју годину раније, око 1872. године, Милован Бошков пређе са Струга у Доњу Бијелу, гдје се стално насели с породицом.

Гиљени су познати као добри јунаци, који су се истицали јунштвом у многим бојевима против непријатеља.

Шоро Гиљен погинуо је на Петњем брду 1877. године као истакнути јунак. Милан Гиљен са Струга погинуо је на Мојковцу 1916.

Раде Гиљен са Струга, барјактар у балканским и Првом свјетском рату, погинуо је на Мојковцу 7. јануара 1916. године. Мујо Стаменин Гиљен био је истакнути омладинац и активиста; погинуо је као припадник НОВ-а. И Петар Гиљен са Струга био је припадник НОП-а од првих устаничких дана; ухваћен је као илегалац и активиста на терену и у Колашину убијен када је покушао бјекство са стрелишта 14. фебруара 1943. године. Јованка Гиљен из Бијеле је као активиста, родољуб и припадник НОП-а погинула 1945. године у Бијелој.

Има их у другим мјестима гдје су отишли ради запослења.

Славе Никољдан, а прислужују Спасовдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић