Порекло презимена Ковачевић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ КОВАЧЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Ковачевић Хаплогрупа: I2a Порекло: Доњи Богичевци, Хрватска Крсна слава: Контакт: ________________ [toggle title="ТЕСТИРАНИ КОВАЧЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Ковачевић Хаплогрупа: I2a Порекло: Доњи Богичевци, Хрватска Крсна слава: Контакт: ________________ Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена Ковачевић

Порекло презимена Ковачевић

ТЕСТИРАНИ КОВАЧЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Доњи Богичевци, Хрватска

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Бјелопавлићи, Даниловград, Црна Гора

Крсна слава: Јовањдан

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Вилуси, Црна Гора

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Коцељева, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
______________________

Ковачевић

Хаплогрупа: E1b род Н

Порекло: Газије, Ораховица, Западна Славонија

Крсна слава: Никољдан

Контакт:

_____________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Презиме Ковачевић је код нас и у свету једно од најраширенијих презимена настало по занимању родоначелника или породице, у овом случају ковачком занату (руски – Кузњецов, француски – Лефевр, јерменски – Налбантијан, португалски – Переира, енглески – Смит, шпански – Херера, немачки – Шмит, италијански – Фабри).

Како пише Мирослав Нишкановић у књизи „Српска презимена“, сви Ковачевићи нису истог порекла и нису у сродству, а он се посебно бавио пореклом Ковачевића из Дробњака који славе Ђурђевдан.

О њиховој старини забележена је традиција да су у слеу Бучу у Херцеговини живелиа два брата Ковача. Пређу у Бањане и Велимље и ту начине ковачницу. Касније је један прешао на Вилусе у Грахову, а другог одведу озринићке крииџије и населе у Озринићима. Претпостављамо да се напред речено могло десити у првој половини 17. века.

Од брата који је остао у Вилусима данашњи су Ковачевићи на Грахову, којих је у првој половини 20. века било на Грахову и по Херцеговини преко 300 кућа.

Брат који је одселио у Озриниће имао је једног сина и од њега су Ковачевићи у Озринићима. Никад их није било много, свега неколико кућа. Бавили су се ковачким занатом до 1812. године.

Око 1848. године Туко из Озринића је прешао код Јакића у Добра Села, оженио се од њих и ту населио. Имао је синове Марка и Милоша. У исто време његови рођаци: Петар, Мина, Радован, Милован и Велисав преселили су се из Озринића у Језеро и населили у једну долину код Жабљака. Та долина је прозвана по њима Ковач-Долина. Одатле је Мина отишао на Гласинац.

Истог порекла би требали бити Даковићи и Ковачевићи на Грахову (Црна Гора).

У Церово (Рађевина) Ковачевићи су доселили у 17. веку из Пиве. Славе као и дробњачки Ковачевићи Ђурђевдан. У Паскову (Јадар), Ковачевићи такође славе Ђурђевдан, пореклом су и они из Пиве, одакле су доселили у 18. веку.

У Рисну је једна кућа Ковачевића, доселили су из Грахова 1750. године. Такође славе Ђурђевдан.

Више у књизи „Српска презимена“ Мирослава Нишкановића.

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (дробњачки Ковачевићи)

ПОЗНАТИ:

_________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КОВАЧЕВИЋИ

(у Ковачкој Долини и Добрим Селима)

Старином су из Херцеговине, гдје су живјела два брата која су се бавила ковачким занатом. Из Херцеговине пређу у Бањане код Велимља, гдје су једно вријеме живјели. Један од браће пређе на Вилусе код Грахова, а други оде у Озриниће код Никшића. Од овог брата што је прешао на Вилусе сви су Ковачевићи у Грахову и по Херцеговини, а од оног што је прешао у Озриниће био је само један син и од њега су Ковачевићи у Озринићима. У Озринићима су се бавили ковачким занатом. Средином 19. вијека Туко Ковачевић из Озринића пређе на Добра Села код Шавника, гдје се ожени од Јакића и ту се стално насели. Имао је синове Милоша и Мирка.

Отприлике у исто вријеме Тукови рођаци Петар, Мина, Милован и Велисав преселе се на Језера код Жабљака у једну долину, која се по њима назове Ковачка Долина. Након краћег времена, Мина се одсели на Гласинац.

Лука Ковачевић из Ковачке Долине је као комитски четовођа са синовима Јаковом и Филипом учествовао у Комитском покрету 1916-1918. године, а његов син Перко као десетогодишњак налазио се у логору у Тузима, гдје је са својом мајком провео око двије године. Перко је учесник Пљеваљске битке 1. децембра 1941. године, у којој је и рањен.

Јоко Ковачевић погинуо је као комита 1918. године на Пирликтору, а њихов братственик Милош гине као зеленаш 1920. године.

У НОР-у 1941-1945. године ово братство је активно учествовало од првих ратних дана и дало велики допринос побједи над непријатељем. Светозар-Зелен Драгојев, истакнути комуниста и активиста у предратном периоду, био је у НОП-у од првих устаничких дана 1941. године; илегалац на терену, ухваћен је и стријељан у Колашину 1943. године. И његов брат Душан је био у НОП-у од првих ратних дана, а погинуо је на Пљевљима 1. децембра 1941. године. На Пљевљима је погинуо и Јагош Мирков из Добрих Села, који је убијен као рањеник на звјерски начин. На Пљевљима су још погинули Милосав и Ђурко из Добрих Села 1941. године. Миљан из Ковачке Долине погинуо је на Жабљаку 1941. године.

У пролетерским бригадама из овог братства учествовали су: Стојан Спасојев у НОП-у је од 1941. године, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања, гдје је у Петом батаљону био десетар и економ чете; погинуо је у јуну 1943. године на Сутјесци. И његова браћа Радоман и Драго били су учесници НОР-а. Јово Крстов је у НОР-у од првих устаничких дана, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања гдје је био интендант у Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. И његов синовац Војо Милованов је борац Четврте црногорске бригаде у чијим редовима гине 1943. године на Сутјесци. Радомир-Мушо Неђељков је борац НОР-а од првих ратних дана у Четвртој црногорској бригади од њеног оснивања, а у Дурмиторском одреду замјеник интенданта Одреда и замјеник команданта за позадину Команде подручја у Шавнику. Он је ратни војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. Мињо Велисављев је био у строју Четврте црногорске бригаде, у коју је ступио из Дурмиторског одреда. Млади и још недорастао Милорад Микаилов је био борац 9. црногорске бригаде у чијим редовима гине код Андријевице 1944. године. Војин Илијин и Мато Милованов су припадници НОП-а у чијим су јединицама активно учествовали од првих ратних дана на разним дужностима.

За ово се братство може рећи да су сви били опредијељени за циљеве НОБ-а, они који нијесу били у јединицама, били су организовани у позадини и на терену. Треба истаћи за примјер Стевана, познатог патриоту и родољуба, који је својим угледом и ауторитетом дао велики допринос у организовању народне власти.

Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (101)

  • Nevena Kovacevic

    Ја сам Ковачевић а моји преци су из Високог, крај Сарајева. Крсна слава је Свети Козма и Дамјан. Да ли имате неке податке о Ковачевићима из тог краја? Хвала

    Одговори
    • Jovana Kovaceic

      Moji su preci najverovatnije iz Hercegovine. Zivimo u Uzicu sad, i nasa je slava Sveti Kozna i Damjan, tj, Sveti Vraci. Puno pozdrava!!

