Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: „Drobnjak i porodice u DROBNJAKU i njihovo porijeklo“, II dopunsko izdanje, Beograd, 1997, IŠ ‘Stručna knjiga’
RUBEŽIĆI
(na Barama i Boanu)
Rubežići su porijeklom iz sela Rubeža, kod Nikšića, po čemu se i prozvaše Rubežići. Njihovo staro prezime je Jakičići. U Rubeže su se doselili iz Kuča, i to četiri brata zbog neke bune biše prinuđeni da bježe kako bi izbjegli kaznu. U Rubežama su živjeli sve dok ne ubiše jednog Turčina iz Nikšića 1791. godine; zato uskočiše u Brda, odakle su se Pero i Mališa s porodicama 1792. godine odselili na Glasinac, a Luka, s ostalim porodicama, u Gornju Moraču, u selo Ljevišta, gdje se nastanio među Uskocima. U Ljevištima nijesu dugo živjeli, već su se preselili u drobnjačko selo Sirovac.
Rubežana ima u Dragovoljićima kod Nikšića i od njih su Ćalići i Odovići u selu Zagradu, u Nikšićkoj župi.
U Sirovac su se doselili Luka i Buljo. Od Luke nema potomstva a od Bulja su Jovan i Marko. Jovan je imao sinove Todora i Tomicu, a Marko Vučića i Đoka. Vučić se oko 1874. godine preselio iz Sirovca u Štitaricu kod Mojkovca, gdje žive njegovi potomci, od kojih neki pređu u Lipovo kod Kolašina.
U ovom bratstvu je bilo dosta istaknutih ljudi i junaka. Milovan Rubežić je bio plemenski kapetan u Uskocima, a Savo ratnik iz balkanskih i Prvog svjetskog rata, kada je bio oficir crnogorske vojske; kasnije se nalazio u Komitskom pokretu. Od njih su još poznati pop Sava i Pavle, ratnik iz prvih ratova. On je među borcima 7. omladinske crnogorske brigade kao stari iskusni ratnik.
Nikola Rubežić, ratnih iz prvih ratova, ranjen je na Mojkovcu 7. januara 1916. godine kao borac Sirovačke čete.
Milivoje Rubežić, četovođa u Komitskom pokretu, poginuo je na Sinjajevini zajedno sa Živkom Rubežićem u borbi protiv Švaba 1918. godine.
Rubežića ima u raznim mjestima naše zemlje gdje su najčešće odlazili radi školovanja i zaposlenja.
Slave Nikoljdan.
IZVOR: Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo, 1997, priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
-270x270.jpg)
15. april 2014. u 14:09
Rubež Nenad i Rubež Nemanja Han Pijesak
U Han Pijesku u selu Mrkalji su se nastanili Rubeži koji su došli na Vidriće -Glasinac . Na Vidrićima sada nema Rubeža
U Mrkalje je sa Vidrića došao Pero Rubež koji je imao sinove Jovana i Simeuna
Jovan je imao 4 sina i to Todora , Đorđa , Milovana i Lazara a Simeun Mihajla , Rista , Dimitrija i najvjerovatnije Miloša
Todor je imao sinove Pero , Dobrica , Boško , Bogdan i Samoilo i kćerke Anu , Anđelku , Dobrinku
Milovan i Lazar nisu imali potomstva
Bogdan i Samoilo imrli kao djeca u zbjegu I svjetski rat a Dobrica , Boško i Dobrinka poginuli u II svjetskom ratu
Pero imao 8 djece
15. april 2014. u 14:26
Rubež Nenad i Rubež Nemanja Han Pijesak
Kao što je navedeno Rubež Pero je imao 8 djece i to
Rubež Rajko
Rubež Dobrosav
Rubež Novica
Rubež Nenad
Rubež udato Radulović Nevenka
Rubež udato Radulović Slobodanka
Rubež udato Đurđeviž Dobrinka
Rubež udato Vidović Bogdanka
25. decembar 2017. u 04:07
Milorazd
Procitah o Jakicicima.Kao i cela Srpska istorija,tako i rodoslov nije lak zadatak.Rubez,selo pored Nikšića,imao je nekoliko familija.Jedana od njih su Jakicici.Danas ih u Srbiji,Bosni i Crnoj Gori nema.Prezime je zamenjeno,jer je tako moralo biti.Postoje Jakicici na Kordunu.Stupio sa u kontakt sa jednom starinom.Rekao je da se pominjala Crna Gora u poreklu istih.
