Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Доњи Богичевци, Хрватска
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Бјелопавлићи, Даниловград, Црна Гора
Крсна слава: Јовањдан
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Вилуси, Црна Гора
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Коцељева, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
______________________
Ковачевић
Хаплогрупа: E1b род Н
Порекло: Газије, Ораховица, Западна Славонија
Крсна слава: Никољдан
Контакт:
_____________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Презиме Ковачевић је код нас и у свету једно од најраширенијих презимена настало по занимању родоначелника или породице, у овом случају ковачком занату (руски – Кузњецов, француски – Лефевр, јерменски – Налбантијан, португалски – Переира, енглески – Смит, шпански – Херера, немачки – Шмит, италијански – Фабри).
Како пише Мирослав Нишкановић у књизи “Српска презимена”, сви Ковачевићи нису истог порекла и нису у сродству, а он се посебно бавио пореклом Ковачевића из Дробњака који славе Ђурђевдан.
О њиховој старини забележена је традиција да су у слеу Бучу у Херцеговини живелиа два брата Ковача. Пређу у Бањане и Велимље и ту начине ковачницу. Касније је један прешао на Вилусе у Грахову, а другог одведу озринићке крииџије и населе у Озринићима. Претпостављамо да се напред речено могло десити у првој половини 17. века.
Од брата који је остао у Вилусима данашњи су Ковачевићи на Грахову, којих је у првој половини 20. века било на Грахову и по Херцеговини преко 300 кућа.
Брат који је одселио у Озриниће имао је једног сина и од њега су Ковачевићи у Озринићима. Никад их није било много, свега неколико кућа. Бавили су се ковачким занатом до 1812. године.
Око 1848. године Туко из Озринића је прешао код Јакића у Добра Села, оженио се од њих и ту населио. Имао је синове Марка и Милоша. У исто време његови рођаци: Петар, Мина, Радован, Милован и Велисав преселили су се из Озринића у Језеро и населили у једну долину код Жабљака. Та долина је прозвана по њима Ковач-Долина. Одатле је Мина отишао на Гласинац.
Истог порекла би требали бити Даковићи и Ковачевићи на Грахову (Црна Гора).
У Церово (Рађевина) Ковачевићи су доселили у 17. веку из Пиве. Славе као и дробњачки Ковачевићи Ђурђевдан. У Паскову (Јадар), Ковачевићи такође славе Ђурђевдан, пореклом су и они из Пиве, одакле су доселили у 18. веку.
У Рисну је једна кућа Ковачевића, доселили су из Грахова 1750. године. Такође славе Ђурђевдан.
Више у књизи “Српска презимена” Мирослава Нишкановића.
КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (дробњачки Ковачевићи)
ПОЗНАТИ:
_________________
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
КОВАЧЕВИЋИ
(у Ковачкој Долини и Добрим Селима)
Старином су из Херцеговине, гдје су живјела два брата која су се бавила ковачким занатом. Из Херцеговине пређу у Бањане код Велимља, гдје су једно вријеме живјели. Један од браће пређе на Вилусе код Грахова, а други оде у Озриниће код Никшића. Од овог брата што је прешао на Вилусе сви су Ковачевићи у Грахову и по Херцеговини, а од оног што је прешао у Озриниће био је само један син и од њега су Ковачевићи у Озринићима. У Озринићима су се бавили ковачким занатом. Средином 19. вијека Туко Ковачевић из Озринића пређе на Добра Села код Шавника, гдје се ожени од Јакића и ту се стално насели. Имао је синове Милоша и Мирка.
Отприлике у исто вријеме Тукови рођаци Петар, Мина, Милован и Велисав преселе се на Језера код Жабљака у једну долину, која се по њима назове Ковачка Долина. Након краћег времена, Мина се одсели на Гласинац.
Лука Ковачевић из Ковачке Долине је као комитски четовођа са синовима Јаковом и Филипом учествовао у Комитском покрету 1916-1918. године, а његов син Перко као десетогодишњак налазио се у логору у Тузима, гдје је са својом мајком провео око двије године. Перко је учесник Пљеваљске битке 1. децембра 1941. године, у којој је и рањен.
Јоко Ковачевић погинуо је као комита 1918. године на Пирликтору, а њихов братственик Милош гине као зеленаш 1920. године.