      Одговори
      • Миодраг

        Драга рођако, твоји су са Поповог поља побегли од турака. Слава је била св. Јован Јдан од браће је остао код Чачка. Променио је славу. Други је остао код Ужица. И он је променио славу. Трећи је са оцем и мајком (због ње су и побегли јер је убила турчина који се намерачио на њу). Четврти није хтео да мења славу и отишао је у Блажево, на Копаонику. Ја потичем од њега…
        Поѕдрав!

        Одговори
      • Ђорђе

        @Jovana Kovacevic: Vaši su iz sela Šljivovica opština Čajetina

        Одговори
    • Goran Kovacevic

      Pozdrav Nevena,

      moja adresa je: go_fu@hotmail.com molim te da mi se javis u vezi prezimena Kovacevic.

      Одговори
  • Damir Kovacevic

    Ovo je super stvar(informacija), samo kad bi bilo jos vise!

    Одговори
  • Goran Kovacevic

    Da li neko zna nesto vise podataka o Mini Kovacevicu koji je otisao na Glasinac, a pominje se u djelu teksta koji kaze: … u isto vreme njegovi rođaci: Petar, Mina, Radovan, Milovan i Velisav preselili su se iz Ozrinića u Jezero i naselili u jednu dolinu kod Žabljaka. Ta dolina je prozvana po njima Kovač-Dolina. Odatle je Mina otišao na Glasinac.

    Одговори
  • milan

    ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА КОВАЧЕВИЋ

    САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, СТАРО ПРЕЗИМЕ

    1.- КОВАЧЕВИЋ, Јовањдан, БОГУНОВИЋ
    ……………………………..
    2.- КОВАЧЕВИЋ, Никољдан, БИЈЕЛИЋ
    ……………………………
    3.- КОВАЧЕВИЋ, Ђурђевдан, ВУКОБРАД
    ……………………………..
    4.- КОВАЧЕВИЋ, Никољдан, КНЕЖЕВИЋ
    …………………………….
    5.- КОВАЧЕВИЋ, Игњатијевдан, МАЛЕШЕВАЦ (МАЛЕШЕВИЋ)
    ……………………………………………
    6.- КОВАЧЕВИЋ, Јовањдан, РАДАНОВИЋ
    ……………………………..
    7.- КОВАЧЕВИЋ, Митровдан, ШОБАТ/ШОБОТ
    ………………………………..

    ПРЕЗИМЕ ЈЕ ОЧЕВ БИЉЕГ,
    А ИМЕ ЈЕ МАЈЧИНА НАДА.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
    Нови Сад, књига у рукопису

    Одговори
  • Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    КОВАЧЕВИЋ

    -Голочело, прва половина 18. века, Ковачи у Гацком, Ђурђевдан.
    -Јабучје, прва половина 18. века, Метохија, Лазаревдан, уз Кариће*
    *Ове Ковачевиће-Кариће као своје земљаке населио је Јован-Јорга Павловић, јабучки кнез и спахија.
    -Коцељева*, прва половина 18. века, Лијевно, Св. Аврамије.
    *Ковачевићи су велика лијевљанска породица, доселила се прво у Мали Бошњак, па се после растурили по Коцељеви и свима суседним селима. Ковачевићи за себе мисле, да су увек били богати и да им је то записано у књизи судбина. И по свим селима, и данас, зна се да су богатством измакли од осталих својих суседа.
    -Кртинска*, прва половина 18. века, Бргуле у околини, Лазаревдан, уз Јегдиће.
    *Ковачевићи-Јегдићи су творци Бргулица (засеока Кртинске). Име села одакле су, дали су као име селу, у коме су нашли слободе да се населе.
    -Новаци, прва половина 18. века, Тубравић у Подгорини, Стевањдан.
    -Слатина*, прва половина 18. века, Чајниче у Босни, Михољдан.
    *Ковачевићи су из Чајнича и у сродству са многима породицама у разним селима ове области. Опширнија њихова биографија види се из причања Михаила Сарића из Тулара, поменута код Михаилове породице.
    -Баталаге, друга половина 18. века, Помијача у Јадру, Лучиндан.
    *Ковачевићи овог села су потомци хајдука Раде Ковача, који је у почетку прошлог века хајдуковао по Тамнави и највише се врзмао по Баталагама због неке удовице из Лукића породице, којој је, после престнка хајдучијом, ушао у кућу.
    -Бровић, друга половина 18. века, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.
    -Грабовац-1, друга половина 18. века, Мојковићи у Рађевини, Никољдан, велика и угледна задруга.
    -Грабовац-2, друга половина 18. века, Б. Крајина, Јовањдан.
    -Звечка, друга половина 18. века, Јабучје у области, Лазаревдан.
    -Суботица, друга половина 18. века, Томањ у Рађевини, Ђурђевдан.
    -Врело-1, после 1827. године, Полимље, Св. Стефан Дечански.
    -Врело-2, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан, уљези у Ковачевиће 1.
    -Скела, после 1827. године, Дервента, Илиндан.
    -Тврдојевац, после 1827. године, Причевић у Подгорини, Ђурђиц.
    -Чучуге, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан.

    Одговори
  • Poreklo prezimena kovacevic

    Ja sam Kovacevic poreklom iz Kladnja, Bosna i Hercegovina. Moji roditelji su iz okoline Kladnja, tacnije selo Dole i slavimo Djurdjevdan. Ako nesto neko zna vise neka javi, hvala

    Одговори
  • Витомир Радовић

    Да ли неко зна порекло Ковачевића из Горњег Милановца, славе Ђурђевдан?

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Nemanja Kovacevic

    Moji kovacevici vode poreklo sa Kopaonika. Ima li neko informacije odakle krece to porodicno stablo?

    Одговори
    • Миодраг

      Драги рођаче, твоји су са Поповог поља побегли од турака. Слава је била св. Јован Јдан од браће је остао код Чачка. Променио је славу. Други је остао код Ужица. И он је променио славу. Трећи је са оцем и мајком (због ње су и побегли јер је убила турчина који се намерачио на њу). Четврти није хтео да мења славу и отишао је у Блажево, на Копаонику. Ја потичем од њега…
      Ако те интересује нешто више, јави се на: mikule13@yahoo.co.uk
      Поздрав!

      Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Ковачевић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ковачевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бабајић
    -Беомужевић
    -Берковац
    -Бујачић
    -Горња Буковица
    -Ђурђевац
    -Горњи Лајковац
    -Миличиница
    -Мионица
    -Наномир
    -Осладић
    -Пепељевац
    -Причевић
    -Тубравић
    -Цветановци

    Одговори
  • Драган

    Како да се забораве моји Ковачевићи,из Ибарског Колашина,сви редом славимо Ђурђевдан?Кажу да смо Дробњаци.Пре око 270 година,дошавши из Црне Горе,су населили садашње крајеве у Ибарском Колашину,а одатле се по неко од братства иселио,ка Топлици и низ Ибар,ка Рашкој.Може ли неко да повеже ову нит.Поред Ђурђевдана,славимо и Светога Илију.Хвала Богу,има нас свуда,па ће се наћи неко да нас споји.

    Одговори
    • Миодраг

      Помињеш оне у Топлици. У ствари Горњој Топлици. Они славе Јована, јер нису мењали славу. Ја сам од њих. Не знам које су славе узела три брата који су остали код Чачка, Ужица и Бруса кад су побегли са Поповог поља…
      Ако те више интересује, јави се на: mikule13@yahoo.co.uk
      Поздрав!

