Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
РУБЕЖИЋИ
(на Барама и Боану)
Рубежићи су поријеклом из села Рубежа, код Никшића, по чему се и прозваше Рубежићи. Њихово старо презиме је Јакичићи. У Рубеже су се доселили из Куча, и то четири брата због неке буне бише принуђени да бјеже како би избјегли казну. У Рубежама су живјели све док не убише једног Турчина из Никшића 1791. године; зато ускочише у Брда, одакле су се Перо и Малиша с породицама 1792. године одселили на Гласинац, а Лука, с осталим породицама, у Горњу Морачу, у село Љевишта, гдје се настанио међу Ускоцима. У Љевиштима нијесу дуго живјели, већ су се преселили у дробњачко село Сировац.
Рубежана има у Драговољићима код Никшића и од њих су Ћалићи и Одовићи у селу Заграду, у Никшићкој жупи.
У Сировац су се доселили Лука и Буљо. Од Луке нема потомства а од Буља су Јован и Марко. Јован је имао синове Тодора и Томицу, а Марко Вучића и Ђока. Вучић се око 1874. године преселио из Сировца у Штитарицу код Мојковца, гдје живе његови потомци, од којих неки пређу у Липово код Колашина.
У овом братству је било доста истакнутих људи и јунака. Милован Рубежић је био племенски капетан у Ускоцима, а Саво ратник из балканских и Првог свјетског рата, када је био официр црногорске војске; касније се налазио у Комитском покрету. Од њих су још познати поп Сава и Павле, ратник из првих ратова. Он је међу борцима 7. омладинске црногорске бригаде као стари искусни ратник.
Никола Рубежић, ратних из првих ратова, рањен је на Мојковцу 7. јануара 1916. године као борац Сировачке чете.
Миливоје Рубежић, четовођа у Комитском покрету, погинуо је на Сињајевини заједно са Живком Рубежићем у борби против Шваба 1918. године.
Рубежића има у разним мјестима наше земље гдје су најчешће одлазили ради школовања и запослења.
Славе Никољдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
15. април 2014. у 14:09
Rubež Nenad i Rubež Nemanja Han Pijesak
U Han Pijesku u selu Mrkalji su se nastanili Rubeži koji su došli na Vidriće -Glasinac . Na Vidrićima sada nema Rubeža
U Mrkalje je sa Vidrića došao Pero Rubež koji je imao sinove Jovana i Simeuna
Jovan je imao 4 sina i to Todora , Đorđa , Milovana i Lazara a Simeun Mihajla , Rista , Dimitrija i najvjerovatnije Miloša
Todor je imao sinove Pero , Dobrica , Boško , Bogdan i Samoilo i kćerke Anu , Anđelku , Dobrinku
Milovan i Lazar nisu imali potomstva
Bogdan i Samoilo imrli kao djeca u zbjegu I svjetski rat a Dobrica , Boško i Dobrinka poginuli u II svjetskom ratu
Pero imao 8 djece
15. април 2014. у 14:26
Rubež Nenad i Rubež Nemanja Han Pijesak
Kao što je navedeno Rubež Pero je imao 8 djece i to
Rubež Rajko
Rubež Dobrosav
Rubež Novica
Rubež Nenad
Rubež udato Radulović Nevenka
Rubež udato Radulović Slobodanka
Rubež udato Đurđeviž Dobrinka
Rubež udato Vidović Bogdanka
25. децембар 2017. у 04:07
Milorazd
Procitah o Jakicicima.Kao i cela Srpska istorija,tako i rodoslov nije lak zadatak.Rubez,selo pored Nikšića,imao je nekoliko familija.Jedana od njih su Jakicici.Danas ih u Srbiji,Bosni i Crnoj Gori nema.Prezime je zamenjeno,jer je tako moralo biti.Postoje Jakicici na Kordunu.Stupio sa u kontakt sa jednom starinom.Rekao je da se pominjala Crna Gora u poreklu istih.