Te,1792,na slavi Svetog Nikole,u kući Luke,dođje,nepozvan musliman(prezime na ic,govori da je bio nas).Ne htede ustati dok se lomio kolac i čitala slava.Natera ga djed Luka.Kad se sedalo,iz protesta je udario o sto posudom u kojoj je bilo pice(po predanju vino) i poprska i djeda.Luka ode,uzme kratez i ubije nezvanog gosta.Slava se završi i svi Jakicici(sedam familija)na nagovor Luke,krenuše kuda koji.No pre toga trebalo je blago(stoka)pokupiti i napustiti Zlatne Strane.Na konju tamo ode najmladji međju njima i zatece 4 muslimana kako vrše torturu nad nejači.Sreca da je bio oprezan i sacekao povoljan trenutak.Pobio je svu četvoricu i pokrenuo familiju na beg sa blagom(oduvek su bili bogati).Svi koji odoše u turski vilajet promenise prezime.Postoji realna pretpostavka da je jedna familija završila u Austrougarskoj i tamo nije morala menjati prezime.Oni su danas katolici.
Dok je ovo gore sve jasnije,ima zamagljenih delova po dolasku na Romanijski plato.Tu su sdtigli u dve ture.Prvi odmah a druga nekoliko decenij ili godina kasnije.Zasto su se tu razišli u četiri različite familije?Izgleda zbog medjusobnoh razmirica.
Rubezi odoše u Mrkalje,Drljici u Malo Polje,Vaskovici u Sarajevsko Polje i u Zeravice,a jedan u Srebrenicu.
Rubezi uzeše prezime po selu.Drljici po majci koja je od Drljici sa Cetinja,a Vaskovici po djedu Vasku ili Vasi.Njegova familija je bila najbrojnija.Djed Pero,došao nogama u Žeravice,živeo preko 109 godina,seća se da je bilo neke svadje i da se aga umešao i poslao ih na različita mesta(Srbe je trebalo razbijati da nisu u grupi),a oni se nisu smeli buniti da Nebi došlo do odavanja ubistva tih u Rubezu.
Djed Pero je prica(sećam se isecaka toga sto je pričao):Rubezi i Drljici su nam bliska familija a Vaskovici u Sarajevskom Polju,koji slave Sv Nikolu,još bliži.Imaju tamo i Vaskovici koji slave Sv Jovana.Ja nisam bio dovoljno zreo da ga pitam za detalje na Vidricima ,Sokolovicima ili Micivodama.Mozda neko u predanju ima neki detalj o tome.
Sve Rubeze,Rubezice,Rubezanine,koje sam sreo imaju priču o razlogu napuštanja Rubez sela.Svi slave svetog Nikolu i svi su bili Jakicici.Nisu svi ucestvovali u ubistvu age i sutradan pratnje,ali su svi pobegli iz Rubeza zbog potencijalne osvete.
2. april 2021. u 00:24
Marko
Ima nas i u Užicu vrlo malo od pradede koji se nastanio u selu Kriva reka na Zlatiboru
nosimo prezime Rubežanović i slavimo svetog Nikolu. Ono što je meni poznato da smo iz Kuča
24. maj 2023. u 12:41
Rubež Nenad
Vi u Užicu ste došli iz Glasinca sa Vidrića jer su na vidriće došla 4 brata i odatle ste su se raselili. Jadan brat je otišao uselo Mrkalje Han Pijesak i uzeo prezime po selu odakle su došli Rubeži i sad se tako prezivaju . Jedan brat je otišao u Žeravice i uzeo prezime Vasković po najvrovatnije nekom pretku Vasu . Da li su se iz Žeravica raslejvali dalje nije poznato. Jedan brat ostade na Vidrićim i uze prezime Drljić i sad ima tamo Drljića a jedan brat je otišao prema Užicu i najvrovtanije uzeo drugo prezima. Inače jakičići su bili bratstvo iz plemena Kuća
3. maj 2022. u 01:16
Marko
Pozdrav veliki i postovanje za Vas Rade. Hvala na ovim dragocjenim informacijama za prezime Calic. Imam jedno samo pitanje za Marka sto se pominje da mu je bio nadimak “Cale” gore ste napisali da je bio Jakicic a dolje Rubezanin pa me samo zanima da to potvrdim koje je prezime nosio. Hvala vam jos jednom i svako dobro!