      Одговори
  • Rajko B. Kovačević

    Dragane, s obzirom da tvoji Kovačevići slave Đurđevdan nedvosmisleno pokazuje da vam je porijeklo od Kovačevića iz Grahova (Crna Gora), a ne iz Drobnjaka. Vidim da se to stalno provlači, a isto nije tačno. Svim grahovskim Kovačevićima je slava Sv. Georgije, a prisluga Matijevdan. Moguće je to povezati, jer mi imamo rodoslov od rodonačelnika Save i to je nešto duži period od 270 godina.

    Одговори
    • milomir

      Zanima me taj rodoslov.Ja sam iz nevesinja kovacevic.pretci dosli sa grahova.slavimo sv.djordja.jedna od dvije kuce kovacevica iz nevesinjske opstine koja slavi djurdjevdan.ostali slave arandjelovdan.hvala

      Одговори
    • Maja Antić, rođena Kovačević

      Poštovani,

      Ja potičem od Kovačevića koji slave Đurđevdan, da li bih mogla nekako doći do rodoslova o kojem govorite, moji ne znaju ništa o svom porijeklu, stričevi i rođaci a otac mi je umro mlada, kada sam ja imala 8 godina i nije mi stigao ispričati što je znao.

      Одговори
    • Petar Kovacevic

      Moji Kovacevici su iz Bjelopavlica,okolina Danilovgrada, slavimo Svetu Petku.

      Одговори
  • Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Ковачевић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ковачевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Јасенак
    -Прогореоци
    -Стубица
    -Ћелије
    -Чибутковица

    Одговори
  • Драган

    За Ковачевиће из Ибарског Колашина,причају да су од црногорског племена Дробњака,из Црешњице.Ово је још један битан податак.“Казивањем старине Милисава Дробњака се поткрепљује блискост са Ковачевићима,јер су Јанковићи (Дробњаци),били стари сватови снахама Ковачевским,а то може бити само блиски рођак.“,ово је извод из књиге проф.Зорана Ковачевића „Ковачевићи,преци,Сакија и потомци“.За турскога вакта,многи су спомињали да су дошли из „Карадака“,Црне Горе.

    Одговори
  • Немања Ковачевић

    Моји Ковачевићи су из Злодола (Бајина Башта), Славимо славу Св. Алимпије столопник, ако неко нешто зна нека пише на (nemanja.jkovac87@gmail.com) унапред хвала.

    Одговори
  • Branka Kovačević

    Tek sam „uletjela“ ovdje, možda negdje ima podatak, ali ja ga ne vidjeh. Postoji li kakav zapis o Kovačevićima iz Pala (selo Gorovići), slavimo svetog Nikolu. Dva sela sa istim imenom postoje iznad Lastve Grbaljske, blizu Budve, kao i iznad Kotora.

    Одговори
    • Радован Ковачевић

      Мој предак Марко је, према казивању старијих, дошао из Горовића и населио се у Врањевићима, Устиколина, општина Фоча. Славимо Св. Николу.

      Одговори
  • Kovacevic Aleksandar

    Ja sam Kovacevic iz Dobrih Sela sad zivim u Niksicu,unuk pomenutog Jagosa koji je ubijen na zvijerski nacin u Pljevljima.Voli bi da imam vise podataka o svemu.

    Одговори
  • Srđan Kovačević

    Moji Kovačevići su iz Pljevalja, selo Glisnica. Slavimo St. Nikolu. Tragajući za porijeklom, došao sam do informacija da smo došli iz Hercgovine, okolina Nudola, odatle na Grahovo. Sa Grahova prema Nikšiću, Žabljaku i Pljevljima. Često se spominju kovačke doline i u hercegovini i na Žabljaku….

    Одговори
    • Nina

      Pozdravljeni, zanimame da li ti nesto znaci ili da li si cuo za Božidara Kovacevica rodjen 1931 godine iz Godanca.Otac od Bozidara Kovacevica je rodjen u Grahovu Pavle Kovacevic 1900 neznam tacno.Bozidar Kovacevic se sa svojom porodicom 1969 preselio u Srbiji Smederevu.
      Molim za odgovor ako je moguce ili bilo kakve informacije.
      Pozdrav sa moje strane.
      Nina Kovacevic

      Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Ковачевић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    -Узовница
    -Грачаница
    -Лоњин
    -Љубовија
    -Горња Љубовиђа
    -Слатина
    -Грчић (Рубежи)
    -Љештанско (Коприћи)
    -Јакаљ
    -Пепељ
    -Солотуша
    -Бесеровина
    -Заовине

    Одговори
    • Snezana

      Ja sam rodjena Kovacevic, i moj pokojni otac je iz Sumadije, selo Velike Pcelice. Slavio je Djurdjevdan, (ja sam nastavila ), a i Mitrovdan (sestra je nastavila). Da li neko ima neke informacije o poreklu nas Kovacevica iz Velikih Pcelica, kod Kragujevca.

      Одговори
  • Novica

    Pozdrav. Ja sam od Kovacevica iz Zapadne Slavonije okolna Daruvara selo Doljani. Znam da je moj davni predak Josif Kovacevic predpostavljam da je rodjen po nekim knjigama oko 1800 god. Pa me interesuje odakle su doselili i da li su imali neki plemenski ili porodicni heraldicki grb a slava je sveti Nikola zimski. Unapred hvala.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимана Ковачевић, по местима живљења. Према књизи Јована Ердељановића „Доње Драгачево“.

    -Пилатовићи – замрли
    -Дучаловић
    -Прилипац
    -Горња Краварица
    -Доња Краварица
    -Крстац
    -Граб
    -Ртари

    Одговори
  • Милодан

    Фамилилије-презимена Ковачевић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковић „Космај“.

    -Амерић
    -Влашка
    -Рајковац
    -Ропочево
    -Слатина
    -Сопот

    Одговори
  • Ivana

    Pozdrav ,
    da li mozda neko zna poreklo Kovacevica iz Republike Srpske,Potkozarje-(Gradiska) Srednja Jurkovica …tu mi je rodjen otac Vaskrsije , deda je Ostoja a njegov otac opet Vaskrsije
    Slava nam je sv Arhangel Mihailo

    (postojao je rodoslov u nekoj crkvi blizu ognjista ali je spaljeno za vreme rata) pa ako neko ima bilo kakve informacije molim da se proslede na dixy011bg@gmail.com

    Одговори
    • vlastelin

      Kovačevići koji slave sv.Arhangela Mihaila (prislužna slava sv.Vasilije) su iz okoline Nevesinja,selo Koleško.To je jedno od najvećih i najmnogoljudnijih bratstava u Hercegovini.
      Pozdrav

      Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Ковачевић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    -Мајур
    -Доњи Штипаљ
    -Доњи Рачник
    -Ланиште

    Одговори
  • Небојша

    Одличан сајт, честитке.
    Моји Ковачевићи су Малешевци (слава Свети Игњатије) из Срђевића, код Гацка у Херцеговини. По предању, некад су били Алексићи, а Ковачевићи постали по Петру Алексићу, ковачу.
    По слави блиски са свим породицама Малешеваца (извори код Ј. Дедијера).

    Одговори
  • DANILO

    Moji Kovacevici su iz sela Koleško,okolina Nevesinja.Po mojim saznanjima ovde smo poslednjih
    250-300 godina,a dosli smo iz Trebinjske oblasti Ljubomir tako da se smatramo za
    autohtonu Hecegovacku familiju.
    Slavimo Svetog arhangela Mihaila,a prisluzujemo Svetog Vasilija.

    pozdrav

    Одговори
    • vladimir

      moji su kovacevici

      Одговори
    • Borislav Kovacevic

      Pozdrav rodjace i ja sam iz istog sela samo sto je moj dio Kovacevica otisao za Sarajevo nekad `70, 19. vijeka. Naravno i nasa Krsna slava je Sv. Arhangel Mihailo. Ja sam trenutno ostao jedini nasljednik od tog dijela nasih Kovacevica.

