Порекло презимена Ковачевић

19. фебруара 2012.

коментара: 167

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ КОВАЧЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Доњи Богичевци, Хрватска

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Бјелопавлићи, Даниловград, Црна Гора

Крсна слава: Јовањдан

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Вилуси, Црна Гора

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Коцељева, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
______________________

Ковачевић

Хаплогрупа: E1b род Н

Порекло: Газије, Ораховица, Западна Славонија

Крсна слава: Никољдан

Контакт:

_____________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Ковачевић је код нас и у свету једно од најраширенијих презимена настало по занимању родоначелника или породице, у овом случају ковачком занату (руски – Кузњецов, француски – Лефевр, јерменски – Налбантијан, португалски – Переира, енглески – Смит, шпански – Херера, немачки – Шмит, италијански – Фабри).

Како пише Мирослав Нишкановић у књизи “Српска презимена”, сви Ковачевићи нису истог порекла и нису у сродству, а он се посебно бавио пореклом Ковачевића из Дробњака који славе Ђурђевдан.

О њиховој старини забележена је традиција да су у слеу Бучу у Херцеговини живелиа два брата Ковача. Пређу у Бањане и Велимље и ту начине ковачницу. Касније је један прешао на Вилусе у Грахову, а другог одведу озринићке крииџије и населе у Озринићима. Претпостављамо да се напред речено могло десити у првој половини 17. века.

Од брата који је остао у Вилусима данашњи су Ковачевићи на Грахову, којих је у првој половини 20. века било на Грахову и по Херцеговини преко 300 кућа.

Брат који је одселио у Озриниће имао је једног сина и од њега су Ковачевићи у Озринићима. Никад их није било много, свега неколико кућа. Бавили су се ковачким занатом до 1812. године.

Око 1848. године Туко из Озринића је прешао код Јакића у Добра Села, оженио се од њих и ту населио. Имао је синове Марка и Милоша. У исто време његови рођаци: Петар, Мина, Радован, Милован и Велисав преселили су се из Озринића у Језеро и населили у једну долину код Жабљака. Та долина је прозвана по њима Ковач-Долина. Одатле је Мина отишао на Гласинац.

Истог порекла би требали бити Даковићи и Ковачевићи на Грахову (Црна Гора).

У Церово (Рађевина) Ковачевићи су доселили у 17. веку из Пиве. Славе као и дробњачки Ковачевићи Ђурђевдан. У Паскову (Јадар), Ковачевићи такође славе Ђурђевдан, пореклом су и они из Пиве, одакле су доселили у 18. веку.

У Рисну је једна кућа Ковачевића, доселили су из Грахова 1750. године. Такође славе Ђурђевдан.

Више у књизи “Српска презимена” Мирослава Нишкановића.

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (дробњачки Ковачевићи)

ПОЗНАТИ:

_________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КОВАЧЕВИЋИ

(у Ковачкој Долини и Добрим Селима)

Старином су из Херцеговине, гдје су живјела два брата која су се бавила ковачким занатом. Из Херцеговине пређу у Бањане код Велимља, гдје су једно вријеме живјели. Један од браће пређе на Вилусе код Грахова, а други оде у Озриниће код Никшића. Од овог брата што је прешао на Вилусе сви су Ковачевићи у Грахову и по Херцеговини, а од оног што је прешао у Озриниће био је само један син и од њега су Ковачевићи у Озринићима. У Озринићима су се бавили ковачким занатом. Средином 19. вијека Туко Ковачевић из Озринића пређе на Добра Села код Шавника, гдје се ожени од Јакића и ту се стално насели. Имао је синове Милоша и Мирка.

Отприлике у исто вријеме Тукови рођаци Петар, Мина, Милован и Велисав преселе се на Језера код Жабљака у једну долину, која се по њима назове Ковачка Долина. Након краћег времена, Мина се одсели на Гласинац.

Лука Ковачевић из Ковачке Долине је као комитски четовођа са синовима Јаковом и Филипом учествовао у Комитском покрету 1916-1918. године, а његов син Перко као десетогодишњак налазио се у логору у Тузима, гдје је са својом мајком провео око двије године. Перко је учесник Пљеваљске битке 1. децембра 1941. године, у којој је и рањен.