Te,1792,na slavi Svetog Nikole,u kući Luke,dođje,nepozvan musliman(prezime na ic,govori da je bio nas).Ne htede ustati dok se lomio kolac i čitala slava.Natera ga djed Luka.Kad se sedalo,iz protesta je udario o sto posudom u kojoj je bilo pice(po predanju vino) i poprska i djeda.Luka ode,uzme kratez i ubije nezvanog gosta.Slava se završi i svi Jakicici(sedam familija)na nagovor Luke,krenuše kuda koji.No pre toga trebalo je blago(stoka)pokupiti i napustiti Zlatne Strane.Na konju tamo ode najmladji međju njima i zatece 4 muslimana kako vrše torturu nad nejači.Sreca da je bio oprezan i sacekao povoljan trenutak.Pobio je svu četvoricu i pokrenuo familiju na beg sa blagom(oduvek su bili bogati).Svi koji odoše u turski vilajet promenise prezime.Postoji realna pretpostavka da je jedna familija završila u Austrougarskoj i tamo nije morala menjati prezime.Oni su danas katolici.
Dok je ovo gore sve jasnije,ima zamagljenih delova po dolasku na Romanijski plato.Tu su sdtigli u dve ture.Prvi odmah a druga nekoliko decenij ili godina kasnije.Zasto su se tu razišli u četiri različite familije?Izgleda zbog medjusobnoh razmirica.
Rubezi odoše u Mrkalje,Drljici u Malo Polje,Vaskovici u Sarajevsko Polje i u Zeravice,a jedan u Srebrenicu.
Rubezi uzeše prezime po selu.Drljici po majci koja je od Drljici sa Cetinja,a Vaskovici po djedu Vasku ili Vasi.Njegova familija je bila najbrojnija.Djed Pero,došao nogama u Žeravice,živeo preko 109 godina,seća se da je bilo neke svadje i da se aga umešao i poslao ih na različita mesta(Srbe je trebalo razbijati da nisu u grupi),a oni se nisu smeli buniti da Nebi došlo do odavanja ubistva tih u Rubezu.
Djed Pero je prica(sećam se isecaka toga sto je pričao):Rubezi i Drljici su nam bliska familija a Vaskovici u Sarajevskom Polju,koji slave Sv Nikolu,još bliži.Imaju tamo i Vaskovici koji slave Sv Jovana.Ja nisam bio dovoljno zreo da ga pitam za detalje na Vidricima ,Sokolovicima ili Micivodama.Mozda neko u predanju ima neki detalj o tome.
Sve Rubeze,Rubezice,Rubezanine,koje sam sreo imaju priču o razlogu napuštanja Rubez sela.Svi slave svetog Nikolu i svi su bili Jakicici.Nisu svi ucestvovali u ubistvu age i sutradan pratnje,ali su svi pobegli iz Rubeza zbog potencijalne osvete.
2. април 2021. у 00:24
Marko
Ima nas i u Užicu vrlo malo od pradede koji se nastanio u selu Kriva reka na Zlatiboru
nosimo prezime Rubežanović i slavimo svetog Nikolu. Ono što je meni poznato da smo iz Kuča
24. мај 2023. у 12:41
Rubež Nenad
Vi u Užicu ste došli iz Glasinca sa Vidrića jer su na vidriće došla 4 brata i odatle ste su se raselili. Jadan brat je otišao uselo Mrkalje Han Pijesak i uzeo prezime po selu odakle su došli Rubeži i sad se tako prezivaju . Jedan brat je otišao u Žeravice i uzeo prezime Vasković po najvrovatnije nekom pretku Vasu . Da li su se iz Žeravica raslejvali dalje nije poznato. Jedan brat ostade na Vidrićim i uze prezime Drljić i sad ima tamo Drljića a jedan brat je otišao prema Užicu i najvrovtanije uzeo drugo prezima. Inače jakičići su bili bratstvo iz plemena Kuća
3. мај 2022. у 01:16
Marko
Pozdrav veliki i postovanje za Vas Rade. Hvala na ovim dragocjenim informacijama za prezime Calic. Imam jedno samo pitanje za Marka sto se pominje da mu je bio nadimak “Cale” gore ste napisali da je bio Jakicic a dolje Rubezanin pa me samo zanima da to potvrdim koje je prezime nosio. Hvala vam jos jednom i svako dobro!