      Одговори
    • Dušan Kovačević

      Moji su pretci iz Koleška,Rilja deda mi se zvao Spasoje,pradeda Todor dedina braća Boško,Dušan-Dukica,Risto,Jovan,Milovan.I Jovanu malo znam on je živio u Čačku.Slavimo Aranđelovdan.

      Одговори
      • Миодраг

        Ако си ос чачанских Ковачевића, онда смо род!
        Ако те више интересује, јави се на:mikule13@yahoo.co.uk
        Поздрав!

        Одговори
    • Миљан

      поздрсв одкуд ти информација да смо са Љубомира изнад Требиња,тамо никад није било Ковачевића,,ја сам се распитао код стсрих житеља,ми смо од Ковачевића из Аранђелова код Ластве,,по слави нашој смо дали име селу.Аранђелово,,и ради тога смо се посвађали са осталим из племена и морали смо отићи одатле, они су остали и промјенили славу у Никољдан

      Одговори
    • Milan Kovačević

      Moji takođe. Selo Koleško, Nevesinje. Takođe slavimo Svetog Arhangela Mihaila. Živimo u vojvođanskom selu Stepanovićevu (Novi Sad) gde smo zemlju dobili kao solunski dobrovoljci.

      Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Ковачевић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    -Мирашевац
    -Аџине Ливаде
    -Брзан
    -Милатовац

    Одговори
  • rajko urosev rajka miljanova

    Ja sam praunuk gore navedenog Miljana koji je poginuo 1941. na Zabljaku, interesuje me dje bi mogao da kupim kljige kore navedene????

    Одговори
  • Defendor

    Угледна породица Ковачевића живела је у Трсту током 19. и 20. века. Први пут се спомињу 1806. године, када су поменути супружници Александар Ковачевић (Alessando Covacevich) и Марија Ковачевић, рођ. Гашић (Gassich), и за које је остало забележено да су били пореклом из Мостара у Херцеговини.

    На православном гробљу у Трсту и данас се може видети породична гробница Ковачевића, у којој су сахрањени чланови ове породице: супружници Александар и Марија Ковачевић, њихови синови Ђорђе и Јован, кћерка Марија, те супруга Ђорђа Angelica Covacevich (рођ. Filos de Vilas) и њени родитељи Giordio и Anna Filos de Vilas (рођ. Calatti).

    Извор: Група аутора, Genti di San Spiridone i Serbi a Trieste 1751-1914, Milano, 2009, str. 61

    Одговори
  • Aleksandar Kovacevic

    Moj deda Marko Kovacevic je rodjen u selu Razbijiste blizu Nasica (Slavonija). Prema njegovom kazivanju oni poticu od Trebinja a kada su doseljeni bili si i pokrsteni iz pravoslavne u katolicku veru.
    Moj deda (rodjen 1905) se u jednom trenutku vratio u pravoslavnu veru i uzeo slavu koju, kako je rekao,su slavili njegovi preci a to je Sv. Arhidjakon Stefan, slavi se drugi dan Bozica tj 9. januara.
    Da li neko mozda zna koje bi moglo da bude poreklo ove grane Kovacevica s obzirom da ne slavimo na ovom sajtu spomenute slave?
    Mozete mi poslati email na alhemicar2000@yahoo.com
    Hvala!

    Одговори
  • Dojčilo

    Aleksandre i moji su Kovačevići koji slave Sv. Stevana (9.januara). Inače smo od Dvora na Uni gdje u nekoliko sela ima Kovačevića (Javornik, Gage, Kosna) samo što ne znam da li svi u tim selima slave istu slavu.Čitao sam neke knjige koje govore o tome da su Kovačevići na Baniju došli iz Bosne, najvjerovatnije sa Manjače gde i danas ima selo Kovačevići

    Одговори
  • Драго Недић

    Ковачевић-Недић
    Поштовани, ми смо Недићи из села Горња Слатина код Шамца (Босански Шамац) и славимо Ђурђевдан. Трагајући за поријеклом дошли смо до сазнања да смо раније били Ковачевићи и према народном предању: два брата Ковачевића (недо и Тоша) дошла су на простор данашње Слатине и од Неде посташе Недићи, а од Тоше Тошићи. Наводно су дошли из Босанске Крајине или са Вучјака. И једни и други славе Ђурђевдан па се може закључити да су истог поријекла (Ковачевић). На мјесном гробљу гдје су Недићи постоји само један надгобни крст Неде Ковачевића (умро 1833). Ковачевића у селу није било нити се икад више помињу. Да ли неко може повезати поријекло ових Ковачевића-Недића и да нам јави гдје данас живе ови Ковачевићи од којих потичемо.

    Одговори
    • Kovacevic Slobodan

      Moji su Kovacevici sa Vucijaka u stvari Dugo Polje kod Modrice i slavimo Djurdjev dan imamo na groblju najstariji pisani krst od kamena moga djeda Tanaska Kovacevica 1847 rodjen umro 1895 mada su u to vrijeme dizane bune protiv turaka na vucijaku kao sto su ,,Pop Jovicina buna,, ili buna pod vodstvom popa Hadzi Petka Jagodica po gusenju bune mnogi su selili u druge krajeve u strahu radi osvete od turaka i mijenjali prezimena kao kod vas u Nedice ili Tosice da zavaraju trag turcima mozda smo istog roda iz iste loze doselili su iz hercegovine Gacko

      Одговори
      • Драго Недић

        Слободане Ковачевићу из Дугог Поља код Модриче, Драго ми је да има бар једна реакција на писмо. Као што написах да се прича да потичемо са Вучјака или из Босанске Крајине можете ли рећи да ли знате одакле сте ви дошли у Дуго Поље. Ако је с Вучјака онда тачно од којих Ковачевића. Да ли имате нешто од писаних докумената о свом поријеклу (црквене књиге, читуље и слично)? Можда заиста имамо исте коријене па да покушамо да саставимо податке. Пошто имамо траг о постојању Неде Ковачевића који је умро 1833. године и да су од њега настали Недићи у Горњој Слатини код Шамца који славе Ђурђевдан. По чему знате да потичете од Ковачевића из Гацка?
        Ваш дед Танаско Ковачевић је млађа генерација од нашег претка који је умро 1833.године и оставио потомке, односно Тансков отац би могао бити савременик Неде Ковачевића?!
        Ми смо направили родослов Недића из Горње Слатине који су наставак породице Неде Ковачевића (претпостављамо да је рођен око 1770-1780. године јер имамо даље његове потомке као Недиће.

        Одговори
        • Nada..

