Порекло презимена Ковачевић

19. фебруар 2012.

коментара: 214

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ КОВАЧЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Доњи Богичевци, Хрватска

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Бјелопавлићи, Даниловград, Црна Гора

Крсна слава: Јовањдан

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Вилуси, Црна Гора

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Коцељева, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
______________________

Ковачевић

Хаплогрупа: E1b род Н

Порекло: Газије, Ораховица, Западна Славонија

Крсна слава: Никољдан

Контакт:

_____________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Ковачевић је код нас и у свету једно од најраширенијих презимена настало по занимању родоначелника или породице, у овом случају ковачком занату (руски – Кузњецов, француски – Лефевр, јерменски – Налбантијан, португалски – Переира, енглески – Смит, шпански – Херера, немачки – Шмит, италијански – Фабри).

Како пише Мирослав Нишкановић у књизи “Српска презимена”, сви Ковачевићи нису истог порекла и нису у сродству, а он се посебно бавио пореклом Ковачевића из Дробњака који славе Ђурђевдан.

О њиховој старини забележена је традиција да су у слеу Бучу у Херцеговини живелиа два брата Ковача. Пређу у Бањане и Велимље и ту начине ковачницу. Касније је један прешао на Вилусе у Грахову, а другог одведу озринићке крииџије и населе у Озринићима. Претпостављамо да се напред речено могло десити у првој половини 17. века.

Од брата који је остао у Вилусима данашњи су Ковачевићи на Грахову, којих је у првој половини 20. века било на Грахову и по Херцеговини преко 300 кућа.

Брат који је одселио у Озриниће имао је једног сина и од њега су Ковачевићи у Озринићима. Никад их није било много, свега неколико кућа. Бавили су се ковачким занатом до 1812. године.

Око 1848. године Туко из Озринића је прешао код Јакића у Добра Села, оженио се од њих и ту населио. Имао је синове Марка и Милоша. У исто време његови рођаци: Петар, Мина, Радован, Милован и Велисав преселили су се из Озринића у Језеро и населили у једну долину код Жабљака. Та долина је прозвана по њима Ковач-Долина. Одатле је Мина отишао на Гласинац.

Истог порекла би требали бити Даковићи и Ковачевићи на Грахову (Црна Гора).

У Церово (Рађевина) Ковачевићи су доселили у 17. веку из Пиве. Славе као и дробњачки Ковачевићи Ђурђевдан. У Паскову (Јадар), Ковачевићи такође славе Ђурђевдан, пореклом су и они из Пиве, одакле су доселили у 18. веку.

У Рисну је једна кућа Ковачевића, доселили су из Грахова 1750. године. Такође славе Ђурђевдан.

Више у књизи “Српска презимена” Мирослава Нишкановића.

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (дробњачки Ковачевићи)

ПОЗНАТИ:

_________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КОВАЧЕВИЋИ

(у Ковачкој Долини и Добрим Селима)

Старином су из Херцеговине, гдје су живјела два брата која су се бавила ковачким занатом. Из Херцеговине пређу у Бањане код Велимља, гдје су једно вријеме живјели. Један од браће пређе на Вилусе код Грахова, а други оде у Озриниће код Никшића. Од овог брата што је прешао на Вилусе сви су Ковачевићи у Грахову и по Херцеговини, а од оног што је прешао у Озриниће био је само један син и од њега су Ковачевићи у Озринићима. У Озринићима су се бавили ковачким занатом. Средином 19. вијека Туко Ковачевић из Озринића пређе на Добра Села код Шавника, гдје се ожени од Јакића и ту се стално насели. Имао је синове Милоша и Мирка.

Отприлике у исто вријеме Тукови рођаци Петар, Мина, Милован и Велисав преселе се на Језера код Жабљака у једну долину, која се по њима назове Ковачка Долина. Након краћег времена, Мина се одсели на Гласинац.

Лука Ковачевић из Ковачке Долине је као комитски четовођа са синовима Јаковом и Филипом учествовао у Комитском покрету 1916-1918. године, а његов син Перко као десетогодишњак налазио се у логору у Тузима, гдје је са својом мајком провео око двије године. Перко је учесник Пљеваљске битке 1. децембра 1941. године, у којој је и рањен.

Јоко Ковачевић погинуо је као комита 1918. године на Пирликтору, а њихов братственик Милош гине као зеленаш 1920. године.

У НОР-у 1941-1945. године ово братство је активно учествовало од првих ратних дана и дало велики допринос побједи над непријатељем. Светозар-Зелен Драгојев, истакнути комуниста и активиста у предратном периоду, био је у НОП-у од првих устаничких дана 1941. године; илегалац на терену, ухваћен је и стријељан у Колашину 1943. године. И његов брат Душан је био у НОП-у од првих ратних дана, а погинуо је на Пљевљима 1. децембра 1941. године. На Пљевљима је погинуо и Јагош Мирков из Добрих Села, који је убијен као рањеник на звјерски начин. На Пљевљима су још погинули Милосав и Ђурко из Добрих Села 1941. године. Миљан из Ковачке Долине погинуо је на Жабљаку 1941. године.