У НОР-у 1941-1945. године ово братство је активно учествовало од првих ратних дана и дало велики допринос побједи над непријатељем. Светозар-Зелен Драгојев, истакнути комуниста и активиста у предратном периоду, био је у НОП-у од првих устаничких дана 1941. године; илегалац на терену, ухваћен је и стријељан у Колашину 1943. године. И његов брат Душан је био у НОП-у од првих ратних дана, а погинуо је на Пљевљима 1. децембра 1941. године. На Пљевљима је погинуо и Јагош Мирков из Добрих Села, који је убијен као рањеник на звјерски начин. На Пљевљима су још погинули Милосав и Ђурко из Добрих Села 1941. године. Миљан из Ковачке Долине погинуо је на Жабљаку 1941. године.
У пролетерским бригадама из овог братства учествовали су: Стојан Спасојев у НОП-у је од 1941. године, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања, гдје је у Петом батаљону био десетар и економ чете; погинуо је у јуну 1943. године на Сутјесци. И његова браћа Радоман и Драго били су учесници НОР-а. Јово Крстов је у НОР-у од првих устаничких дана, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања гдје је био интендант у Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. И његов синовац Војо Милованов је борац Четврте црногорске бригаде у чијим редовима гине 1943. године на Сутјесци. Радомир-Мушо Неђељков је борац НОР-а од првих ратних дана у Четвртој црногорској бригади од њеног оснивања, а у Дурмиторском одреду замјеник интенданта Одреда и замјеник команданта за позадину Команде подручја у Шавнику. Он је ратни војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. Мињо Велисављев је био у строју Четврте црногорске бригаде, у коју је ступио из Дурмиторског одреда. Млади и још недорастао Милорад Микаилов је био борац 9. црногорске бригаде у чијим редовима гине код Андријевице 1944. године. Војин Илијин и Мато Милованов су припадници НОП-а у чијим су јединицама активно учествовали од првих ратних дана на разним дужностима.
За ово се братство може рећи да су сви били опредијељени за циљеве НОБ-а, они који нијесу били у јединицама, били су организовани у позадини и на терену. Треба истаћи за примјер Стевана, познатог патриоту и родољуба, који је својим угледом и ауторитетом дао велики допринос у организовању народне власти.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
25. јул 2023. у 17:48
Boris
Dobar dan,
Moji Kovačevići su živeli u Sremskoj Rači. Moj čukundeda se zvao Bogdan-Boža Kovačević rođen 1881. Godine a čukunbaba se zvala Kristina Kovačević (rođena Marković). Oboje su ubijeni u pokolju u Sremskoj Rači 10.3.1944. Godine. Imali su troje dece, Ljubicu Tenis, Vidu Ošaković i Lazara Kovačevića koji je moj pradeda. On je bio oficir i oženio je Jelenu-Jelicu Kovačević (rođena Spasovski) iz Kumanova. O lozi Kovačevića ne znam ništa jer niko nije preživeo pa vas molim da mi pomognete ako neko ima neku informaciju.
Pozdrav
9. децембар 2023. у 19:38
Kovacevic
Pozdrav, mozete li mi reci nesto vise o porijeklu Kovacevica iz Krajine, selo Zavolje, slava je Sv.Stefan Decanski-Mratindan
14. децембар 2023. у 12:54
Ковачевић - Херцеговина - Јовањдан
Моји Ковачевићи су из Попова у Херцеговини (Требиње) гдје су дошли са Бобана (такође Требиње), славимо Јовањдан, презивали смо се Ковач до средине 19.в. Прије 300+ година доселили на Бобане, могуће из Црмнице, или близине Скадарског језера. Један наш Ковач – Ковачевић је отишао у БЛ средином 19.в, један за ЦГ, о њиховим потомцима немамо информације.
Ko има повезане информације, може се јавити мејлом на [email protected]
10. јануар 2024. у 10:00
MILAN KOVAČEVIĆ
Pozdrav,moji Kovačevići potiču iz Donje Doline opština Gradiška,Republika Srpska,graničimo sa slavonskom Dolinom HR.
slava nam je ARANDJELOVDAN, a posluzica nam je Pokrov Presvetoj Bogorodici,najstariji predak je Tomo Kovačević oko 1830 g,i prije njega ne možemo ništa pronaći,sin mu je Pante Kovačević (moj čukundeda),vjerovatno da je morao da ima još braće i sestara a to ne možemo pronaći,ima nas
u Gradišci,Srbcu,Banja Luci,Beču,Beogradu,jedni su živeli u Slavoniji Nova Gradiška/selo Gorice, u Beogradu je živeo Panta Kovačević rođ. 1926 g. Pukovnik Jug.narodne armije,on nema muskih naslednika,samo dve kcerke.