          Kovacevici koji slave Durdev dan zive od pamtivjeka u Grhovu na teritoriji danasnjeg Niksica u Crnoj Gori, tacnije najvece bratstvo Kovacevica potice iz sela Spila Grahovska gdje su sve kuce Kovacevica i nema drugih prezimena. Od nasih Kovacevica ima raseljenika najvise po Srbiji Valjevo, Sumadija…Naravno ima ih skuda po svijetu. Imamo rodoslov koji je star mnogo vise od 270 g. , sto se u gore navedenom navodi. Postoje podaci da smo sa Kosovskog boja dosli i naselili ovu teritoriju-Grahovo. A postoje i povijesni podaci da je u 13. i 14. vijeku danasnji Risan bio zemlja Kovacevica(postoji karta u muzeju) gdje se i danas jedno Selo u okolini Risna naziva Spila kao i nase selo Spila Grahovska koje se nalazi iznad Risna prema Niksicu. Kovacevica nema u Trebinju niti po selima koje spominjete to su porodice Kovac, prema mojim saznanjima. Ima u Nudolu Kovacevica od ogranka Mizare, potomci narodnog heroja Save Kovacevica. Ja sam potomak i unuka Lazara Rakovog Kovacevica iz Spile Grahovske. Posto slavite Durdev dan vrlo je moguce da poticete od mojih Grahovskih Kovacevica moja porodica je od ogranka Jankovic. Ima jos ogranaka Kovacevica koji su nam u srodstvu.

          Одговори
      • Kovacevic

        Od kojih Kovacevica si ti iz Dugog Polja? Posto sam i ja iz Dugog Polja unuk Mihajla Kovacevic

        Одговори
        • Драго Недић

          Поштовани Ковачевићу (унук Михајла Ковачевића), колико видим, није се јавио Слободан Ковачевић из Дугог Поља. Ја сам имао контакт с њим и колико сам видио он живи са породицом у иностранству, а повремено долази у Дуго Поље. Написао је да имају најстарији надгобни споменик на гробљу, свог претка Танаска Ковачевића (рођен 1847- умро 1895). Да ли можете на основу тога провјерити јесте ли исти Ковачевићи? Ако ви живите у Дугом Пољу можете ли дати још неких података о старијим Ковачевићима јер као што горе написах ми потичемо или са Вучјака или Босанске Крајине (некад је крајина почињала од ријеке Босне па на запад) што би могло онда да буде исто. Наводно су Недо и Тоша Ковачевић као браћа дошли у Слатину код Шамца и од Неде (умро 1833) постадоше Недићи, а од Тоше Тошићи (славе Ђурђевдан). Хвала

          Одговори
  • Tamara

    Dve porodice Kovačević su stigle sa Arsenijem III Černojevićem sa Kosova i Metohije u Potisje. Nisu bile u rodu. Jedni od njih slave Svetog Luku. U Vojvodini su u jednom istorijskom trenutku morali brisati -ić, tako da se neki potomci prezivaju Kovačević, a neki Kovačev.

    Одговори
  • Srpko

    Posto je tema interesantna rijesio sam da se javim i donesem neki podatak o mojim Kovacevicima.Moj predak Stojan Kovacevic sa zenom i sinom Lukom je dosao u Rogaticko-Visegradski srez izmedju 1820-1830 godine.I tu je imao jos dva sina Lazara i Iliju i posle njih su nam promijenili prezime u Icagic.Jos znam da je dosao iz Grahova a Slava nam je Djurdjevdan.Da li neko posjeduje vise podataka o Grahovskim Kovacevicima koji Slave Djurdjevdan.Unaprijed zahvalan.

    Одговори
  • mirjana

    pozdrav! da li neko ima od Kovacevica cija je slava Sveti Sergej i Vakho, tj. Srdjevdan?
    pisite!!!

    Одговори
  • Marko Kovačević

    Najbrojnije bratstvo Kovačevića koji slave Đurđevdan su Kovačevići sa Grahova koji imaju i najduži rodoslov i vjerovatno je većina Kovačevića iz drugih mjesta istog porijekla kao i grahovski. Ovi koji su naseljeni u Drobnjaku su nedvosmisleno isti Kovačevići kao i ovi iz Grahova. Slobodan Kovačević napisao je dobru knjigu ,, Grahovski Kovačevići“ koja to dosta detaljno obrađuje. Porodica Čabrilo iz Bosne i Hercegovine je istog porijekla kao i Kovačevići iz Grahova kao i Cerovići iz Drbonjaka. Pamtimo dosta pasova a rodonačelnik nam je Sava. Ja sam Marko a preci po muškoj liniji Zdravko, Milivoje, Đuro, Stanko, Nikola, Krsto, Ilija, Todor, Milutin…. i ima ih još nekoliko do rodonačelnika Save ali nažalost nisam dobro zapamtio. Porodićno predanje kaže da smo došli iz okoline planine Stari Vlah u Srbiji. Čuo sam da tamo i danas ima Kovačevića. Ako neko zna nešto više neka mi piše na mejl mafa88@rocketmail.com

    Одговори
  • Branko Kovacevic

    Moji Kovacevici su 1924 godine doselili u Bijelo Polje sa Grahova.Slavimo Andrijevdan(13 decembar), U Bijelom Polju zivimo u Orahovici i na Obrovu ima nas oko 50 porodica.Pozdrav svim Kovacevicima.

    Одговори
  • Branimir

    Prvo pozdrav za sve Kovacevice..hvala bogu ima nas dosta.Rodom sam iz sela Rudnik opstina Srbica Kosovo i Metohija,slavimo veliku slavu 16 novembra sv Djordje,mala slava nam je Djurdjevdan po prici dede rodom smo iz Grahova,a voleo bih znati koje godine smo dosli iz crne gore

    Одговори
  • Goran Kovačević

    Poydrav svim Kovačevićima!!!!
    Za mene su svi Kovačevići rodbina iako realno imamo različito porijeklo.
    Ja sam od Kovačevića iz okoline Bijelog Polja iz Orahovice odakle su skoro svi Bjelopoljski Kovačevići. Slavimo Sv. Ap. Andreja Prvozvanog a prislužujemo Sv Trojice.Po predanju starijih krajem 19-og vijeka u selu su bile samo 3 kuće Kovačevića.Takođe po predanju starijih potičemo od Grahovskih Kovačevića ali smo vjerovatno iz materijalnih razloga promijenili slavu u jesenjeg Sv Andreja.Ako neko ima neke podatke o Kovačevićima iz Bijelog Polja molim da pošalje na dobrinje@t-com.me. Hvala Veliki pozdrav. Goran

    Одговори
  • Лукa Кoвaчевић

    Pozdrav svima braćo i sestre, ja sam poreklom iz sela Rudnik, opština Srbica na Kosovu, ima nas i u selu Banje kod Rudnika, svi slavimo Sv. Georfija, po predanju mog dede dosli smo iz Grahova, a kovačevići iz gore navedenih sela su bili jedna kuća, ziveli smo na brdu između Rudnika i Banja, koje se zove Ravne njive, u sleu su nas svi zvali Đokovići zbog našeg pretka Đoka koji je bio jedan od najznamenitijih ljudi u okolini, mesto na kom je bio njegov posed se zove Đokoviće, a tako se i vodi u katastru. Voleo bih da mi neko kaže nešto više o nama, unapred hvala braćo i sestre…

    Одговори
  • Dalibor

    ispravka jedna
    preselili su se iz zete u mesto Cerova ( Radjevina) u 17 veku i dan danas zive tu… ja sam iz tog mesra…

    Одговори
  • bojan

    Pozdrav za sve Kovacevice!!!Rodom sam sa centralnog Kosova i Metohije (okolina Obilica) .Slava Sveti Vraci ….Neka se neko javi ako ima kakve informacije….

    Одговори
  • Milic kovacevic

    Pozdrav Kovacevici i ostali.Rodjen sam u Vojvodini,a moji su sa Korduna iz Mali Mocila opstina Slunj.Deda se zvao Mile,a pradeda Janko koji je rodjen oko 1850 i neke.Zna li neko odakle i kad su se naselili na Kordun.Hvala unapred.