12. jun 2022. u 23:24
Marko
Hvala jos jednom i otpozdrav za rodjaka. Iz Dragovoljica su stariji, djed mi je iz Dragovoljica u Rubeza napravio kucu i zivimo u Rubeza, izgleda sad smo svoji na svome 🙂 bila bi nam cast da Vas ugostimo ako negdje budete kroz Niksic prolazili…
31. maj 2023. u 19:12
Rade M.Rubežić
Poštovani,
Ako neko ima kontakt sa Jakičićima(Jokičić) iz Sokolske nahije(Šabac,Prnjavor,Osečina), i sa Rubešić brastvom iz Koprivnice,Dubrovnik-Hrvatska(sada ih je najviše u Ohaju,SAD),zamoli bih vas da pošaljete na
email:[email protected]
ili na telefon +381 64 6123106.
Unaprijed hvala i poz.Rade
14. januar 2024. u 10:23
Milorad
Odovići i Čalići su od Jakičića.
Odovići otošli u Župu(10 km od Rubeža)kad i ostali na Romanijski plato.
Čalići kod Knina imaju priču da su stigli iz Nikšića.Razlog se poklapa sa mojim saznanjima o razlogu napuštanja Rubeža.
Predanje koje je bilo prisutno kod mojih predaka se poklapa sa Luburićevim i Erdeljanovićevim zapisima.Kažu da su došli iz Kuča(podle sukoba) i naselili se u Rubež.Rubež napustili zbog sukoba i raselili se u Župu,Vidriće i verovatno Knin i Bosiljevo na Kordunu(od tih ima puno potomaka po americi i australiji).
Sve govori da smo karakter Kuča.Nije trpljenja nepravda i zato su dolazili u sukobe.
Potomci u Žeravicama i Lukavici(oba se zvali Vasković i oba Siman) su nastavili pobunu protiv vlasti a Ginske i austrougarske.Andrić je napisao priču o kmetu Simanu.
Imao sam otvoren put do Andrića i želja mi je bila da saznam tačno poreklo priče.
Siman iz Žeravica je agi ponudio plevu umesto žita i kad ga je ovaj ukorio,on ga je bacio sa čardaka sa rečima:Ne buni se ago,dajem ti ono što si ti zaradio.
Posle toga njegovom ocu Jovi,koji je već postao bogat kmet,oduzeto je mnogo zemlje i cela familija dovedena u problem.
Kult lične pravde i nepoštovanje vlasti,je prisutan kod našeg plemena još od Kuča pa do Simana.
Iz Kuča su otišli posle okršaja koji je bio podledica nepristajanja Kuča da daju porez Turcima i kasnije vlasti vrne gore.
Istorija je to zabeležila.
U Kučima su bili naterani Jakičići da daju porez,ali su tri brata organizovali zasedu i oteli to nazad i pobegli u Rubež.Potera ih je stigla,ali su ubili predvodnika potere i ostali u Rubežić,a Luburić je zaposao(potvrdio predanje) da je Petar sagradio malu sabornu crkvu u Onogoštu(danas je tu groblje) i da na malteru ispod zapis sugeriše da je građena u neko davno vreme.
Ljevište na Sinjsjevini je bilo hajdučko gnijezdo,s Luka Jakičić je bio jatak hajduka.On je,sa delom familije otišao tamo jer je imao svoje hajduke.Kasnije je išao dalje,a pevao je jednu pesmu uz gusle.Ko bude znao neka napoše.
Sakupljam sve priče o ovom bratstvu i želja mi je da jave stavim u jednu priču.
21. februar 2024. u 10:05
Rade
Poštovani,
Milorade zdravo,da li imaš nešto zapisano o Rubežićima iz Kiseljaka Antonije Mijovog Rubežić (iz Orahova kod Rogatice) i Ivka Drljić iz venčani 1811.god., kasnije su živjeli u blizni Kiseljaka njihovi potomci Nikola,Antonije,Ivan.
Kao i Rubžeićima iz ove kuće koji dobiše prezime Đikan’ oko 1848.god.
Kao i Rubežići- Komšići iz Kraljeve Sutjeske i Arnautović a kod Visokog potomci Nikolića-Rubežića.
Vjerovatno znaš za potomke Miladina i Krsta iz zaseoka Rubeže selo Grčić ispod Trešnjice kod Ljubovije koji su tamo stigli iz Ogulina 1715.god.
Ali mislim da bi bilo dobro napisati koje otac Simeuna-Simana Vaskovića iz pripovjetke Ive Andrića,i ko su potomci njegove braće..