12. јун 2022. у 23:24
Marko
Hvala jos jednom i otpozdrav za rodjaka. Iz Dragovoljica su stariji, djed mi je iz Dragovoljica u Rubeza napravio kucu i zivimo u Rubeza, izgleda sad smo svoji na svome 🙂 bila bi nam cast da Vas ugostimo ako negdje budete kroz Niksic prolazili…
31. мај 2023. у 19:12
Rade M.Rubežić
Poštovani,
Ako neko ima kontakt sa Jakičićima(Jokičić) iz Sokolske nahije(Šabac,Prnjavor,Osečina), i sa Rubešić brastvom iz Koprivnice,Dubrovnik-Hrvatska(sada ih je najviše u Ohaju,SAD),zamoli bih vas da pošaljete na
email:[email protected]
ili na telefon +381 64 6123106.
Unaprijed hvala i poz.Rade
14. јануар 2024. у 10:23
Milorad
Odovići i Čalići su od Jakičića.
Odovići otošli u Župu(10 km od Rubeža)kad i ostali na Romanijski plato.
Čalići kod Knina imaju priču da su stigli iz Nikšića.Razlog se poklapa sa mojim saznanjima o razlogu napuštanja Rubeža.
Predanje koje je bilo prisutno kod mojih predaka se poklapa sa Luburićevim i Erdeljanovićevim zapisima.Kažu da su došli iz Kuča(podle sukoba) i naselili se u Rubež.Rubež napustili zbog sukoba i raselili se u Župu,Vidriće i verovatno Knin i Bosiljevo na Kordunu(od tih ima puno potomaka po americi i australiji).
Sve govori da smo karakter Kuča.Nije trpljenja nepravda i zato su dolazili u sukobe.
Potomci u Žeravicama i Lukavici(oba se zvali Vasković i oba Siman) su nastavili pobunu protiv vlasti a Ginske i austrougarske.Andrić je napisao priču o kmetu Simanu.
Imao sam otvoren put do Andrića i želja mi je bila da saznam tačno poreklo priče.
Siman iz Žeravica je agi ponudio plevu umesto žita i kad ga je ovaj ukorio,on ga je bacio sa čardaka sa rečima:Ne buni se ago,dajem ti ono što si ti zaradio.
Posle toga njegovom ocu Jovi,koji je već postao bogat kmet,oduzeto je mnogo zemlje i cela familija dovedena u problem.
Kult lične pravde i nepoštovanje vlasti,je prisutan kod našeg plemena još od Kuča pa do Simana.
Iz Kuča su otišli posle okršaja koji je bio podledica nepristajanja Kuča da daju porez Turcima i kasnije vlasti vrne gore.
Istorija je to zabeležila.
U Kučima su bili naterani Jakičići da daju porez,ali su tri brata organizovali zasedu i oteli to nazad i pobegli u Rubež.Potera ih je stigla,ali su ubili predvodnika potere i ostali u Rubežić,a Luburić je zaposao(potvrdio predanje) da je Petar sagradio malu sabornu crkvu u Onogoštu(danas je tu groblje) i da na malteru ispod zapis sugeriše da je građena u neko davno vreme.
Ljevište na Sinjsjevini je bilo hajdučko gnijezdo,s Luka Jakičić je bio jatak hajduka.On je,sa delom familije otišao tamo jer je imao svoje hajduke.Kasnije je išao dalje,a pevao je jednu pesmu uz gusle.Ko bude znao neka napoše.
Sakupljam sve priče o ovom bratstvu i želja mi je da jave stavim u jednu priču.
21. фебруар 2024. у 10:05
Rade
Poštovani,
Milorade zdravo,da li imaš nešto zapisano o Rubežićima iz Kiseljaka Antonije Mijovog Rubežić (iz Orahova kod Rogatice) i Ivka Drljić iz venčani 1811.god., kasnije su živjeli u blizni Kiseljaka njihovi potomci Nikola,Antonije,Ivan.
Kao i Rubžeićima iz ove kuće koji dobiše prezime Đikan’ oko 1848.god.
Kao i Rubežići- Komšići iz Kraljeve Sutjeske i Arnautović a kod Visokog potomci Nikolića-Rubežića.
Vjerovatno znaš za potomke Miladina i Krsta iz zaseoka Rubeže selo Grčić ispod Trešnjice kod Ljubovije koji su tamo stigli iz Ogulina 1715.god.
Ali mislim da bi bilo dobro napisati koje otac Simeuna-Simana Vaskovića iz pripovjetke Ive Andrića,i ko su potomci njegove braće..
