Порекло презимена Јањушевић

7. март 2012.

коментара: 5

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЈАЊУШЕВИЋИ

(у Горњој Бијелој)

Поријекло им је од Јањушевића из Озринића, одакле се Илија Станков 1864. године доселио у Горњу Бијелу. Илија је имао синове Милутина, Љуба, Пунишу и Светозара. Њихова далека старина је из Бањана, од братства Копривица.

Славе Никољдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Војислав Ананић

    ЈАЊУШЕВИЋ (п), Гарева (Гацко). Веома су старе породице које су “некад бројале и по тридесет пушака, а сада су готово самрли“. Славе Никољдан (59:197). У Гареву су дошли из Самобора у 17. вијеку, одакле су их “потиснули стари Самоборчани” (147:579).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    • Миомир Јањушевић

      Војиславе, читао сам и не знам одакле је овај извор. Ја сам из Гареве код Гацка. Ми имамо комплетно породично стабло од нашег родоначелника Сима (негдје око 1700 годиште), који је по причи наших старих доселио у Гацко средином 18 вијека из Озринића код Никшића, а даље наше поријекло је од Копривица из Бањана исто као и Јањушевића из Озринића. Наше стабло почиње од њега (Сима) и никад до сад нисмо могли бројати 30 пушака, јер кажем да је наше стабло познато комплетно.

      • Миомир Јањушевић

        Јесмо међу три најстарије фамилије у селу (Попадићи, Јањушевићи и Стојановићи), али ту негдје око 1750-60 године смо доселили. Ту су Зимоњићи, Ђуричићи, Бајовићи, Сушићи, Бјековићи (Дамјанчевићи) и Јегдићи најмлађа породица од Бјелогрлића из Липника код Гацка. Некад су били најстарији Маножићи и Богдановићи, али су давно негдје одселили, не знамо гдје.

  2. Миомир Јањушевић

    Наравно славимо Никољ дан!

  3. Миомир Јањушевић

    O Јањушевићима као огранку Копривица, писао је Мр. Радојко-Рајо Копривица. Књига
    “КОПРИВИЦЕ”
    родослов
    “од корена стазама потомака”
    Београд 2016г.
    Издавачка фондација архиепископије Београдско-Карловачке Српске Православне Цркве