Svako dobro..
4. mart 2024. u 12:58
Rade
Poštovani,
Možda treba pomenuti,i sina Ćirila od Vasilija i Pelagije Ćalić Jakičić, koji je kršten 1828 god.zajedno sa tek rođenim Mihajilom Markovim Ćalićem u parohiju Doljani u Pakrački kraj,kasnije su slavili slavu sv.Jovana tj.njihovi potomci…
Svako dobro Vasilijevim potomcima..
21. februar 2024. u 14:39
Rade
Poštovani,
Na molbu našeg brastvenika,da nešto napišemo dovoljno je napisati da je moj DNK test pokazao da su nam bliži srodnici Vojnići iz Subotice potomci vladara Vojinovića -Altomanovića,Crnojevići iz Građana kod Cetinja,Mršići preci po predanju Jovana Mršića đeda vožda Karađorđa sada žive u Donje Pazarište-Gospić, Pajkanovići iz Molina sela kod Lopara potomci od brata Arsenija Čarnojevića,Drobnjaci iz Prijepolja,Odovići iz Zagrada kod Nikšića,Milivojević i iz Roande kod Svilajnca,Tešanović iz Koretara kod Lopara i ostali su iz Dalmacije i Bosne većinom…,da ih ne nabrajam.
Svi oni posjeduju DNK marker I2 -PH908>Y3120,kao i ja Rubežić iz Žari kod Mojkovca.,zadnji testirani je u
decembar 2023.god.
Moram naglasiti mom dobrom brastveniku Miloradu koji se kani da piše o ovom “Starom znamenitom brastvu ispod Onogošta’ o kojem ima mali podataka’
!,kako zapisaše istoričari prije 1vijeka,da sad Arhivskih podataka ima prilično,moram i naglasiti da je prezime Rubežić i Čalić starije od Jakičić i da datiraju još iz 13 vijeka…
Pjesmu guslarsku (epsku) od našeg Luke Markova Ćalića-Rubežića (iskusnog ratnika i ponekad hajduka a dobrog guslara dugog vijeka) i pomalo Jakičića imam kod sebe,ona je napisana na 40 strana,u govori najviše o Krajišnici i Imotskom.
Svako dobro.
25. mart 2024. u 11:45
Rade
Poštovani,
Rubežanović iz Užica bi trebali da razjasne koje od potomak Radovana Mitrovog,Trifuna Nenadovog a ko je potomak od četiri Stevanova sina (najmlađi Jelisije rođen 1862.god.i td..),to je već 1865.god.i to ima zapisano na više mjesta,samo treba potražit.
Svako dobro za Vaskoviće ,Rubeže ,Drljiće,Ćaliće,Odoviće a bogami i za Rubiće,Rubčiće,Grubešiće,Rubešiće,Grubješiće,Spajiće.. kao i za brojne brastvenike koji potiču od Krsta i Miladina iz Rubeža i Grčića ispod Trešnjice kod Ljubovije.,da se ne vraćam u 17 vijeka jer bi spisak bio dugačak
25. mart 2024. u 20:22
Rade
Poštovani,
Lijepo bi bilo pomenuti i potomke harambaše Deli Marka Petrovog- Perovog Rubeža.
Pero rođen 1755.god.- umro 1828.god u Kolu opš.Tomislavgrad (Duvno) sa drugom ženom Katom Mandušić imao je sina Marka,te godine kad je oženio Marka on je umro.
Na venčanju Marku je bio kum Ilija Rubež isto kao 1822.god.kada je kumovao i kćerki Ruže Ćalić iz Roškog Polja opšt.Livno.
Marko je živio i hajdukovo jedno vrijeme u Kotluši i Vrlici ispod Knina,i sa njim su bili Kovačevići iz Grčića zaseok Rubež u Ljuboviji. Od Kovačevića su nastali Matoši i i Matekelo,a od Marka Rubeža (Rubića) Crnomarkovići i možda Žuto Markovići?.Oni se i danas svojataju. Možda Rubeži iz Mrkalja i Han Pijeska ovo imaju zapisano…
Mislim da sam malo pomogao
26. januar 2025. u 21:55
Ljubomir Tomislavov Dević
Poštovani g-dine Rade,
Nadam se da ste dobro. Obratio bih Vam se u vezi sa nekim interesantnim informacijama koje su povezane sa porodicom Dević i njenim poreklom, a koje su prenošene kroz naše porodične priče i tradiciju. Moj otac je govorio da su Devići svoje prezime dobili od jednog izuzetno uglednog ratnika – Pere Deve, koji je bio poznat kao delija. On je bio delija sa velikim ugledom, a njegov nadimak „Deva“ nosi se kroz porodicu do danas.