Svako dobro..
4. март 2024. у 12:58
Rade
Poštovani,
Možda treba pomenuti,i sina Ćirila od Vasilija i Pelagije Ćalić Jakičić, koji je kršten 1828 god.zajedno sa tek rođenim Mihajilom Markovim Ćalićem u parohiju Doljani u Pakrački kraj,kasnije su slavili slavu sv.Jovana tj.njihovi potomci…
Svako dobro Vasilijevim potomcima..
21. фебруар 2024. у 14:39
Rade
Poštovani,
Na molbu našeg brastvenika,da nešto napišemo dovoljno je napisati da je moj DNK test pokazao da su nam bliži srodnici Vojnići iz Subotice potomci vladara Vojinovića -Altomanovića,Crnojevići iz Građana kod Cetinja,Mršići preci po predanju Jovana Mršića đeda vožda Karađorđa sada žive u Donje Pazarište-Gospić, Pajkanovići iz Molina sela kod Lopara potomci od brata Arsenija Čarnojevića,Drobnjaci iz Prijepolja,Odovići iz Zagrada kod Nikšića,Milivojević i iz Roande kod Svilajnca,Tešanović iz Koretara kod Lopara i ostali su iz Dalmacije i Bosne većinom…,da ih ne nabrajam.
Svi oni posjeduju DNK marker I2 -PH908>Y3120,kao i ja Rubežić iz Žari kod Mojkovca.,zadnji testirani je u
decembar 2023.god.
Moram naglasiti mom dobrom brastveniku Miloradu koji se kani da piše o ovom “Starom znamenitom brastvu ispod Onogošta’ o kojem ima mali podataka’
!,kako zapisaše istoričari prije 1vijeka,da sad Arhivskih podataka ima prilično,moram i naglasiti da je prezime Rubežić i Čalić starije od Jakičić i da datiraju još iz 13 vijeka…
Pjesmu guslarsku (epsku) od našeg Luke Markova Ćalića-Rubežića (iskusnog ratnika i ponekad hajduka a dobrog guslara dugog vijeka) i pomalo Jakičića imam kod sebe,ona je napisana na 40 strana,u govori najviše o Krajišnici i Imotskom.
Svako dobro.
25. март 2024. у 11:45
Rade
Poštovani,
Rubežanović iz Užica bi trebali da razjasne koje od potomak Radovana Mitrovog,Trifuna Nenadovog a ko je potomak od četiri Stevanova sina (najmlađi Jelisije rođen 1862.god.i td..),to je već 1865.god.i to ima zapisano na više mjesta,samo treba potražit.
Svako dobro za Vaskoviće ,Rubeže ,Drljiće,Ćaliće,Odoviće a bogami i za Rubiće,Rubčiće,Grubešiće,Rubešiće,Grubješiće,Spajiće.. kao i za brojne brastvenike koji potiču od Krsta i Miladina iz Rubeža i Grčića ispod Trešnjice kod Ljubovije.,da se ne vraćam u 17 vijeka jer bi spisak bio dugačak
25. март 2024. у 20:22
Rade
Poštovani,
Lijepo bi bilo pomenuti i potomke harambaše Deli Marka Petrovog- Perovog Rubeža.
Pero rođen 1755.god.- umro 1828.god u Kolu opš.Tomislavgrad (Duvno) sa drugom ženom Katom Mandušić imao je sina Marka,te godine kad je oženio Marka on je umro.
Na venčanju Marku je bio kum Ilija Rubež isto kao 1822.god.kada je kumovao i kćerki Ruže Ćalić iz Roškog Polja opšt.Livno.
Marko je živio i hajdukovo jedno vrijeme u Kotluši i Vrlici ispod Knina,i sa njim su bili Kovačevići iz Grčića zaseok Rubež u Ljuboviji. Od Kovačevića su nastali Matoši i i Matekelo,a od Marka Rubeža (Rubića) Crnomarkovići i možda Žuto Markovići?.Oni se i danas svojataju. Možda Rubeži iz Mrkalja i Han Pijeska ovo imaju zapisano…
Mislim da sam malo pomogao
26. јануар 2025. у 21:55
Љубомир Томиславов Девић
Поштовани г-дине Раде,
Надам се да сте добро. Обратио бих Вам се у вези са неким интересантним информацијама које су повезане са породицом Девић и њеним пореклом, а које су преношене кроз наше породичне приче и традицију. Мој отац је говорио да су Девићи своје презиме добили од једног изузетно угледног ратника – Пере Деве, који је био познат као делија. Он је био делија са великим угледом, а његов надимак „Дева“ носи се кроз породицу до данас.