У пролетерским бригадама из овог братства учествовали су: Стојан Спасојев у НОП-у је од 1941. године, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања, гдје је у Петом батаљону био десетар и економ чете; погинуо је у јуну 1943. године на Сутјесци. И његова браћа Радоман и Драго били су учесници НОР-а. Јово Крстов је у НОР-у од првих устаничких дана, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања гдје је био интендант у Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. И његов синовац Војо Милованов је борац Четврте црногорске бригаде у чијим редовима гине 1943. године на Сутјесци. Радомир-Мушо Неђељков је борац НОР-а од првих ратних дана у Четвртој црногорској бригади од њеног оснивања, а у Дурмиторском одреду замјеник интенданта Одреда и замјеник команданта за позадину Команде подручја у Шавнику. Он је ратни војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. Мињо Велисављев је био у строју Четврте црногорске бригаде, у коју је ступио из Дурмиторског одреда. Млади и још недорастао Милорад Микаилов је био борац 9. црногорске бригаде у чијим редовима гине код Андријевице 1944. године. Војин Илијин и Мато Милованов су припадници НОП-а у чијим су јединицама активно учествовали од првих ратних дана на разним дужностима.

За ово се братство може рећи да су сви били опредијељени за циљеве НОБ-а, они који нијесу били у јединицама, били су организовани у позадини и на терену. Треба истаћи за примјер Стевана, познатог патриоту и родољуба, који је својим угледом и ауторитетом дао велики допринос у организовању народне власти.

Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (214)

Одговорите

214 коментара

  1. Boris

    Dobar dan,
    Moji Kovačevići su živeli u Sremskoj Rači. Moj čukundeda se zvao Bogdan-Boža Kovačević rođen 1881. Godine a čukunbaba se zvala Kristina Kovačević (rođena Marković). Oboje su ubijeni u pokolju u Sremskoj Rači 10.3.1944. Godine. Imali su troje dece, Ljubicu Tenis, Vidu Ošaković i Lazara Kovačevića koji je moj pradeda. On je bio oficir i oženio je Jelenu-Jelicu Kovačević (rođena Spasovski) iz Kumanova. O lozi Kovačevića ne znam ništa jer niko nije preživeo pa vas molim da mi pomognete ako neko ima neku informaciju.

    Pozdrav

  2. Kovacevic

    Pozdrav, mozete li mi reci nesto vise o porijeklu Kovacevica iz Krajine, selo Zavolje, slava je Sv.Stefan Decanski-Mratindan

  3. Ковачевић - Херцеговина - Јовањдан

    Моји Ковачевићи су из Попова у Херцеговини (Требиње) гдје су дошли са Бобана (такође Требиње), славимо Јовањдан, презивали смо се Ковач до средине 19.в. Прије 300+ година доселили на Бобане, могуће из Црмнице, или близине Скадарског језера. Један наш Ковач – Ковачевић је отишао у БЛ средином 19.в, један за ЦГ, о њиховим потомцима немамо информације.
    Ko има повезане информације, може се јавити мејлом на [email protected]

    • MILAN KOVAČEVIĆ

      Pozdrav,moji Kovačevići potiču iz Donje Doline opština Gradiška,Republika Srpska,graničimo sa slavonskom Dolinom HR.
      slava nam je ARANDJELOVDAN, a posluzica nam je Pokrov Presvetoj Bogorodici,najstariji predak je Tomo Kovačević oko 1830 g,i prije njega ne možemo ništa pronaći,sin mu je Pante Kovačević (moj čukundeda),vjerovatno da je morao da ima još braće i sestara a to ne možemo pronaći,ima nas
      u Gradišci,Srbcu,Banja Luci,Beču,Beogradu,jedni su živeli u Slavoniji Nova Gradiška/selo Gorice, u Beogradu je živeo Panta Kovačević rođ. 1926 g. Pukovnik Jug.narodne armije,on nema muskih naslednika,samo dve kcerke.
      Po nekim saznanjima jedan ogranak koji je u Srbcu je promenio slavu u Đurđice 16 novembar,a jedni su nastavili sa slavom Arandjelovdan,
      Veliki pozdrav za sve Kovačeviće

  4. MILAN KOVAČEVIĆ

    Pozdrav,moji Kovačevići potiču iz Donje Doline opština Gradiška,Republika Srpska,graničimo sa slavonskom Dolinom HR.
    slava nam je ARANDJELOVDAN, a posluzica nam je Pokrov Presvetoj Bogorodici,najstariji predak je Tomo Kovačević oko 1830 g,i prije njega ne možemo ništa pronaći,sin mu je Pante Kovačević (moj čukundeda),vjerovatno da je morao da ima još braće i sestara a to ne možemo pronaći,ima nas
    u Gradišci,Srbcu,Banja Luci,Beču,Beogradu,jedni su živeli u Slavoniji Nova Gradiška/selo Gorice, u Beogradu je živeo Panta Kovačević rođ. 1926 g. Pukovnik Jug.narodne armije,on nema muskih naslednika,samo dve kcerke.
    Po nekim saznanjima jedan ogranak koji je u Srbcu je promenio slavu u Đurđice 16 novembar,a jedni su nastavili sa slavom Arandjelovdan,
    Veliki pozdrav za sve Kovačeviće