Međutim, pored Pere, moj otac je takođe pominjao i Marka, koji je bio sin Pere Rubeža. Pera Rubež (poznat i kao Pero Rubež) je bio vrlo cenjen u svom vremenu i deo istog ratničkog i plemenskog konteksta kao i Pera Deva. Pera Rubež je imao značajnu ulogu u ratovima protiv Osmanlija, a njegov sin Marko nastavio je tradiciju u tom kontekstu.
Kako nam je otac pričao, sugeriše da smo potekli od Marka, a da je Pera Rubež bio ključni predak porodice Dević, te da je to prezime nasleđeno upravo od njega. U porodičnoj tradiciji se, dakle, spominju i Pera i Marko kao važne ličnosti koje su oblikovale istoriju porodice.
Takođe, spomenuli ste Deli Marka Petrova, koji je, kao i Pera Rubež, bio deo iste tradicije delija, poznatih po borbenom duhu i njihovoj ulozi u narodnoj borbi protiv Osmanlijskog carstva.
Verujem da bi bilo korisno da podelimo još dodatnih informacija o Pera Rubežu i njegovoj ulozi, jer ovo može pomoći da se još bolje razjasni veza između porodica i ključnih istorijskih ličnosti tog vremena. Takođe, informacije o njegovom sinu Marku i njegovim potomcima sigurno mogu doprineti daljem razumevanju porekla porodice Dević.
Zahvaljujem se unapred i radujem se daljoj saradnji.
Srdačno,
drac Ljubomir T. Dević
30. mart 2025. u 01:10
Rade
Poštovani,
ako čitamo zvaničnu istoriju,i tamo lijepo piše da Nemanjići vode porijeklo od imperatora Likinija-Licinija iz 3-4 vijeka posle Hrista..
O njegovoj sudbini znamo,kao i njegovim precima,pomenuću Spartakov ustanak i generala Licinija Krasa,i ako DNK kaže da je Halpo grupa I2,I2a pretežno pleme Kuči (provincija Kučevo)Nikšići,Riđani (Ohriđani i Prlepčani),Drobnjaci,a bogami i Dalmacija ga posjeduju je mješavina DNK gena sa Sardiniji starih 6000.god.i gena iz Karpata ( Ukrajina ), ja mislim da će biti prije iz Banata i po potrebi Karpata.
Onda moramo pogledati,šta pišu drugi o potomcima ,i Licinijevih i ko čuva i baštini to prezime u svom brastvu,plemenu i prezimenu.
Kao i iu čijem predanju se čuva sjećanje na Vojislavljeviće-Beliće-Radoslaviće,Trebinje,Onogošt,Skadar,Oblun.
Rubčići,Ćalići,Rubežići (Radoslavići-Jakičići) jedini još čuvaju ta sjećanja u imenima i heraldičkim grbovima.
I ako znamo, da su narodi na Balkanu ili u Humskim zemljama i Primorju za ovih 2000.god.,imali najmanje pet seoba da juga tj. od Turske do Štajerske,onda i zadnje velike seobe,posle Kosovskog boja i 150.god.zlatno Balkansko-Turskih odnosa,i 1595.god..i vojvode rdanovog i Teodora Vršačkog ustanka,dolazi do pomjeranja brastava,i vladarske tj. plemena na zapad kod brastvenika u Dalmaciju. Posle tih događaju i neuspjelih pobuna,naši brastvenici su opet potražili svoje rođake u Dalmaciji. Većina je ostala u Dalmatinskim gradovima,ali i veliki dio je preko Žumberka,Bijele Krajine prešao u Slavoniju i Bačku i Banat,i Zarandu (Aradec,Nađlak),Ukrajinu (SlavenoSrbiju).
Tako je ogroman broj Ćalića (Ćala,Ćalija,Ćelića,Čalića,Tatića,Očića,Očinića,Sladojeviće,Vladojeviće,..,),Buljića,Bulića,,Ojdanići,Radičevići,Milovanovići,Milivojevići,…,Odovića,Hodovića,Kurtovića,Vukovića,Milaševića,…,Kaluđerovića,Kovačevića,Bastaka-Bastašića,Milićevića,Đikanovića,Petrovića,Čarnojevićdž,Vranića,Kraljevića,Mrkšića na kraju Vaskovića,Drljića,Rubeža,Rubežanović,broj je popriličan,još ako bih pominjao i Rubežanine u Bahmutu,Jakiriće,Jakire,Jakonje,Jakše,JakiceGrubonje,Grubišiće,Rubiće,Spajiće,Spahiće,…..,ogroman broj srodnih brastava.
