Порекло презимена Недић

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

НЕДИЋИ

(живе у Доњој Буковици)

Воде поријекло од Неде, удовице попа Стевана Косорића, кога су Турци посјекли 1806. године у Пљевљима. Стеван је имао синове Саву и Николу, који се по мајци Неди прозваше Недићи. Они се средином 19. вијека преселише у Доњу Буковицу, на мјесто гдје су им биле зимске стаје. И данас живе у Буковици.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Никољдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

*

У књизи “Српске породице и презимена” мр Радомира Д. Ракића и Вере Станисављевић-Ракић дат је опширан прилог о Недићима уопште, о три њихове гране, а овом приликом износимо само линију Недића са славом породице г. Ивана – Ђурђевдан.

Према Б. Дробњаковићу, директору Етнографског музеја и професору Филозофског факултета, који је испитивао порекло становништва Јасенице и Космаја, Недићи из Орашца, са славом Ђурђевдан, доселили су се из Рогаче, са Космаја. У међувремену, крајем 19. века, неке породице су из Орашца прешле у Гараше.

У области Јасенице, Недића још има и у Брезовцу, где им је презиме Радаковић-Недић, са славом Св. Јован, и у Блазнави, од претка који је из Брезовца дошао у женину кућу, па славе Св. Алимпија. Према породичном предању ових Недића, око 1878. године су се доселили са Сјенице.

Недића има у низу других места: у колубарском крају – у Брајковцу, досељени из Угриноваца у Качеру, слава Митровдан, и Подгорини – из Осата у источној Босни, са славом Св. Јован, у Лелићу – пореклом из Бањана, у Старој Херцеговини, славе Св. Николу, док су у Кутлову, Лепеница, Недовићи-Недићи, досељени од Сјенице, са истом славом, Св. Никола.

С обзиром на карактеристичну дробњачку славу, Ђурђевдан, за Недиће г. Ивана би се могло поуздано рећи да су пореклом из племена Дробњак, од знаменитог братства Косорића. Према предању које је забележио етнограф А. Лубурић, они су, наводно, “још у петом веку (!), досељени у ове крајеве као део Новљана”. Уметнимо, међутим, да се за Новљане мора рећи да су, у ствари, полумитско племе што се њиховог постојања тиче, али се зна да су то име могли добити тек када су, у 15. веку, из Босне дошли у околину Херцег Новог. Куће ових Недића су у Доњој Буковици, а садашње презиме су добили по Неди, удовици попа Стевана Косорића, кога су Турци посекли у Пљевљима 1806. године. Од њега су синови Саво и Никола и све њихово даље потомство. Сродни су им Срдановићи и Стојановићи на Косорићима.

Најстарији подаци које имамо о Недићима забележени су, међутим, у Пиви, Васојевићима и Бањанима.

У Пиви су, по неким изворима, староседеоци, док су, по другима – од Копривица, из Бањана, из села Зеба. Предање каже да су се уздизали на катун уз Дурмитор, што значи – у Дробњаке. У Борковићима постоји крај који се зове Недићи, у којем живи братство Недића у 23 куће. По некима су од једног зета породице Делић који је по мајци Неди узео презиме Недић, пошто се запопио. Прича се да је од њих било девет попова па није искључено да је то био управо споменути јунак поп Стеван. Од ових Недића су и Недићи који живе у Врбасу и Бачком Добром Пољу (Војводина). Славе славу Св. Јована.

У Брезни их има три куће Недића. Славе Св. Јована, најчешћу бањачку славу, друга честа њихова слава је Никољдан.

Према Р. Вешовићу, аутору монографије “Племе Васојевићи”, Недићи у селу Пешци, у Васојевићима, потичу од Малишића, фамилије из братства Миомановић. Од ових Недића су и остали Недићи са славом Св. Арханђео Михаило, па и они у Срему, у фрушкогорском месту Јазак, где је и чувени манастир. Иначе, Недићи се у Срему први пут спомињу 1734. године – у Старим Бановцима, тада Туси, без наведене славе. Ако су сродни са онима у месту Јазак, онда славе Св. Арханђела Михаила.

Ово је слава и породице генерала Милана Недића. Он је рођен 1878. године, у Гроцкој, где је његов отац био срески начелник, али је, 1833, рођен у Орашцу. Ови Недићи потичу од браће Дамјана и Григорија, два јунака из боја код манастира Чокешина у Првом српском устанку, који су презуме добили па баби Неди, родом из Васојевића.

Недићи у другим крајевима вероватно су потомци породица које су се иселиле из своје старохерцеговачке и васојевске прапостојбине, али са разним славама што може, али и не мора, да значи да су различитог порекла.

У Босни, са славом Ђурђевдан, најбројнији су у неким парохијама код Травника, Дервенте, у Маглају и околини и код Тешња. У другим крајевима славе Св. Николу и Аранђеловдан, а има их и који славе Св. Архиђакона Стефана, Св. Илију, Св. Јована, Крстовдан, Св. Враче, Петровдан, Св. Симеуна и Св. Трифуна!

Према “Лексику презимена СР Хрватске”, из 1976, Недићи – без податка о вери и националности – забележени су у више од 20 места – од Андријашеваца, код Винковаца, до Српских Моравица, у Горском котару, и Дрниша, али највише у Славонији.

*Преузето из франкфуртских Вести