Po nekim saznanjima jedan ogranak koji je u Srbcu je promenio slavu u Đurđice 16 novembar,a jedni su nastavili sa slavom Arandjelovdan,
Veliki pozdrav za sve Kovačeviće
27. април 2024. у 16:25
Kovačevićeva
Da li se u vašoj lozi pominju imena Petar, Stojan, Mile?
Takođe moji Kovačevići slave Jovanjdan, potekli smo od Petra koji je iz CG došao u Goražde, 1800 i neke godine, radio kao kovač i ostao kovačević!
Petar je imao sina Stojana, mog prađeda!
28. фебруар 2026. у 17:49
Perica
Vrlo interesantno zapažanje.
I kod mene se pojavljuju redovno ova imena kroz bližu istoriju i koja je meni poznata. Pa je tako 1886. rođen Stojan i nešto kasnije Mile (nepoznat datum), obojica od oca Petra. Stojan 1909. je dobio sina Petra, a Peter sina Milana 1939. Milan je dobio 1965. sina Pericu odnosno mene, koji sam trebao biti Petar ali na majčinu inicijativu malo izmjenjeno. Ja dobijam sina 1988. i dajem mu ime Milan. Ove nove generacije prekidaju tu tradiciju, pa ja sad imam 2 unuka (od sina), ali ne nose više ni jedno od ovih imena.
Naša krsna slava je Sveti Nikola.
Po nekim mojim ne potvrđenim saznanjima, moji su od 1700-tih živjeli na Baniji, selo Živaja (Hrv.Kostajnica).
10. јануар 2024. у 08:45
MILAN KOVAČEVIĆ
Pozdrav,moji Kovačevići potiču iz Donje Doline opština Gradiška,Republika Srpska,graničimo sa slavonskom Dolinom HR.
slava nam je ARANDJELOVDAN, a posluzica nam je Pokrov Presvetoj Bogorodici,najstariji predak je Tomo Kovačević oko 1830 g,i prije njega ne možemo ništa pronaći,sin mu je Pante Kovačević (moj čukundeda),vjerovatno da je morao da ima još braće i sestara a to ne možemo pronaći,ima nas
u Gradišci,Srbcu,Banja Luci,Beču,Beogradu,jedni su živeli u Slavoniji Nova Gradiška/selo Gorice, u Beogradu je živeo Panta Kovačević rođ. 1926 g. Pukovnik Jug.narodne armije,on nema muskih naslednika,samo dve kcerke.
Po nekim saznanjima jedan ogranak koji je u Srbcu je promenio slavu u Đurđice 16 novembar,a jedni su nastavili sa slavom Arandjelovdan,
Veliki pozdrav za sve Kovačeviće
4. септембар 2024. у 12:47
Урош Ковачевић
Ковачевићи – Горњи Статовац (Топлица) – слава Свети Јелисеј
По слави видим да нисмо од ниједних Ковачевића овде спомињаних.
Предање каже да смо од Алексића. Спомње се да су од тих Алексића и Поповићи, такође настањени у околним селима Топлице.
Дошли сви преко Сјенице у Топлицу, вероватно почетком 19ог века.
Родоначелник Јован, имао 3 сина Петроније, Средоје, Миливоје. За њих тројицу свакако знамо да су се населили у Горњем Статовцу тада. Можда се по њиховим именима може нешто закључити, одакле би могли бити. Од све тројице иде иста слава… Има нас и даље у Горњем Статовцу, имамо и родослов доста ажуран.
Славимо Светог Јелисеја, ретка слава у Срба. Вероватно, као и свуда, мењана због одмазде Турака.
Неко каже да смо од Алексића од којих је и Мирко Алексић.
Родоначелник Јован је негде тих година и рођен вероватно (као Мирко Алексић), самим почетком 19ог и крајем 18ог века.
Ако неко може помоћи око даљег порекла, мој мејл је – [email protected]
Баш ме нешто занима то даље порекло у последње време.
30. децембар 2025. у 21:16
Rade
Poštovani,
Zanimljivo, ja upravo pokušavam da pronađem neki podatak o sveštenicima Aleksića, koji su u 18 vijeku moguće i kasnije živjeli u Trešnjici (mislim u blizini Tvrdića) pored Užica.
Koji su se nekad prezivali i Popovići (njihovi preci su se kretali tj.živjeli u Katunskoj nahiji,i u nekad velikom Drobnjaku (Banjani,Onogošt,Grahova,..,.).