Meni je drago čuti da su i Devići,naši brastvenici,jer se Petar Rubež ženio i pod stare dane,čini mi se od daljih brastevinika Mandušića.
Svako dobro vam želim Ljubomire.
Da dodam,ljepše je nego P.S.
Imao sam strica Ljubomira,volio je da kaže za života, ja sam Rubeža,što bi vi u Dalmaciji rekli Rubić-Rubi,ili u Bosni Grubeša-Rubeša-Rubelj..
4. april 2025. u 22:43
Rade
Da me pogrešno ne shvatiš Ljubomire Deviću,mislim da vi nijeste Perovi direktni potomci,već ste grana brastva koja je dobila ime od Odovića-Hodevića-Odevića, postali Devići i ja upravo mislim,da se to desilo kad je jedna naša grana brastva sredinom 17 vijeka napuštajući Drobnjak i Donju Moraču-Rovca,prešla u Ržanicu,Rmuš,Lubnicu,Bastake,…., kod Berana (Odovići -Ojdanići,Ćalići,Radičevići,Buljići,Bastaci,…),potom u Metohiju,pa u Srbiju. Posle tragičnih događaja u Drobnjaku dio brastva nije moga ići na Tursku teritoriju,već je morala potražuiti spas kod Latina,pod lažnim imenoma,nevjerovatno ali istinito i u 16-17 vijeku Mlečani i Austrijanci su primenjivali i poštovali zakone o naseljavanju i i izručenju i imali ugovore sa Turskom,posebno kad je neka glava bila ucijenjena,na veliku cifru.
Tako je i Marko Rubić-Rubež 1610.god ubijen u Budvi od dtrane jsnjičara,a nagradu su za njegovu glavu 300 talira isplatili Dubrovčani.
30. maj 2026. u 15:54
Rade
Da dodam,da sam pokušao u Arhivu.dokum. da nađem srodnike tj.potomke imperatora Licinija na prostoru stare ex. Jugoslavije.
Uspio sam pronaći da se samoproglašeni car Jovan Nenad (ubijen 1527.god.ima njegov spomeniku u centru Subotice) koji je bio vjerov.od roda Čarnojevića-Crnojeviča kao i zadnji potomak Vuka Brankovića grof Đorđe Branković (1645-1711.god.) uz pomenutog kneza Poljičkog i zemljišnog mjernika-vještak za pokrajine Dalmaciju i Albaniju Lorenca Licinija Rubčiča (1725-1805 god.) pozivali na porijeklo od imperatora od Likinija…
15. april 2025. u 10:54
Rade
Poštovani,
Ljubomire zdravo,bilo bi dobro da uradite DNK i utvrdite tačno Halpo grupu,jer Moračka Halpo grupa jeste bliska plemenu Nikšića gdje smo mi svrstani (mi smo mnogi stariji od Nikše iz 15 vijeka,jer je bilo više Nikši i seoba),ali se ipak razlikuje od đoje DNK u nekim karakterističnim markerima, treba uzeti u obzir i Bogdana Liješnjanina iz Lješanske nahije i njegove potomke,kao i Ćetkoviće iz Drobnjaka-Jezera,i Ćetković potomke vojvode Đetka iz Pipera,kao i Ćetkoviće-Mileševiće -Pravilobiće-Kaluđrroviće iz Bajica (preci Bajice Baja Pivljanina-Nenadovći ,na kojeg se pozivate) su živjeli u Bajuce u Cvetinjsko Polje.
Svako dobro.
Jedini testirani Dević koji ima blizak DNK mom je iz Štikova izmeđi Riđana i Vrlike opš.Drniš,Dalmacija
22. april 2024. u 22:18
Marko
Hvala na pitanju Rade, evo i odgovora grobovi Jelisija koji mi je čukundeda i Stevana koji mi je navrdeda postoje u mestu Mušvetama inace naselili su se u krivu reku mesto blizu Mačkata (Zlatibor) kasnije u Užice. Možemo ispratiti pasove kako bi se to reklo u Crnoj Gori i ko je Stevanov otac i deda? Hvala veliko
4. april 2025. u 23:10
Rade
Poštovani,Rubežanovići,ja imam vaš rodoslov od 1825.god.