    Одговори
  • Milic kovacevic

    Pozdrav Kovacevici i ostali.Rodjen sam u Vojvodini,a moji su sa Korduna iz Mali Mocila opstina Slunj.Deda se zvao Mile,a pradeda Janko koji je rodjen oko 1850 i neke.Zna li neko odakle i kad su se naselili na Kordun.Hvala unapred.Slava je Djurdjevdan.

    Одговори
  • Lila Milenovic

    Zanima me poreklo mojh Kovacevica . Moj deda Stevan Kovacevic, rodjen 1905 , ziveo je u Masvini , opstina Slunj. Slave Svetog Stefana Decanskog. Raseljeni su posle rata po Sremu. Hvala puno , tek sam saznala za ovaj sajt I odusevljena sam .Puno uspeha u vasem radu.

    Одговори
  • Vesna Kovačević

    Moji Kovačevići su iz sela Prkosi, nadomak Bos. Petrovca. Slavimo Stefana Dečanskog, 24. novembra. Nema puno podataka odakle su došli u taj kraj.

    Одговори
    • Жељко

      Поштовање Весна!
      Ковачевићи из села Пркоси, општина Бос.Петровац су се највероватније у Пркосе доселили из Далмације, из места Ервеник и места и села из околине манастира Крупа, што данас припада општини Обровац у Хрватској. Сви Ковачевићи тамо славе Св.Стефана Дечанског. Тачно време досељвања је тешко одредити, вероватно почетак 19 века, због тешког живота у Далмацији, пренасељености итд., становништво из тог дела се пресељавало у Босанску Крајину, где су тада владали повољнији услови за живот.
      Весна, волео бих да напишете нешто више о својој породици из Пркоса, имена дједова и баба и сл. Где тачно су живели у Пркосима, ако знате?
      Поздрав!

      Одговори
      • Miodrag

        Moji Kovačevići su iz sela Pobedarje kod Šekovića (Republika Srpska) naša slava je Sv. Stefan Dečanski. ima li neko informacija o prvobitnom poreklu i o mestu odakle su preci došli u XIX veku na ovo područje.

        Pozdrav.

        Одговори
  • Зоран Ковачевић

    Ковачевићи живе у Косовском поморављу, у селу Коретиште, крај Гњилана. Фамилија је једна од најбројнијих у овом делу КиМ. Због ратних дешавања многи су отишли са КиМ. Иначе, по предању, три брата Ковачевићa су из Прилепа (Македонија) дошли у ове крајеве, бежећи од турског зулума од којих се један настанио у Коретишту, један се потурчио и данас та Албанска фамилија живи у селу Малишеву код Гњилана. За трећег се верује да се настанио на подручју доње Мораве, али нема презиме Ковачевић.
    Ми у Коретишту славимо св. Николу.

    Одговори
    • Милан Ковачевић

      Зоране, јесте Ви доњи или горњи Ковачевић, пошто у селу имају Ковачевићи (доњи, по којима се једна махала у селу и зове – Ковачева махала) и Ковачевићи (горњи, који се налазе недалеко од цркве у селу – црква Св. цара Константина и царице Јелене). Моји кажу да смо ми (доњи) пореклом из Македоније (из прилепског краја), сестра ми рекла да моја тетка (сестра од оца) има (или је имала или прочитала) неку књигу ваљда за Коретиште (ваљда је у њој писало да смо ми (доњи) из Македоније, из прилепског краја). И ми (доњи) славимо Св. Николиу

      На википедији на срп. јез. ( https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Коретиште ) пише исто то за Ковачеве у делу Порекло становништва по родовима (подаци из 1929), али не знам на које се то односи (на доње или горње Ковачеве), а можда се односи и на доње и горње. Пише да смо се прво настанили у Кметовцу, па прешли у Станишору и најзад нашли добру воду и основали ово село (Коретиште) у другој половини 17. века. Презиме нам је по томе што су нам преци били Ковачи.
      На викип. пише и да су Перићи (из Коретишта) досељени кад и Ковачеви, јер су били једна иста породица. Касније су се разврстали на неколико махала.

      Па сад јел имају данас Перићи у селу, ако имају јел су ти неки род?
      И ко је од ког настао Ковачеви од Перића или Перићи од Ковачевих?

      Мени су род и горњи Ковачевићи, а моји су доњи.

      Молим те да одговориш овде или на имејлу (email): milan.kole.kovacevic@gmail.com

      Одговори
    • Милан Ковачевић

      Зоране, ваљда су била 4 брата, један је остао у Македонији, а три дошла на Космету, тако ми је рекао ћале, а можда и није, већ је као што сте Ви написали.

      Како се правилно зове то село што сте га споменули:
      – Малишево (како сте га Ви споменули)
      – Малешево
      – Милишево
      ?

      Одговори
    • Милан Ковачевић

      Више о Ковачевићима из села Коретиште, можете видети у делу „Коретиште“ у књизи „Атанасије Урошевић – Горња Морава и Изморник“ (НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 28) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LI), Београд 1935.):
      https://drive.google.com/file/d/0B-oU15TwCN-3di1Ta25uUi02Rm8/view

      Књига је објавњена ваљда 1935. године, а подаци за село су ваљда из 1929. године, или само за родове (тако пише на Википедији у чланку за село, у делу „Порекло становништва по родовима“)

      Одговори
    • Ковачевић

      Та албанска фамилија се презива Kqiku. Албанско слово „q“ се каже као „ћ“ у српском језику (Kqiku – Кћику).

      Одговори
  • vojislav ananić

    КОВАЧЕВИЋ
    Постојбина Риђани

    Између два рата на Гласинцу и Сокоцу биле су 32 породице са презименом Шука и Ковачевић, а сви су они заједничког поријекла из Риђана у Херцеговини.
    Гласинац је иначе у прошлости био прелазна област преко које су се родови из Рашке, Зете и Херцеговине исељавали у западну Србију.
    Драгу Ковачевића са Сокоца интересује поријекло Ковачевића са Гласинца. Вјероватно су по традицији поријеклом из Херцеговине или Црне Горе.
    Ковачевићи на Гласинцу су Срби и нису сви истог поријекла. Тридесетих година било их је у педесет кућа на Сокоцу и у селима: Педишама, Видрићима, Смртићима, Кусачама, Побрацима, Шемковићима, Балтићима, Сајицама, Читлуцима и Парижевићима. Не славе сви исту славу, а било је и промјена крсног имена.
    Између два рата на Гласинцу, у селима: Смртићи, Побраци, Кусаче, Шемковићи и на Сокоцу биле су 32 породице са презименима Шука и Ковачевић, које славе Никољдан. Сви су они заједничког поријелда из Риђана у Херцеговини.
    У Смртиће се први доселио Вук Шука и постепено насељавао своје рођаке по Кусачама, Каностевцима, Побрацима и другим мјестима.
    Ковачевићи су добили име по претку Јовану Радовићу који је имао ковачницу на путу за Ракитницу (Рогатица). Зову се и Коланићи. Старином су из Кљута (Гацко), гдје су се презивали Уљаревић. За Уљаревиће по гатачким и билећким селима забиљежено је да су поријеклом из Риђана, и да знају за сроднике, насељене на Гласинцу.
    Ковачевићи, чији је надимак Дрињаци (прије Другог свјетског рата биле су свега 23 куће), у селима: Балтићи, Сајице, Читлуци, Парижевићи и на Сокоцу славе Стјепандан и поријеклом су из Доњег Колашина. Некада су се презивали Миловановић. Прије него што су се населили на Гласинац били су једно вријеме у Јамићима (на Дрини), због чега их и зову Дрињацима, те у Малом Пољу (Власеница). На Гласинац су се населили 1862. У ову групу Ковачевића треба убројити и Бјелаковиће из Видрића. Они су старином Аврамовићи, а још старије презиме им је Ковачевић. По предању било их је деветоро браће, од којих се један звао Бјелак и који је једини од њих преживио кугу. Некада су славили Лучиндан, а данас као и остали Ковачевићи из ове групе славе Стјепандан.
    У селима Педишама и Сајицама постоји род Родијељац или Рођељац, који слави Аранђеловдан. Доселиии су се с Родијеља (на Дрини), али су старином из Херцеговине. Старо презиме им је Ковачевић, а по једном претку их зову и Благојевићима.
    Изгледа да је на Гласинцу било Ковачевића поријеклом из Ковачеве Долине и Добрих Села (Дробњак), који су опет даљом старином из Озринића (Никшић).
    Ковачевићи на Гласинцу нису сви истог поријекла. Једни су из Риђана, а други из Колашина. На Гласинац се нису истовремено населили. Сеоба је трајала од краја XVIII вијека па све до друге половине XIX вијека. Гласинац је иначе у прошлости био прелазна област преко које су се родови из Рашке, Зете и Херцеговине исеиљавали у западну Србију. Тако су на примјер Ковачевићи из сеиа Шљивовице (Ужице) поријеклом са Гласинца.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