Јоко Ковачевић погинуо је као комита 1918. године на Пирликтору, а њихов братственик Милош гине као зеленаш 1920. године.

У НОР-у 1941-1945. године ово братство је активно учествовало од првих ратних дана и дало велики допринос побједи над непријатељем. Светозар-Зелен Драгојев, истакнути комуниста и активиста у предратном периоду, био је у НОП-у од првих устаничких дана 1941. године; илегалац на терену, ухваћен је и стријељан у Колашину 1943. године. И његов брат Душан је био у НОП-у од првих ратних дана, а погинуо је на Пљевљима 1. децембра 1941. године. На Пљевљима је погинуо и Јагош Мирков из Добрих Села, који је убијен као рањеник на звјерски начин. На Пљевљима су још погинули Милосав и Ђурко из Добрих Села 1941. године. Миљан из Ковачке Долине погинуо је на Жабљаку 1941. године.

У пролетерским бригадама из овог братства учествовали су: Стојан Спасојев у НОП-у је од 1941. године, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања, гдје је у Петом батаљону био десетар и економ чете; погинуо је у јуну 1943. године на Сутјесци. И његова браћа Радоман и Драго били су учесници НОР-а. Јово Крстов је у НОР-у од првих устаничких дана, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања гдје је био интендант у Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. И његов синовац Војо Милованов је борац Четврте црногорске бригаде у чијим редовима гине 1943. године на Сутјесци. Радомир-Мушо Неђељков је борац НОР-а од првих ратних дана у Четвртој црногорској бригади од њеног оснивања, а у Дурмиторском одреду замјеник интенданта Одреда и замјеник команданта за позадину Команде подручја у Шавнику. Он је ратни војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. Мињо Велисављев је био у строју Четврте црногорске бригаде, у коју је ступио из Дурмиторског одреда. Млади и још недорастао Милорад Микаилов је био борац 9. црногорске бригаде у чијим редовима гине код Андријевице 1944. године. Војин Илијин и Мато Милованов су припадници НОП-а у чијим су јединицама активно учествовали од првих ратних дана на разним дужностима.

За ово се братство може рећи да су сви били опредијељени за циљеве НОБ-а, они који нијесу били у јединицама, били су организовани у позадини и на терену. Треба истаћи за примјер Стевана, познатог патриоту и родољуба, који је својим угледом и ауторитетом дао велики допринос у организовању народне власти.

Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (167)

Одговорите

167 коментара

  1. Marko Kovacevic

    Sto se tice Kovacevica koji slave Arandjelovdan, ne mora da znaci da su svi poreklom od Nevesinjskih Kovacevica.Npr. moji Kovacevici su iz Donje Bresnice(Toplicki ogrug), i svi znaju da su poreklom iz Crne Gore, od Grahovskih Kovacevica.Ne znaju mnogo o tome, ali su veoma cesto isli za Grahovo da saznaju nesto vise o poreklu.Mnogo od tih Kovacevica zivi u Beogradu, i svi oni znaju da su poreklom iz Grahova.Sto se tice slave, ne mora da znaci da su oduvek slavili Arandjelovdan, nego da je slava promenjena iz nekog odredjenog razloga.

    • Радица

      Потпуно сте у праву. Моје порекло је од Ковачевића а живели смо у Истоку КиМ. Мој пок. отац истраживао је порекло и пронашао је сроднике баш у Топличком крају и то у горњој или доњој Коњуши као и у селу Микуљане од истих Ковачевића настали су и Пантићи такође из Топ. краја које је мој отац пронашао. Неки од Вулића су били Ковачевићи а исте сам лично пронашла у Словенији – Љубљани. Дакле, сви горе наведени су у Топлицу досељени са КиМ под притиском шиптара а касније и немаца.Од свих Ковачевића једини који је успео да се врати из Топлице био је мој прадеда, упркос тадашњој комунистичкој забрани повратка срба на своје огњишта.
      Пре више од 350 годин Ковачевићи су сеобом дошли на КиМ (што могу потврдити и црквене књиге)баш како сте и навели, из Грахова и то као занатлије ковачи.
      Што се слава тиче сасвим сте у праву, постојале су ту разне околности промена Крсне славе као и презимена због крвне освете и слично.
      У сваком случају ДНК је најмеродавнијиза утврђивање поркла, под условом да не будемо баш сви јевреји 😁