Što se tiče pitanja za Trivuna Mitrovog (rođ.1843.god.) mislim da je on otišao u Slavoniju sad Hrvatskau u mjestima Puklicu,Bastaje,Sirač okolina Daruvara, na teritoriju kod rođaka Rubežića-Đikana,Ćalića. Nažalost u drugom sv.ratu u Jasenovcu su mu ubijeni sin Tešo ( rođ.1900.god.) i unuk Trivun (rođ.1923.god.).Rubežići su u Siraču dočekali 1690.god. i našeg rođaka iz Pipera (selo Crnci) patrijarha Arsenija Čarnojevića ( Velika seoba Srba sa Metohije),sa njim je stigao i dio brastva koji je živio u Vasojevićima i Metohiji (Jakovići,Jakovci,Jakše,Rubići k dr.brastva koja su nosila druga prezimena po očevima (po Turskom zakonu).
17. maj 2024. u 13:07
Gruja
Gospodine Rubezicu, knjiga Vam je izuzetna i verodostojna. Sto je dobro ima puno arhivskih podataka koje sam proverio i mnogi podaci se poklapaju sa nasim porodicnim predanjem. Posto smo mi najstarije bratstvo na Balkanu, pohvale za period od 8. veka do danasnjih dana, jer to retko ko ima?!
Zao mi je sto knjigu nece biti dostupna za siru javnost jer bi mnogima pomogla da pronadju svoje korene i svoje pretke.
19. maj 2024. u 13:15
Goran Orlović
Postovani Rade Rubezicu,
Ova pisanija od 300 strana je izuzetna! Poucna za mladje generacije i za naredne narastaje. Bilo bi dobro potraziti za nase staro bratsvo potraziti arhivsku gradju na Hilandaru.
27. maj 2024. u 13:29
Rade
Poštovani,
Gorane zdravo,Mislim da bi znate, mislim da sam to i napisao da su: RUBEŽIĆI (Rubići,Rubeži, Grubežići,Grubeše,Grubešići,Rubežanovići,Rubešići,RUBČIĆ)-ĆALIĆI (Čalić,Ćalci,Ćalije,Čalije,Ćale)- JAKIČIĆI (Jakice,Jaklice,Jakire,Jakirići,Jakovac,Jakote,Jakonje-Grubonje,Jaković,…) sve jedno brastvo.
Najstariji su: Rubežići (Rubići,Rubčići hrvatski nazivi za isto brastvo),prvi pomen kraj 11vijeka.
Iz ovih starih brastava postoje još brojna brastva koja su dobila ime po zakonu sa oca na sina,pa i moja direktna loza nije Rubežanin bila nego smo imali prezime po đedu (dedi i didi’),ali zbog male brojnosti (raseljavanja na sve strane) ovih sedam porodica se dogovorilo,da zaborave Turski zakon. I 1856.god.kad su Uskoci oslobodili dio Boan, Sirovac,….i dio Drobnjaka i Gornje Morače vratili su staro prezime, i obavijestiti raseljene brastvenike o tom dogovoru.Taj dogovor su prihvatili Rubeži,Rubežanovići,i Rubići,mnogi Rubčiči su imali kontinuitet življenja u Dalmaciji i najmanje pod Turskim zakonima i oni nijesu imali šta vraćati. Mnogi su ostali sa imenima iz Turskog vakta,Čalić,Odovići,Šolovrnje'(Kaluđerović,Popovići,….),Đikani’ (Đikanovovići,…)
Svako dobro…
6. jun 2024. u 09:58
Rade
Poštovani,
Zamolio bih potomke,Ilije Lukinog Grubešića (Rubežića) iz Štića-Prozor i Ćaliće iz Prozora,koji su živjeli 1935.god.,da razmijenimo informacije vezano za porijeklo,ako imaju volje i vremena.