Poz. Rade
10. новембар 2024. у 23:36
Ковачевић
Puno pozdrava svim Kovačevićima.
Zanima me da li neko ima više informacija o Kovačevićima sa Kosova i Metohije – selo Banje opština Crkolez, Suvo grlo.
Po mojim podacima koji možda nisu tačni naselili su tu teritoriju oko 1890.god, a kasnije pod pritiskom šiptara,nemaca i boljim životom sele se u Kragujevac, gde sam se i ja rodio kao i moj otac.
Slavimo slavu Djurdjic 16.novembar.
Ako neko ima više informacija značilo bi mi.
Može i na broj 067-598-458
22. децембар 2024. у 22:05
Aleksandar Kovačević
Pozdrav Kovačevići. Mi smo Kovačevići iz Sremskih Čakovaca (opština Vukovar). Slavimo Svetog Đorđa- Đurđic. Mnogo ih je poginulo u ratovima. Sada smo u Srbiji (od 1997-e). Nema podataka kada su i odakle došli (i dali su) na područje današnje Hrvatske, jer tu su postojali i za vreme Srpske Vojvodine.
24. септембар 2025. у 19:36
Љупко Јовановић
Поздрав људи у књизи Јована Ередељевића Стара Црна Гора,сам пронашао детаљ да је негде око 1796 године Марко Митров из братства Ковача надмудрио Селман агу Мећикукић,што ме доводи до неког размишљања да је то управо Марко Јованов отац и да је живео у месту Грац близу Никшића.Да ли неко има случајно какав податак о том месту или братству.
24. септембар 2025. у 19:43
Ljupko Jovanović
А иначе мој наврдеда Јован Марковић (Јован Марков) је дошао негде око 1833-36 године из Црне горе и постоји прича да смо били Ковач или Ковачевићи,помиње се Граховац,Озринићи,САД ме овај Марко Митров наводи да је баш он био Јованов отац.
15. октобар 2025. у 20:11
Ljupko
Da li neko zna nešto više o tim Kovačevićima iz Ozrinića, da li postoje imena,od Tuka ,njegovog oca,dede,braće…
27. јануар 2026. у 22:39
Rade
Poštovani,pa Tuko se preselio kod brastvenika Jakića u Drobnjak i tamo dobio dva sina (da li sa daljnjom),to možete pronaći kod Jakića ili Kovačevića,to je bilo oko 1850.god.,prvi sin je bio Miloš. Mislim da su to Kovačevići u Kovačkom Dolu,danas pored grada Žabljaka,potom u Foči dio brastva i na Romaniju,kao i na sjever Crne Gore. Da li je on bio Ćalić ili Odović nijesam siguran ali je bio iz brastva Jakičića-Rubežana. Kovačevići,tako su nazivali svakog iz brastva koje imaio to znanje,to je nekad bilo veoma unosno-profitabilno (izrada oružja ,topovi,puške čađe’ brastvo Čađevići,kubure -Kuburovići,kaljenje metala-Kaljevići,i td..). Mnogi Kovačevići su i Staro Kuči i Bratonožići i vode porijeklo od Mrnjačevića i Brankovića.
Mislim da DNK plemena Kuča nije dobro utvrđen i ne može se vezati samo za jednu Halpo grupu’. Isto kao i pleme Kuči, koje nije nastalo u današnjim malenim Kučima. Nije car Dušan govorio bez razloga
‘Ja nijesam čovjek, ja sam vuk,
ja ne pričam i ne pišem,ja zavijam.
Ne zavijam što me je strah, ne zavijam što sam bijesan.
Zavijam da bi me čuo čopor moj,
da bi me čuli vukovi moji,….. itd.
Najbolje je to objašnjeno u Kučevu i Kučajskim planinama na istoku Srbije i na ušću tri rijeke Tise , Save i Dunava, gdje ljudi govore da je stari naziv za vuka bio kuče’ ( pas i vuk su braća,ali se mrze opasno). Tako sam mišljenja da izvorni Kovačevići potiču iz ovog plemena, kao i onaj slavini vitez Kovač ili na hrvatskom Kovačić u Dalmaciji iz 9 vijeka.
9. март 2026. у 16:25
Ljupko Jovanović
Jedan moj rođak se testirao ,prvo mu je stiglo I2a,a zatim PH-908 da li to može pomoći oko mesta gde su nekada moji Kovačevići živeli i da li je to Grahovo ili Drobnjaci,a možda i
Ozrinići… Ako nešto više znate pišite na [email protected]