    Одговори
    • рајко урошев рајка миљанова

      Војиславе ја имам родослов Ковачевића са Жабљака, један од мојих предака је кад се доселио са браћом на Жабљак продужио даље на Гласинац око 1850те године, звао се МИНА и његови ми потомци фале, вјероватно су неки од гласиначких Ковачевића његови потомци, слава је Ђурђевдан…..
      Ако познајеш неког од њих молио бих те да им прослиједиш моју мејл адресу да ми се јаве….
      rajko.kovacevic@yahoo.com
      поздрав и унапријед хвала

      Одговори
  • vojislav ananić

    КОВАЧЕВИЋ
    Презиме по занату

    Ковачевић и код нас и у свијету једно је од најраширенијих презимена. Настало је по занимању родоначелника – ковачком занату.
    Предраг Ковачевић из Лукавца пише да се више година бави истраживањима историје своје породице и то прије свега њене ближе прошлости јер нема могућности за нешто детаљније проучавање.
    Из бројних докумената које посједује наводи да посједује рођослов Ковачевића, у којега је обрађено 13 генерација. Ковачевић наводи да је његова породица у сродству са народним херојем Савом Ковачевићем, те да је његов отац родом из околине Никшића.
    Јавио нам се и Јово Ковачевић који живи у Сарајеву, а родом је из Грахова (Црна Гора). Ковачевић наводи да славе Ђурђевдан, те да је у породици сачувано блиједо предање да би могли Ковачевићи бити поријеклом из околине Јајца (Босна).
    У овој рубрици већ смо говорили о Ковачевићима са Гласинца, Потребно је напоменути да је Ковачевић и код нас и у свијету једно од најраширенијих презимена. Настало је по занимању родоначелника – ковачком занату. Међутим, Ковачевићи по Југославији нису истог поријекла и нису у сродству. Код Срба могући доказ заједничког поријекла је слављене исте славе.
    Ковачевићи, о којима говоре наши читаоци Предраг и Јово припадају племену Дробњацима. У Дробњак су се доселили из Озринића код Никшића.
    О њиховој даљој старини забиљежена је традиција да су у селу Бучу у Херцеговини живјела два брата Ковача. Пређу у Бањане на Велимље и ту начине вигањ (ковачницу). Касније је један прешао на Вилусе у Грахову, а другог одведу озринићке кириџије и населе у Озринићима.
    Претпостављамо да се напријед речено могло десити у првој половини XVII вијека.
    Од брата који је остао у Вилусима су данашњи Ковачевићи на Грахову, којих је у првој половини овог вијека било на Грахову и по Херцеговини преко 300 кућа. Брат који је одселио у Озриниће имао је једног сина и од њега су Ковачевићи у Озринићима. Никад их није било много, свега по неколико кућа. Бавили сн се ковачким занатом до 1812. године.
    Око 1848. године Туко из Озринића прешао је код Јакића у Добра Села, оженио се од њих и ту населио. Имао је синове Марка и Милоша. У исто вријеме његови рођаци: Петар, Мина, Радован, Милован и Велисав преселили су се из Озринића у Језеру и населили у једну долину код Забљака. Та долина прозвана је по њима Ковач долина. Одатле је Мина отишао на Гласинац. Славе Ђурђевдан. Истог поријекла би требали бити Даковићи и Ковачевићи на Грахову.
    У Церово (Рађевина) Ковачевићи су се доселили у XVII вијеку из Пиве. Славе као и дробњачки Ковачевићи Ђурђевдан. У Пасковцу (Јадар) Ковачевићи такође славе Ђурђевдан, и они су поријеклом из Пиве одакле су се доселили у XVIII вијеку.
    У Рисну је једна кућа Ковачевића, доселили су се са Грахова 1750. године. Славе Ђурђевдан.
    На крају напомињемо да је и код других народа Ковачевић веома често презиме. Ковачевић је код Руса Кузњецов, код Енглеза и Американаца Смит, а код Нијемаца Шмит. Тако је на примјер у Москви 1968. године било 78.000 Кузњецова, а у САД 2.000.000 особа са презименом Смит.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

    Одговори
  • Kovacevic

    Kovacevici-Orahovica
    Slava:Sv.Andrej prvozvani
    Molim Vas za vise informacija.
    dragankovacevic@t-com.me

    Одговори
  • Nedeljko Kovacevic

    Pozdrav za sve Kovacevice…ma koje vere bili,jer sam primetio da nas ima sve tri vere…moji su poreklom iz okoline Visegrada,sela Gornja Jagodina,slavimo Djurdjevdan.Hteo bih znati,da li neko zna ista o poreklu ovih Kovacevica,vidim da se pise o raznim okolinim mestima,ali o Visegradu nikako…da li iko zan ista o ovim Kovacevicima?Unapred hvala

    Одговори
  • Nedeljko Kovacevic

    Inace,u tom selu sam pronasao grob jedne prabake,umrla 1896 god.,sto znaci da smo i pre te godine bili tu….

    Одговори
  • Дамир Ковачевић

    Деда Ранко ми је са мајком Стојом и браћом Станком, Радетом и Благојем 1945. из села Божићи на Козари пресељен у Војводину. Његов отац Микан (убијен у рату), рођен је око 1890 у Божићима. Миканов отац Лако рођен је око 1850 у Божићима и био је ожењен Трифуном. Према родослову који сам нашао Лако је имао браћу Милета и Перу, отац им се звао Никола и вероватно је рођен око 1820. Никола је био ожењен Станом Колар из суседног села Црне Долине. Никола и Стана су уписани као Ковачевићи, а сав пород иза њих као Књегињићи. Наша грана је по пресељењу у Војводину вратила презиме Ковачевић. Славимо Светог Николу. Волео бих да сазнам више о Ковачевићима са Козаре и одакле су се тамо доселили.

    Одговори
  • Миодраг

    Ја сам МИОДРАГ КОВАЧЕВИЋ, потичем из БЛАЖЕВА, слава св. ЈОВАН!
    Јављајте ми се на: mikule13@yahoo.co.uk
    Једна грана је код ЧАЧКА, друга код УЖИЦА, трећа код БРУСА, али су они променили славу!
    Поздрав свим КОВАЧЕВИЋИМА!

