Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ТЕПЧАНИ – ПОТОМЦИ СТАНИШИНИ – СТАНИШИЋИ
Станиша Тепчанин, синовац Стојанов или Смољанов, како су Стојана из милости звали његови синовци Рајич и Станиша, населио се у Тепцима, селу које се раније звало Козила и које је било ненасељено и пусто послије разуре, коју су доживјели од Турака у другој половини 17. вијека. На диоби извршеној након насељења Козила. Станиши допадне дио звани Потоци. Једно вријеме потомци Станишини су се, по Станиши, презивали Станишићи, а онда се потомци његових синова Обрада, Петка, Милића и Божа по својим очевима почну презивати Обрадовићи, Петковићи, Милићевићи и Божовићи.
Са осталим братственицима Стојановим и Рајичевим потомцима, рано су се разбратствили и почели међу собом узимати. На ово су били принуђени због удаљености од других племена и братстава, као и због тога што су живјели у забаченом крају.
Тепчани су приликом насељења Козила, односно Тепаца, славили заједничку крсну славу Ђурђевдан, а тада се договоре да једни задрже стару славу, а други узму нову славу Никољдан, да би могли једни код других да иду на славску свечаност. Стојанови синовци Рајич и Станиша задрже своју славу Ђурђевдан, а Стојанови потомци узму Никољдан за своју славу.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
19. април 2023. у 23:19
Miško Momov Stanišić
Stanišići sa Romanije su iz sela Vinići, Bjelopavlići, opština Danilovgrad, Crna Gora.
Rodonačelnik Stanišića je Staniša, Raslavov, Raslav je bio Branislavov( Bubin), Buba Šćepanov, a Šćepan jedan od dvojice sinova Bijeloga Pavla.Bijeli Pavle je rodjen izmedju 1330 i 1340 godine u Metohiji, odakle je, pretpostavlja se, sa najbližim rodjacima došao u današnje Bjelopavliće, koji se prvi put u knjigama pominju 1411 gidine.
Veliki dio Stanišića se raselio, najviše u Srbiju, zatim u Bosnu, a Bogu fala ima nas i u CG.
Ne zna se tačno kad je Staniša rodjen, ali se zna da je četvrto koljeno od Bijelog Pavla.
22. април 2023. у 22:45
Александар
Ја се данас презивам Тодоровић и поријеклом сам са Мајевице, општина Лопаре. Али знам да су се моји преци презивали Станишићи. Из неког разлога дошло је до промјене. Не знам зашто и кад тачно. Славимо Св. Николу. Можда неко зна више?
21. септембар 2023. у 21:44
Anđela
Pozdrav svima. Mene zanima šta znate o Stanišićima iz okoline Šipova i Mrkonjić grada. Slava je Sv Jovan Krstitelj. Navodno postoji priča da smo iz Crne Gore, ali želim to i da dokažem.
15. април 2024. у 17:46
Milena
Pozdrav dragi Stanisici! Da li je iko ikada cuo za Botu Stanisic? Preselio se mislim u Slatinu, BiH nekad oko 1870ih. Hvala
14. јун 2024. у 11:41
Mateja Stanišić
Moj deda, Petar Stanišić – rođen i odrastao u RS , Sokolac. Stanišić je prezime njegove mame. Iz meni nepoznatog razloga ne nosi prezime oca. Došao za poslom u Vukovar gdje je na kraju ostao i izgradio život.
Poznato nekome ?
29. јун 2024. у 21:04
Мирко
Здраво Станишићи,
моји Станишићи су из Штрбаца, општина Рудо (БиХ), славимо Светог Николу. Ако има неко са овим пореклом молим Вас јавите се: [email protected]
3. јун 2026. у 14:35
Danijel Stanišić
Dragi Stanišići,
iz sela Trnave sam kod raške. Svi se u selu prezivamo Stanišić i znamo da smo poreklom iz crne gore. Al smo već nekoliko generacija tamo da se više i ne zna iz kog tačno plemena potičemo. Slavimo Mitrovdan zato i ne mogu da povežem iz kog smo plemena. Da li iko ima neku informaciju? Pozdrav svima
9. јун 2026. у 22:10
Slobodan Stanišić
Pozdrav bradstvu Stanišića. Bogu hvala ima nas. Moji su poreklom iz Crne Gore. Krajem 19 veka došli su na Kupres, Bosna i Hercegovina. Sad nas nema ni tamo jer smo posle ovog rata došli u Srbiju. Slavimo Đurđevdan.