Међутим, поред Пере, мој отац је такође помињао и Марка, који је био син Пере Рубежа. Пера Рубеж (познат и као Перо Рубеж) је био врло цењен у свом времену и део истог ратничког и племенског контекста као и Пера Дева. Пера Рубеж је имао значајну улогу у ратовима против Османлија, а његов син Марко наставио је традицију у том контексту.
Како нам је отац причао, сугерише да смо потекли од Марка, а да је Пера Рубеж био кључни предак породице Девић, те да је то презиме наслеђено управо од њега. У породичној традицији се, дакле, спомињу и Пера и Марко као важне личности које су обликовале историју породице.
Такође, споменули сте Дели Марка Петрова, који је, као и Пера Рубеж, био део исте традиције делија, познатих по борбеном духу и њиховој улози у народној борби против Османлијског царства.
Верујем да би било корисно да поделимо још додатних информација о Пера Рубежу и његовој улози, јер ово може помоћи да се још боље разјасни веза између породица и кључних историјских личности тог времена. Такође, информације о његовом сину Марку и његовим потомцима сигурно могу допринети даљем разумевању порекла породице Девић.
Захваљујем се унапред и радујем се даљој сарадњи.
Срдачно,
drac Љубомир Т. Девић
30. март 2025. у 01:10
Раде
Поштовани,
ако читамо званичну историју,и тамо лијепо пише да Немањићи воде поријекло од императора Ликинија-Лицинија из 3-4 вијека после Христа..
О његовој судбини знамо,као и његовим прецима,поменућу Спартаков устанак и генерала Лицинија Краса,и ако ДНК каже да је Халпо група I2,I2a претежно племе Кучи (провинција Кучево)Никшићи,Риђани (Охриђани и Прлепчани),Дробњаци,а богами и Далмација га посједују је мјешавина DNK гена са Сардинији старих 6000.год.и гена из Карпата ( Украјина ), ја мислим да ће бити прије из Баната и по потреби Карпата.
Онда морамо погледати,шта пишу други о потомцима ,и Лицинијевих и ко чува и баштини то презиме у свом браству,племену и презимену.
Као и иу чијем предању се чува сјећање на Војислављевиће-Белиће-Радославиће,Требиње,Оногошт,Скадар,Облун.
Рубчићи,Ћалићи,Рубежићи (Радославићи-Јакичићи) једини још чувају та сјећања у именима и хералдичким грбовима.
И ако знамо, да су народи на Балкану или у Хумским земљама и Приморју за ових 2000.год.,имали најмање пет сеоба да југа тј. од Турске до Штајерске,онда и задње велике сеобе,после Косовског боја и 150.год.златно Балканско-Турских односа,и 1595.год..и војводе рдановог и Теодора Вршачког устанка,долази до помјерања брастава,и владарске тј. племена на запад код браственика у Далмацију. После тих догађају и неуспјелих побуна,наши браственици су опет потражили своје рођаке у Далмацији. Већина је остала у Далматинским градовима,али и велики дио је преко Жумберка,Бијеле Крајине прешао у Славонију и Бачку и Банат,и Заранду (Арадец,Нађлак),Украјину (СлавеноСрбију).
Тако је огроман број Ћалића (Ћала,Ћалија,Ћелића,Чалића,Татића,Очића,Очинића,Сладојевиће,Владојевиће,..,),Буљића,Булића,,Ојданићи,Радичевићи,Миловановићи,Миливојевићи,…,Одовића,Ходовића,Куртовића,Вуковића,Милашевића,…,Калуђеровића,Ковачевића,Бастака-Басташића,Милићевића,Ђикановића,Петровића,Чарнојевићџ,Вранића,Краљевића,Мркшића на крају Васковића,Дрљића,Рубежа,Рубежановић,број је поприличан,још ако бих помињао и Рубежанине у Бахмуту,Јакириће,Јакире,Јакоње,Јакше,ЈакицеГрубоње,Грубишиће,Рубиће,Спајиће,Спахиће,…..,огроман број сродних брастава.
