Порекло презимена Живковић

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ЖИВКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Живковић

Хаплогрупа: E1b род А

Порекло: Александровац, Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Живковић

Хаплогрупа: I2a DS

Порекло: Александровац, Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Живковић Колџић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 род А

Порекло: Ликодра, Крупањ, Србија / старије презиме Колџић

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Живковић

Хаплогрупа: I1 род Дробњака

Порекло: Бранчић, Љиг Србија

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

Живковић

Хаплогрупа: Ј2а род П

Порекло: Крагујевац, раније Прилеп, Македонија

Крсна слава: Јовањдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЖИВКОВИЋИ

(у Крњој Јели)

Поријеклом су од Раичевића из Љешкопоља, а даљња старина им је од Косова, одакле су се, бјежећи пред Турцима, населили у Херцеговини у мјесту Чарађе код Гацка. Из Чарађа због убиства неких турских насилника средином 16. вијека побјегну у Бањане, гдје се кратко задрже и одатле пређу у Цуце у мјесто Липу, одакле се браћа Неноје, Раич и Радоња одселе у Бајице крај Цетиња. Од Неноја су сви Мартиновићи у Бајицама, а од Радоњиних синова Вука и Секула су сви Бандићи. Шта је било са трећим братом Раичем , не зна се.

Породична традиција Раичевића из Љешкопоља казује да су они од попа Ивана Мартиновића који је имао три сина. Један Иванов син у свађи уби Ераковића са Његуша. Бојећи се освете, поп Иван са синовима побјеже у Спуж код Турака под. њихову заштиту. У Спужу Иван умре и један му син, чија жена остане у другом стању и роди посмртно мушко дијете, коме су дали име Раич, вјероватно поновивши име Ненојева брата Раича коме се изгубио сваки траг.

Други Иванов син, вјероватно убица Ераковића, потурчи се и од њега се заснова братство Пиринић из Ботуна, које касније пређе у Подгорицу и Скадар.

Трећи Иванов син Рајко, након смрти оца и брата и преласка другог брата у ислам, нашао се у незавидној ситуацији. Одлучио се да бјежи даље. Заваравајући траг и кријући се од освете, насељава се у Зети у селу Српска. Ту се жени од Дрекаловића из Куча и добија два сина Петра и Илију. И у овој новој средини Рајко се осјећао несигурним бојећи се стално освете, те одлучи да поново бјежи са породицом. Крене према Морачи тражећи већу сигурност. Доласком у Морачу, пресретну га турске харачлије из Колашина у мјесту званом Лопате, гдје Рајко у сукобу са њима погине, а они му заробе малољетне синове и поведу пут Колашина. Њихова мајка поче да кука и нариче за погинулим мужем Рајком и отетим синовима Петром и Илијом. Предање казује да се била толико уморила кукајући и наричући да је почела да јекће, да јеца због чега су је касније назвали „Јекна“. Њено кукање и дозивање у помоћ чули су Горњоморачани који су се налазили у близини мјеста отмице и погибије, дају се у потјеру за Турцима, поставе им засједу, Турке поубијају, а Рајкове малољетне синове ослободе и врате мајци. Мајка се са синовима настани у Горњој Морачи и након неког времена, кад јој синови поодрасту, уда се и добије трећег сина коме да име Вучко кога по мајци Јекни назваше Јекнић. Његови потомци узеше то презиме као своје,

Од Рајковог сина Петра који је имао надимак Чогура настаде братство Чогурићи, а од другог Рајковог сина Илије братство Живковићи у Крњој Јели.

Илија Рајков је имао синове Станка и Милована од кога није остало порода. Станко је имао сина Живка, а овај Нику, Николу и још двојицу којима не знају имена и оба су одселили негдје у Србију. Никини и Николини потомци узеше презиме по оцу Живку Живковићи. Живковића има у Свракама, Крњој Јели, Липову, Морачи и Колашину, у Војводини, Словенији и у другим мјестима.

Живковићи су се истицали у свим бојевима као храбри ратници од којих треба поменути Марка и Павића, Арсенијеве синове, затим Илију Алексина, Стојана и Саву, Миркове синове који су погинули на Мојковцу 1916. године, те Живка Неђељкова који је погинуо код Алића Долине 1917. године. Браћа Миливоје и Милош Окичини су умрли 1916/17 године у Нађмеђеру у Мађарској, а са њима је тамновао и Богдан Николин. У НОР-у 1941-1945. године истакао се Љубо Миланов као учесник пљеваљске битке 1. 12. 1941. године и крваве битке на Вилића Гувну 1943. године, гдје је и оставио своје кости.

Славе Шћепандан, а прислужују Светог Илију.

____________________

ЖИВКОВИЋИ 

Живковићи у Пиви воде поријекло од Живка Церовића, који се, почетком 19. вијека, одселио из Тушиње у Пиву.

____________________

ЖИВКОВИЋИ

(на Слатини)

Живковићи су поријеклом од братства Булатовића из Роваца, одакле је њихов предак, због крви, ускочио у село Стричину код Колашина и ту се населио. Потомак му Живко Булатовић, са синовима Радованом, Добрицом и Новицом, ускочи 1862. године из Стричине у Дробњак и касели се на Слатини, гдје му се потомци прозваше Живковићи.

Савик-Гиле Максимов је истакнути борац НОР-а од првих устаничких дана; био је један од најхрабријих бораца у Петом батаљону Четврте црногорске бригаде, у чијим је редовима и погинуо као командир чете јуна 1943. године код Миљевине.

Славе Лучиндан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић