Порекло презимена Ашанин

10. фебруар 2012.

коментара: 16

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

АШАНИ

(у Барама Сировачким)

Ашани старином потичу од братства Балевића са Пелева Бријега од племена Братоножића. Њихов далеки предак је Пејо Станојев, војвода Братоножића, који се помиње 1658. године као потписник једног документа којим се црногорски и брдски главари обраћају Млечанима за помоћ у борби против Турака. Имао је више синова, од којих је један био Матијаш и био је кнез и врло угледна личност. Матијаш са својим синовима (осим Павића одлази на турску територију негдје око 1690. године и наставља борбу против Турака. Њихови потомци су Матијашевићи који живе у Вранешу. Најмлађи Матијашев син Павић био је племенски војвода и један од организатора устанка Брђана против Турака 1737. године, о чему је написана народна пјесма. Послије неуспјелог устанка Павић оставља жену и сина на Пелеву Бријегу (од кога су Пелевићи), а он се са два сина и синовцем сели у Морачу у село Ђуђевину, гдје је и умро. Павићев син Милутин из Ђуђевине пређе око 1750. године у Осредке у Морачи, гдје је засновао породицу. Имао је синове: Трипка, Машка, Станка, Саву и Стевана и од њих су тамошње породице: Лазаревићи, Стевановићи, Станковићи, Милошевићи, Машковићи и Матијашевићи (зна се да су рођаци братства Ашанин). Од Павићевог синовца су Бијелићи у Осредцима.

Зеко, други Павићев син одсели се у Дробњак негдје око 1770. године, а затим у Вранеш, гдје се насели. Зекова сина Петронија нападну Мушовићи и он у одбрани једнога убије и због тога бјежи у Васојевиће у мјесто Ас. У Асу промијени и презиме и крсну славу; по мјесту Асу узе презиме Ашанин. Од тих Ашана су Ашани који данас живе у Ускоцима, Мојковцу, Павину Пољу, Београду, Косову и Метохији, околини Краљева, Подгорици, између Загреба и Сомбора, има их у Брусу, околини Панчева и у Америци и Канади.

Петроније је имао синове Величка, Секула и Радована. У једној свађи са Турцима, Величко убије Турчина Ћоровића и са својом браћом Секулом и Радованом ускочи у Горњу Морачу у Љевишта негдје око 1805. године. Кад је Делибаша 1820. године ударио на Ускоке и Горњу Морачу, Секуле тада посијече турског барјактара и сва тројица се преселе у Сировац, одакле пређу на Сировачке Баре.

Величко Петронијев је имао синове Радула и Радосава, а брат Радован: Риста, Милуна, Петра, Милована и Спасоја; Секуле има: Митра, Мијајла и Јована.

Ашани су познати као добри јунаци; они су се истицали у ратовима у којима су учествовали. Мијајло Ашанин, барјактар Дробњачко-ускочког батаљона, истакао се својим јунаштвом у бици на Вучјем Долу гдје јуначки гине, пошто је посјекао пет Турака. У тој бици његов барјак је преузео син Сава, младић од шеснаест година, који је одмах осветио оца убивши Турчина из кубуре над мртвим Мијајлом. Због храбрости на Вучјем Долу, књаз Никола је поставио за барјактара младог Саву Мијајлова. Сава је био велики јунак; у многим бојевима се истицао, а за постигнуте заслуге одликован је златном Обилића медаљом и медаљом Свете Ане из Русије. У чувеној бици на Вучјем Долу учествовао је и Јован Мијајлов, звани Мишо. Био је познат по својој природној бистрини и мудрости; био је писар у Ускочкој капетанији; 1904. године постављен је за капетана Ускочке капетаније. Био је и судија Обласног суда у Шавнику и са те дуности је отишао у пензију.

У балканским ратовима 1912-1913. године, учествовало је више Ашана: Саво Филипов, Неђељко Секулов, Секуле Мијајлов, Никола Милетин, Јагош Миланов, Машан Петров, Мирко Милованов – погинуо на Скадру 1912. године, Миливоје Мишов и Љубисав Видаков, обојица рањени на Брегалници.

У Првом свјетском рату у чувеној Мојковачкој бици која је вођена за спас српске војске, Ашани су масовно учествовали; све што је пушку могло носити било је на Мојковцу. Митар Мишов, поручник црногорске војске, командовао је артиљеријом, поред њега је био и његов брат потпоручник Миливоје који је рањен у овој бици, као и други брат Никола; погинуо је и водник Филип Ристов. Након јуначке погибије Милинка Јелића, командира Сировачке чете, Ускоци су за командира изабрали младог потпоручника Миливоја Мишова, а његовог брата Митра предложила за замјеника команданта здружене артиљерије на Мојковцу. Секуле Мијајлов је за вријеме мојковачке операције био један од ађутаната сердара Јанка Вукотића, а Мијајло-Гашо Савин носио је очев барјак на Мојковцу; Љубиша Видаков био је сердарев курир.

У комитском покрету 1916-1918. године учествовала је половина Ашана, готово сви који су били способни за борбу и који нијесу хтјели признати окупациону власт. Од Ашана међу познатим комитима из Ускока били су: Никола Мишов, добровољац из Америке у балканским и Првом свјетском рату; Новак Неђељков – комитски четовођа, рањен је у Липову код Колашина 1918. године; Радосав Неђељков; Раде Спасојев; Илија Милосављев је дуго комитовао (послије учествовања у некој свађи са комитом из групе, убио је комиту из освете, па је осуђен на дугогодишњу робију; након издржане казне преселио се у село Тепца, гдје је засновао породицу); Јагош Миланов; Момчило Миланов – погинуо на Сињајевини 1918. године у сумњивим околностима; Радован Милије Милованова – погинуо од комите из своје групе; Периша Петров; Драгиша Ристов; Неђељко Мијајлов и Крсто Павлов.

Братство Ашана учествовало је у свим ратовима за слободу свога народа, па и у НОР-у 1941-1945. године. Одмах након окупације наше земље, окупише се братственици у кући старог угледног Милана Милунова и пред њим положише заклетву да сви Ашани буду на сграни напредног ослободилачког покрета у борби против непријатеља. У овом братству било је мудрих и учених људи. Још у оно вријеме четири сина Мишова били су школовани људи: Никола поштански чиновник, Миливоје и Митар официри, Новица завршио тадашњу технику у Москви, одакле се по позиву краља Николе враћа у земљу и гине на Гласинцу 1914. године; Ристо-Лакић Миликин, познат и признат привредњак и стручњак не само у Црној Гори него и шире; Милика Видаков је припадник НОП-а и велики симпатизер и родољуб; био је 1945. и 1946. године предсједник ускочке општине и делегат на Колашинској конференцији 1945. године; Милија Савин – Учо, незаборавни учитељ многих генерација, омиљена личност у Ускоцима, Војин Вулов – један од најбољих академаца на академији у Совјетском Савезу; Миљан Митров, учесник НОР-а и један од организатора устанка у свом крају, у два сазива је био посланик у Скупштини Црне Горе, срески руководилац и функционер у савезним установама; Љубомир Миливојев-Црни, учесник НОР-а и организатор устанка у Ускоцима, партијски секретар и помоћник команданта батаљона, школован је у Совјетском Савезу за официра, предавач на Вишој војној академији у Београду; Радивоје Петков, активиста из предратног периода, кренуо је у Шпанију да се бори против Франковог режима, ухваћен је у Дубровнику, затворен и мучен од чега и умире; Милорад Миливојев, предратни комуниста и велики активиста, креће за Шпанију да се бори против Франковог режима, бива ухваћен у Чању и мучен у затвору. Из затвора је пуштен уз велике интервенције пријатеља куће и прогнан из свих школа из Црне Горе. Одлази у Нови Пазар, гдје ванредно полаже изгубљене разреде. И овдје је запажен његов револуционарни рад, због чега бива протјеран. Капитулација га затиче у Краљеву, гдје се укључује у организацију устанка и ту бива и рањен. Као рањеник одлази у Црну Гору и укључује се у рад Среског комитета. На терену Ускока био је као илегалац када су га четници ухватили и стријељали августа 1942. године на Боану; Јово Миливоја Миланова и Радомир Милутинов, напредни омладинци и припадници НОП-а, положили су своје младе животе 1943. године на Сутјесци; млађани Станко Јагошев као шеснаестогодишњак одлази у партизанске јединице и гине 1943.године са рањеницима на Сутјесци.

Миладин и Лука по директиви Партије са италијанске границе одлазе у свој крај и на путу у Бјелопавлићима хватају их жандари и са Момиром Радојевићем убијају и бацају у јаму. Данило-Сељо Радосављев, мајор ЈНА, страдао је на Голом отоку. Гимназијалац Миле Љубисављев 1941. године бјежи из италијанског затвора и у јединицама НОВ-а учествује као командир батерије у ослобођењу Београда.

Данас су углавном сви Ашани школовани људи, од наставника, професора, инжињера, економиста, правника, официра, љекара до доктора наука и професора универзитета.

Ашани славе Аранђеловдан, а неке породице које су се одселиле у Србију славе Ђурђицу.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (16)

Одговорите

16 коментара

  1. Asanin Danilo

    Ja sam Asanin iz Ljevose kod Pec

    Zeleo bi da saznam odakle smo se Asani doselili u ovo mesto

    unapred zahvalan Asanin

    • Александар Маринковић

      Данило,
      могу само да претпоставим да вам је презиме Ашанин, а не Асанин.
      Ако сте Ашанин, онда би ваше порекло требали потражити у горњем Полимљу, рецимо околина Берана. Име потиче од Хас (султанов посед) па отуд (Х)ашани. Они представљају старији слој становништва тог краја и име се често поистовећује са термином Србљак. Ако се узме да су старији житељи краја, Срби, живели у плодним долинама, за разлику од горштачких Влаха (и влаха), и да су ти поседи касније припали Османлијама, разумљиво је то поистовећивање становника хаса (Ашана) и Србљака (старих Срба). Позната је и нетрпељивост влашких племена (попут Васојевића нпр.) према Србљацима па је код њих овај назив чак и погрдан.
      Ево шта каже народна епика: ”Оваки је адет у Србљака / У Србљака на гласу јунака!”
      Било би занимљиво да направите ДНК тест на барем 17 маркера како би могли одредити којој групи припадате. Овако можемо тек претпостављати да сте од поменутих Ашана / Србљака јер сте можда само досељеник у Метохију из беранског краја па отуд и ваше презиме Ашанин. Нисте навели ни славу.
      Свако добро!