Мени је драго чути да су и Девићи,наши браственици,јер се Петар Рубеж женио и под старе дане,чини ми се од даљих брастевиника Мандушића.
Свако добро вам желим Љубомире.
Да додам,љепше је него P.S.
Имао сам стрица Љубомира,волио је да каже за живота, ја сам Рубежа,што би ви у Далмацији рекли Рубић-Rubi,или у Босни Грубеша-Рубеша-Рубељ..
4. април 2025. у 22:43
Rade
Да ме погрешно не схватиш Љубомире Девићу,мислим да ви нијесте Перови директни потомци,већ сте грана браства која је добила име од Одовића-Ходевића-Одевића, постали Девићи и ја управо мислим,да се то десило кад је једна наша грана браства средином 17 вијека напуштајући Дробњак и Доњу Морачу-Ровца,прешла у Ржаницу,Рмуш,Лубницу,Бастаке,…., код Берана (Одовићи -Ојданићи,Ћалићи,Радичевићи,Буљићи,Бастаци,…),потом у Метохију,па у Србију. После трагичних догађаја у Дробњаку дио браства није мога ићи на Турску територију,већ је морала потражуити спас код Латина,под лажним именома,невјероватно али истинито и у 16-17 вијеку Млечани и Аустријанци су примењивали и поштовали законе о насељавању и и изручењу и имали уговоре са Турском,посебно кад је нека глава била уцијењена,на велику цифру.
Тако је и Марко Рубић-Рубеж 1610.год убијен у Будви од дтране јсњичара,а награду су за његову главу 300 талира исплатили Дубровчани.
30. мај 2026. у 15:54
Rade
Da dodam,da sam pokušao u Arhivu.dokum. da nađem srodnike tj.potomke imperatora Licinija na prostoru stare ex. Jugoslavije.
Uspio sam pronaći da se samoproglašeni car Jovan Nenad (ubijen 1527.god.ima njegov spomeniku u centru Subotice) koji je bio vjerov.od roda Čarnojevića-Crnojeviča kao i zadnji potomak Vuka Brankovića grof Đorđe Branković (1645-1711.god.) uz pomenutog kneza Poljičkog i zemljišnog mjernika-vještak za pokrajine Dalmaciju i Albaniju Lorenca Licinija Rubčiča (1725-1805 god.) pozivali na porijeklo od imperatora od Likinija…
15. април 2025. у 10:54
Rade
Поштовани,
Љубомире здраво,било би добро да урадите ДНК и утврдите тачно Халпо групу,јер Морачка Халпо група јесте блиска племену Никшића гдје смо ми сврстани (ми смо многи старији од Никше из 15 вијека,јер је било више Никши и сеоба),али се ипак разликује од ђоје ДНК у неким карактеристичним маркерима, треба узети у обзир и Богдана Лијешњанина из Љешанске нахије и његове потомке,као и Ћетковиће из Дробњака-Језера,и Ћетковић потомке војводе Ђетка из Пипера,као и Ћетковиће-Милешевиће -Правилобиће-Калуђрровиће из Бајица (преци Бајице Баја Пивљанина-Ненадовћи ,на којег се позивате) су живјели у Бајуце у Цветињско Поље.
Свако добро.
Једини тестирани Девић који има близак ДНК мом је из Штикова измеђи Риђана и Врлике опш.Дрниш,Далмација
22. април 2024. у 22:18
Marko
Hvala na pitanju Rade, evo i odgovora grobovi Jelisija koji mi je čukundeda i Stevana koji mi je navrdeda postoje u mestu Mušvetama inace naselili su se u krivu reku mesto blizu Mačkata (Zlatibor) kasnije u Užice. Možemo ispratiti pasove kako bi se to reklo u Crnoj Gori i ko je Stevanov otac i deda? Hvala veliko
4. април 2025. у 23:10
Rade
Поштовани,Рубежановићи,ја имам ваш родослов од 1825.год.