Email:[email protected]
30. januar 2026. u 02:51
Rade
Poštovani,da pomenem mog uvaženog pretka brastvenika hajduka i guslara Luku Rubežanina,ujedno on je i jedan od mojih najpoštovanijih i najumnijih Rubežanina ( imali smo u brastvu mnogo odvažnih Rubežana i ludo hrabrih ali pametno hrabrih imam utisak malo manje,napr.Milija Nikašev Rubežanin iz Uskočkih Bara je bio direktor Meri Linč banke u Americi,danas je to Banka of Amerika’ najveća finansijdka institucija na svijetu,ali Milija je jedva poživio 69.god. (umro 1968.god.u Njujorku),ne znam koliko je godina živio sin Mehmeda paše Sokolovića i on je bio u njegovo vrijeme najveći glavni bankar tj.rizničar najvećeg carstva na svijetu njegovog tasta Sulejmana Veličanstvenog. Luka se zvao i moj čukunđed,koji je poginuo 1854.god.u boju na Previšu protiv Bungur bega’ i Turaka,par godina posle smrti harambaše i guslara Luka Markovog Rubežanina (nekad je kumstvo bilo poštovanije od pobratimstva) i pomalo Ćalić,koji je doživio i svojih 120 godina hajdučkog i harambaškog života.
Luka je počeo hajdukovanje u Rubežama ,tu je rođen u Rubežama i posle svojih slavnih podviga po Dalmaciji ,Liki,Roškom Polju,Livnu,Gospiću,…Karlovcu,gdje je imao podšku svojih brastvenika,koji su tamo bili vjekovima ,(Rubčići,Rubići,Ćalići,Kovačevići,Mrnjačevići,Grubešići) treba pogledati samo jedan popis Mandinog Sela u Dalmaciji i Mandinog Dola/zna se ko je bila ponosita majka i supruga Manda Rubežanin i njeni rano stradali sinovi / u Rubežama kod Nikšića i uporediti prezimena i novo pridošlih iz velikog Drobnjaka (kojeg su osnovali njegovi preci četiri brata Rubežića u 11vijeku) zbog sukoba Turcuma. Luka je dio brastva Rubežanskog,koje se preko mjesta Crnci u Piperima (tri generacije većinom sveštenstva ili ti’ plemstvo’ živjele su u Pipere,tu je rođen i Arsenije Čarmojević),vratilo u svoju maticu u Onogoštu u Rubežama u nastavilo borbu protiv Osmanlija (Osman osnivač jedne od tri suparničke grane u carstvu). Luka je hajdukovao za razliku od drugih u tzv.’krvnoj zajednici’,sa najbližim srodnicima,koji su mu omogućili najveću lojalnist i tajnost,njegov posao su nastavili i njegovi sinovi,danju su bili knezovi i vojvode a noću hajduci,tako su svetili svoje ubijene brastvenike i otetu imovinu. Ne znam gdje se nalaze Lukine zlatne toke sa đžamadana i njegovi srebreni đžeferdari,moguće i na Romaniji,ali i u Nikšiću. Jer mislim da je sahanjen sa njima,tj.da se ostarjeli ‘Vuk iz Rubeža” (kako su ga u najboljim godinama njegovog života nazivali kapetani grada Nikšića Mušovići),spustio iz Uskoka i Sirovca u Rubeže i umro gdje rođen (mada su hroničari zapisali u podnožju planina kod Nikšića). Neki zapisivači navode u svojim pisainjama da guslar i hajduk Luka Markov Rubežanin nije imao potomke,mislim da nijesu u pravu. Lukini potomci postoje i na Romamiji u selu Sokolovići su se iselili na nekadašnje njihove vlastelinske posjede,kasnije u Sarajevu i Sarajevskom Polju čak do Kiseljaka,Han Pijesku,Srbiji i u Rami tj.mjestima oko Ramskog jezera,mislim opšt.Prozor,i na potomstvo Mihajila Lukinog da li su sad Grubeše ili Grubešića,Jakovčvći,Jakšići (Kopčići) ili Jakičići (bilo je u tom kraju i na popisnim Turskim defterima i Jebačevića tri generacije,mislim da su pobjegli iz Bratonožića i Zatrijebča -Zatri jebače/neki sukob oko žena je bio sa poarbanašenim brastvima),to je naš humor!!,u to vrijeme. Kako to u Bosni nazivaju Rubežiće koje pomenuh,ali ima veliki broj naših brastvenika koje ne pomenuh i koji nose prezimena po ocu.. Ali i u Crnoj Gori ima taj Bosanski dijalekt,tako da se stijena,brdo,visorsvan iznad Lukine kuće u Sirovcu,Boan, zove Rubeška glava. A i znameniti epski pjesnik u desetercu Radovan Trebješki u svojim epovima uvijek piše Rubešani,moje mišljenje da je pravilno Rubežani.
Svako dobro, brastvenicima želim..