    Одговори
    • Mico

      Pozdrav rodjace,jasam od kovacevica iz sela roge izmedju pozege i uzica,po rodoslovu koji sam uradio 12 kolena unazad mi smo tu od 1760 odprilike,slavimo sv.jovana a prislava sv.troice.po nekim podatcima poticemo od bogunovica,pa ako imas neki podatak javi mi posto vidim da poznajes dosta problematiku.pozzzz

      Одговори
  • Dusan

    Поздрав свима,
    Моји Ковачевићи су из околине Алексинца, село Породин, славимо Св. Николу. Презиме је ретко у овом крају. Од старијих сам чуо за више верзија како су се ту настанили, према једној са Косова, другој из околине Врања, али се негде јавља и да је порекло из Херцеговине.

    Одговори
    • МК

      На ту Херцеговину сигурно се мисли на Стару Херцеговину која се налази на западу Црне Горе, граничи се са Херцеговином у БиХ, тачније Источном Херцеговином у Републици Српској (постоји још и Западна, Северна, Јужна и Средишња Херцеговина, све оне се налазе у Федерацији БиХ, једино Источна Херцег. у Реп. Српској).

      У Старој Херцеговини постоје познати граховски Ковачевићи (Ковачевићи из Грахова, село у општини Никшић)

      Одговори
  • Sladjana Kovacevic

    Lijep pozdrav za sve Kovacevice.
    Citala sam komentare i nazalost nigdje ne nadjoh Kovacevice koji slave Sv.Nikolu(Nikoljdan)..
    Inace,nas Kovacevica ima u Sokolistu(Opstina Novi Grad) RS..pa me zanima da li neko mozda zna odakle su porijeklom Kovacevici koji slave Sv.Nikolu?

    Одговори
  • Dejan

    Moji su iz Hrvacana opstina Prnjavor . Ssumnja se da smo doselili iz Crne Gore u Ljubatovce pa u Hrvacane. Krsna nam je slava Djurdjevdan .
    Da li zna neko sesto vise?

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      У турским пореским дефтерима простор око Прњавора и десне обале Врбаса води се под нахијом Врховина, која је по попису порезника за 1528-30 била најмасовније насељена Србима од свих околних области.
      Ово је непобитан доказ да су овдје Срби живјели и прије доласка Турака (1528), јер у толиком броју и у тако кратком времену нису се могли доселити из Црне Горе или Херцеговине. Да су доселили коју годину прије тога, чисто сумњам, јер у то доба католичка црква била је врло окрутна према православним Србима.

      Одговори
  • Ivan

    Veliki pozdrav svima, ja sam Ivan Kovačević, unuk Koste Kovačevića (rođ.u selu Petrovo Vrelo, Glamoč 1922., prem. u Beogradu 2016., praunuk Todora Kovačevića. Slava Aranđelovdan.
    Odrastao sam bez oca, pa od podataka znam da je pradeda Todor, pored moga dede Koste (Jovanka, Milorad), imao od dece i Nikolu (Olgica, Ljubica, Tomislav), Savu, Dušana, Anđu (Sandra, Dragana, Pera, Vlada), Cvitu (Nikola, Dušan, Kostica, Vico, Željko, Ljuban, Dušan, Deva), Maksima, Cvija (Miloš) i Iliju (Mira, Dušan, Milan).
    Ako neko zna nešto više, bilo bi mi veoma drago da smo u kontaktu…mail: kovacevic978@gmail.com

    Одговори
  • Ilija Kovacevic

    Moji porijeklo vuče od Kovačevića, selo Suknovci, Promina. Selo se nalazi u Dalmaciji između Knina i Drniša. Krsna slava je Sv. Jovan. Da li neko zna nešto detaljno o prijeklu. Po rodoslovu znam imena djedova u nazad 4 koljena od Milan, Ilija, Ilija, Ivan od kojih je najastariji rođen oko 1830 god.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    КОВАЧЕВИЋИ, 2 куће у Сриједама

    Дошао је Перо Ристов 1882. године, кад је букнуо други херцеговачки устанак, из села Колешка, из површи невесињске у Голију. Четовао је у чети прослављеног јунака, војводе и харамбаше Стојана Ковачевића. Оженио се кћерком Тодора Бабића и населио на имање Миљанића и Огњеновића у Сриједама. Као вриједан и умјетан радник, заимао мало стоке и доцније купи мало земље и направи кућу. Имао је сина Андрију, а Андрија Новака, Васиља, Мата и Милорада. Село Колешка у другом херцеговачком устанку дало је доста бораца, од којих су кад је устанак угашен, тројица емигрирали испод Аустрије, са својим легендарним вођом Стојаном у Голију.
    Мирко Бабић, Стеван Шашорога и Перо Ковачевић су пребјегли у Голију. Овај устанак су стари људи звали »Стојанове године«.
    Андрија нма и једног рођака Видака, а Видак Драгана.
    Ковачевићима је слава Аранђеловдан, 21. новембар.
    Генеалогија: Радомир (дијете), Новак, Андрија, Перо, Ристо.

    Извор: Обрад Вишњић – Голија и Голијани, Требиње, 1987.

    Одговори
  • Dalibor Kovačević

    Pozdrav Kovačevići!

    Moje poreklo vodi od Kovačevića iz mesta Liplje koje se nalazi u Republici Sprskoj, opština Kotor Varoš. Sada smo naseljeni u selu Gornji Vijačanai, opština Prnjavor, Republika Srpska. Imam podatak da se moj predak David Kovačević doselio u selo G.Vijačani 1883 godine, slavimo slavu SV. Trifun. 14. februar.
    Ima li neko više informacija o mom poreklu.

    Одговори
  • Igor Kovačević

    Moji Kovačević su iz Grblja, selo Dub, Boka Kotorska. Po predanju su se doselili sa Grahova prije više od 300 godina. Slave Začeće Svetog Jovana Krstitelja Preteče (6.oktobar). Danas ih ima dvadesetak porodica, koje žive širom Boke Kotorske.
    Takođe Kovačevića ima u Grblju i u selu Prijevor, Boka Kotorska, koji slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja Preteče (20.januar). Iz ovog bratstava su poznate ličnosti prota Mitar Kovačević, jedan od vođa Bokeljskog ustanka protiv AustroUgarske 1869. i Filip Kovačević, profesor i književnik, skretar Knjaza Nikole Petrovića, na Cetinju.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    КОВАЧЕВИЋ, једна од најраширенијих породица код православаца, католика и муслимана, а названа по занимању њених чланова или родоначелника (ковачлук). Доста их је који међусобно нису у сродству, па славе различите славе.
    У великој већини поријеклом су из Дробњака и Пиве (Црна Гора). На Грахову (црногорском) и по Херцеговини било их преко 300 кућа (34, 134—135).
    Ковачевићи су по Херцеговини распрострањени око Билеће, Гацка, Невесиња, Љубиња, Требиња, Стоца, Попова и других мјеста. Досељеници су из Грахова у Црној Гори, већином. Нису истога рода (35, 430-431).
    Из матичне области Грахова селили су се у сјеверну Далмацију, Гламоч и Унац, а одатле још даље. Како тврди Лопашић, Унац је већ 1573. био толико пренасељен крај досељеницима да је могао дати велики број војника. Од давнина, Ковачевићи су били познато свештеничко братство, “јер је познато да се звање и част свештеничка нашљеђивала” по правним традицијама донесеним из Рашке (4, 248). Ковачевићи у Стригови славе Никољдан.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top