Што се тиче питања за Тривуна Митровог (рођ.1843.год.) мислим да је он отишао у Славонију сад Хрватскау у мјестима Пуклицу,Бастаје,Сирач околина Дарувара, на територију код рођака Рубежића-Ђикана,Ћалића. Нажалост у другом св.рату у Јасеновцу су му убијени син Тешо ( рођ.1900.год.) и унук Тривун (рођ.1923.год.).Рубежићи су у Сирачу дочекали 1690.год. и нашег рођака из Пипера (село Црнци) патријарха Арсенија Чарнојевића ( Велика сеоба Срба са Метохије),са њим је стигао и дио браства који је живио у Васојевићима и Метохији (Јаковићи,Јаковци,Јакше,Рубићи к др.браства која су носила друга презимена по очевима (по Турском закону).
17. мај 2024. у 13:07
Gruja
Gospodine Rubezicu, knjiga Vam je izuzetna i verodostojna. Sto je dobro ima puno arhivskih podataka koje sam proverio i mnogi podaci se poklapaju sa nasim porodicnim predanjem. Posto smo mi najstarije bratstvo na Balkanu, pohvale za period od 8. veka do danasnjih dana, jer to retko ko ima?!
Zao mi je sto knjigu nece biti dostupna za siru javnost jer bi mnogima pomogla da pronadju svoje korene i svoje pretke.
19. мај 2024. у 13:15
Goran Orlović
Postovani Rade Rubezicu,
Ova pisanija od 300 strana je izuzetna! Poucna za mladje generacije i za naredne narastaje. Bilo bi dobro potraziti za nase staro bratsvo potraziti arhivsku gradju na Hilandaru.
27. мај 2024. у 13:29
Rade
Poštovani,
Gorane zdravo,Mislim da bi znate, mislim da sam to i napisao da su: RUBEŽIĆI (Rubići,Rubeži, Grubežići,Grubeše,Grubešići,Rubežanovići,Rubešići,RUBČIĆ)-ĆALIĆI (Čalić,Ćalci,Ćalije,Čalije,Ćale)- JAKIČIĆI (Jakice,Jaklice,Jakire,Jakirići,Jakovac,Jakote,Jakonje-Grubonje,Jaković,…) sve jedno brastvo.
Najstariji su: Rubežići (Rubići,Rubčići hrvatski nazivi za isto brastvo),prvi pomen kraj 11vijeka.
Iz ovih starih brastava postoje još brojna brastva koja su dobila ime po zakonu sa oca na sina,pa i moja direktna loza nije Rubežanin bila nego smo imali prezime po đedu (dedi i didi’),ali zbog male brojnosti (raseljavanja na sve strane) ovih sedam porodica se dogovorilo,da zaborave Turski zakon. I 1856.god.kad su Uskoci oslobodili dio Boan, Sirovac,….i dio Drobnjaka i Gornje Morače vratili su staro prezime, i obavijestiti raseljene brastvenike o tom dogovoru.Taj dogovor su prihvatili Rubeži,Rubežanovići,i Rubići,mnogi Rubčiči su imali kontinuitet življenja u Dalmaciji i najmanje pod Turskim zakonima i oni nijesu imali šta vraćati. Mnogi su ostali sa imenima iz Turskog vakta,Čalić,Odovići,Šolovrnje'(Kaluđerović,Popovići,….),Đikani’ (Đikanovovići,…)
Svako dobro…
6. јун 2024. у 09:58
Rade
Poštovani,
Zamolio bih potomke,Ilije Lukinog Grubešića (Rubežića) iz Štića-Prozor i Ćaliće iz Prozora,koji su živjeli 1935.god.,da razmijenimo informacije vezano za porijeklo,ako imaju volje i vremena.
Email:[email protected]
30. јануар 2026. у 02:51
Rade
Poštovani,da pomenem mog uvaženog pretka brastvenika hajduka i guslara Luku Rubežanina,ujedno on je i jedan od mojih najpoštovanijih i najumnijih Rubežanina ( imali smo u brastvu mnogo odvažnih Rubežana i ludo hrabrih ali pametno hrabrih imam utisak malo manje,napr.Milija Nikašev Rubežanin iz Uskočkih Bara je bio direktor Meri Linč banke u Americi,danas je to Banka of Amerika’ najveća finansijdka institucija na svijetu,ali Milija je jedva poživio 69.god. (umro 1968.god.u Njujorku),ne znam koliko je godina živio sin Mehmeda paše Sokolovića i on je bio u njegovo vrijeme najveći glavni bankar tj.rizničar najvećeg carstva na svijetu njegovog tasta Sulejmana Veličanstvenog. Luka se zvao i moj čukunđed,koji je poginuo 1854.god.u boju na Previšu protiv Bungur bega’ i Turaka,par godina posle smrti harambaše i guslara Luka Markovog Rubežanina (nekad je kumstvo bilo poštovanije od pobratimstva) i pomalo Ćalić,koji je doživio i svojih 120 godina hajdučkog i harambaškog života.