      • Dragoje Ašanin

        Izvanjavam se samo da dodam,krsna slava nam je Đurđic,16 Novembar. Pošto ste to pitali Danila koji je iz istog sela ali je verovatno otišao ranije pa ga ne poznajem. Mnogo ih je otišlo u Sloveniju,Kranj ima jako puno Ašana.

    • 70% samo istina

      Asani vode porijeklo od Cincara( kucovlaha) to i jesu.cincari pravoslavci.jefini ljudi bez maticne drzave.inace su cuveni kao stocari imaju tamniju put,i jaki i borbeni ljudi.ukupno cincara imablizu 300 hiljada.Porijeklo je albanija.odatle se sire ka kosovu pa dalje ka srbiji i crnoj gori,makedoniji sloveniji itd.mali broj zivi u zagrebu.mahomsu pravoslavci mada ima i katolika i muslimana.

  2. P. Ašanin

    Poštovani, imate li možda više informacija o Ašaninima iz gornjeg Polimlja (Bijelo Polje/Zaton, itd.), o Ašaninima iz Boana i o poturčenim Ašaninima? Gdje se može naći više istorijskih podataka o tome?
    Hvala i sve dobro želim.

    • В. Aшанин

      Поштовани презимењаче,
      Лепо је што се интересујеш за порекло свог презимена. О сродству породица са овим презименом можемо преписком разменити сазнања, утврдити која је вама најближи огранак и преци у прошлости.
      Моја адреса је vasanin33gmail.com
      В. Aшанин

  3. Miloš Ašanin

    Poštovanje, moja porodica se doselila preko Ćićevca u Kruševac 1954 god. Deda mi je Miljan Ašanin rođen u selu Crnce opština Istok-Metohija. U drugom svetskom ratu učestvovao je u oslobođenju Sarajeva i po završetku rata dobija čin kapetana. Bio je predsednik sreza Istok i zbog hajki koje je predvodio i hvatao šiptare koji su pljačkali Srpske porodice biva prinuđen da napusti Crnce 1954.god. Dali bi ste mogli na osnovu ovih podataka da mi kažete nešto više? Odakle su se na taj prostor doselili.Slavim Đurđica. Unapred hvala!

  4. M. Ašanin

    Ovaj tekst se odnosi na Ašane Bara na Durmitoru. Interesuje me odakle su se doselili moji Ašani iz Kneževca kod Štavlja? Slavimo Đurđic kao i metohijski Ašani i neki od ovih sa severa Crne Gore. Može li mi ko pojasniti odakle nas ima toliko u različitim krajevima i koji su Ašani rođaci jedni drugima. Pavino Polje, Štavalj, Istok, Žabljak, Šavnik, Bare, Mojkovac, Kolašin, Istok svuda ćete ovde naći Ašane koji su tu makar 150-200 godina unazad. Odakle su koji došli i koje su nam veze? U Beranama nema Ašana, makar ne starosedelaca. Jedno je sigurno da su sa severa Crne Gore zbog ijekavice koja je izvorno narečje svih Ašana.

  5. Ratko Asanin

    Milose ja sam sinovac Marka Asanina iz Mojstira kod Istoka koji je zajedno sa tvjim dedom Miljanom ucestvovao u borbama za oslobadjanje Sarajeva,kao i hvatanje siptarskih bandi.Ja zivim i radim u Cacku.Bio sam na svadbi kod Borkinog sina Miroljuba na svadbi kad mu se cerka udavala u Alexandrovcu.

  6. Немања

    Поштовани,
    да ли можда имате било какве информације о пореклу породице Машковић, из Kolaшина, село Бистрица, ако имате молим Вас да ми пошаљете на овај е маил, хвала.
    [email protected]

  7. Moze li neko da mi pomogne oko prezimena Asanin koji su doselili iz crne gore i zive selo knezevac mz.stavalj opstina sjenica

    • Nedeljko Ašanin

      Ono što su meni moji pričali jeste sledeće. Ašani su došli sa Žabljaka zbog sukoba sa Turcima prešli su u selo As po kom su dobili prezime Ašanin , a pre smo se prezivali Đurašković. To pleme se rastura na tri strane. KiM Istok i Peć, Sjenica Kneževac i Novi Pazar . Svi slavimo Djurdjic i svi smo mi rod. Pozdrav rodbino )