Luka je počeo hajdukovanje u Rubežama ,tu je rođen u Rubežama i posle svojih slavnih podviga po Dalmaciji ,Liki,Roškom Polju,Livnu,Gospiću,…Karlovcu,gdje je imao podšku svojih brastvenika,koji su tamo bili vjekovima ,(Rubčići,Rubići,Ćalići,Kovačevići,Mrnjačevići,Grubešići) treba pogledati samo jedan popis Mandinog Sela u Dalmaciji i Mandinog Dola/zna se ko je bila ponosita majka i supruga Manda Rubežanin i njeni rano stradali sinovi / u Rubežama kod Nikšića i uporediti prezimena i novo pridošlih iz velikog Drobnjaka (kojeg su osnovali njegovi preci četiri brata Rubežića u 11vijeku) zbog sukoba Turcuma. Luka je dio brastva Rubežanskog,koje se preko mjesta Crnci u Piperima (tri generacije većinom sveštenstva ili ti’ plemstvo’ živjele su u Pipere,tu je rođen i Arsenije Čarmojević),vratilo u svoju maticu u Onogoštu u Rubežama u nastavilo borbu protiv Osmanlija (Osman osnivač jedne od tri suparničke grane u carstvu). Luka je hajdukovao za razliku od drugih u tzv.’krvnoj zajednici’,sa najbližim srodnicima,koji su mu omogućili najveću lojalnist i tajnost,njegov posao su nastavili i njegovi sinovi,danju su bili knezovi i vojvode a noću hajduci,tako su svetili svoje ubijene brastvenike i otetu imovinu. Ne znam gdje se nalaze Lukine zlatne toke sa đžamadana i njegovi srebreni đžeferdari,moguće i na Romaniji,ali i u Nikšiću. Jer mislim da je sahanjen sa njima,tj.da se ostarjeli ‘Vuk iz Rubeža” (kako su ga u najboljim godinama njegovog života nazivali kapetani grada Nikšića Mušovići),spustio iz Uskoka i Sirovca u Rubeže i umro gdje rođen (mada su hroničari zapisali u podnožju planina kod Nikšića). Neki zapisivači navode u svojim pisainjama da guslar i hajduk Luka Markov Rubežanin nije imao potomke,mislim da nijesu u pravu. Lukini potomci postoje i na Romamiji u selu Sokolovići su se iselili na nekadašnje njihove vlastelinske posjede,kasnije u Sarajevu i Sarajevskom Polju čak do Kiseljaka,Han Pijesku,Srbiji i u Rami tj.mjestima oko Ramskog jezera,mislim opšt.Prozor,i na potomstvo Mihajila Lukinog da li su sad Grubeše ili Grubešića,Jakovčvći,Jakšići (Kopčići) ili Jakičići (bilo je u tom kraju i na popisnim Turskim defterima i Jebačevića tri generacije,mislim da su pobjegli iz Bratonožića i Zatrijebča -Zatri jebače/neki sukob oko žena je bio sa poarbanašenim brastvima),to je naš humor!!,u to vrijeme. Kako to u Bosni nazivaju Rubežiće koje pomenuh,ali ima veliki broj naših brastvenika koje ne pomenuh i koji nose prezimena po ocu.. Ali i u Crnoj Gori ima taj Bosanski dijalekt,tako da se stijena,brdo,visorsvan iznad Lukine kuće u Sirovcu,Boan, zove Rubeška glava. A i znameniti epski pjesnik u desetercu Radovan Trebješki u svojim epovima uvijek piše Rubešani,moje mišljenje da je pravilno Rubežani.
Svako dobro, brastvenicima želim..