Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Доњи Богичевци, Хрватска
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Бјелопавлићи, Даниловград, Црна Гора
Крсна слава: Јовањдан
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Вилуси, Црна Гора
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Коцељева, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
______________________
Ковачевић
Хаплогрупа: E1b род Н
Порекло: Газије, Ораховица, Западна Славонија
Крсна слава: Никољдан
Контакт:
_____________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Презиме Ковачевић је код нас и у свету једно од најраширенијих презимена настало по занимању родоначелника или породице, у овом случају ковачком занату (руски – Кузњецов, француски – Лефевр, јерменски – Налбантијан, португалски – Переира, енглески – Смит, шпански – Херера, немачки – Шмит, италијански – Фабри).
Како пише Мирослав Нишкановић у књизи “Српска презимена”, сви Ковачевићи нису истог порекла и нису у сродству, а он се посебно бавио пореклом Ковачевића из Дробњака који славе Ђурђевдан.
О њиховој старини забележена је традиција да су у слеу Бучу у Херцеговини живелиа два брата Ковача. Пређу у Бањане и Велимље и ту начине ковачницу. Касније је један прешао на Вилусе у Грахову, а другог одведу озринићке крииџије и населе у Озринићима. Претпостављамо да се напред речено могло десити у првој половини 17. века.
Од брата који је остао у Вилусима данашњи су Ковачевићи на Грахову, којих је у првој половини 20. века било на Грахову и по Херцеговини преко 300 кућа.
Брат који је одселио у Озриниће имао је једног сина и од њега су Ковачевићи у Озринићима. Никад их није било много, свега неколико кућа. Бавили су се ковачким занатом до 1812. године.
Око 1848. године Туко из Озринића је прешао код Јакића у Добра Села, оженио се од њих и ту населио. Имао је синове Марка и Милоша. У исто време његови рођаци: Петар, Мина, Радован, Милован и Велисав преселили су се из Озринића у Језеро и населили у једну долину код Жабљака. Та долина је прозвана по њима Ковач-Долина. Одатле је Мина отишао на Гласинац.
Истог порекла би требали бити Даковићи и Ковачевићи на Грахову (Црна Гора).
У Церово (Рађевина) Ковачевићи су доселили у 17. веку из Пиве. Славе као и дробњачки Ковачевићи Ђурђевдан. У Паскову (Јадар), Ковачевићи такође славе Ђурђевдан, пореклом су и они из Пиве, одакле су доселили у 18. веку.
У Рисну је једна кућа Ковачевића, доселили су из Грахова 1750. године. Такође славе Ђурђевдан.
Више у књизи “Српска презимена” Мирослава Нишкановића.
КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (дробњачки Ковачевићи)
ПОЗНАТИ:
_________________
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
КОВАЧЕВИЋИ
(у Ковачкој Долини и Добрим Селима)
Старином су из Херцеговине, гдје су живјела два брата која су се бавила ковачким занатом. Из Херцеговине пређу у Бањане код Велимља, гдје су једно вријеме живјели. Један од браће пређе на Вилусе код Грахова, а други оде у Озриниће код Никшића. Од овог брата што је прешао на Вилусе сви су Ковачевићи у Грахову и по Херцеговини, а од оног што је прешао у Озриниће био је само један син и од њега су Ковачевићи у Озринићима. У Озринићима су се бавили ковачким занатом. Средином 19. вијека Туко Ковачевић из Озринића пређе на Добра Села код Шавника, гдје се ожени од Јакића и ту се стално насели. Имао је синове Милоша и Мирка.
Отприлике у исто вријеме Тукови рођаци Петар, Мина, Милован и Велисав преселе се на Језера код Жабљака у једну долину, која се по њима назове Ковачка Долина. Након краћег времена, Мина се одсели на Гласинац.
Лука Ковачевић из Ковачке Долине је као комитски четовођа са синовима Јаковом и Филипом учествовао у Комитском покрету 1916-1918. године, а његов син Перко као десетогодишњак налазио се у логору у Тузима, гдје је са својом мајком провео око двије године. Перко је учесник Пљеваљске битке 1. децембра 1941. године, у којој је и рањен.
Јоко Ковачевић погинуо је као комита 1918. године на Пирликтору, а њихов братственик Милош гине као зеленаш 1920. године.
У НОР-у 1941-1945. године ово братство је активно учествовало од првих ратних дана и дало велики допринос побједи над непријатељем. Светозар-Зелен Драгојев, истакнути комуниста и активиста у предратном периоду, био је у НОП-у од првих устаничких дана 1941. године; илегалац на терену, ухваћен је и стријељан у Колашину 1943. године. И његов брат Душан је био у НОП-у од првих ратних дана, а погинуо је на Пљевљима 1. децембра 1941. године. На Пљевљима је погинуо и Јагош Мирков из Добрих Села, који је убијен као рањеник на звјерски начин. На Пљевљима су још погинули Милосав и Ђурко из Добрих Села 1941. године. Миљан из Ковачке Долине погинуо је на Жабљаку 1941. године.
У пролетерским бригадама из овог братства учествовали су: Стојан Спасојев у НОП-у је од 1941. године, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања, гдје је у Петом батаљону био десетар и економ чете; погинуо је у јуну 1943. године на Сутјесци. И његова браћа Радоман и Драго били су учесници НОР-а. Јово Крстов је у НОР-у од првих устаничких дана, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања гдје је био интендант у Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. И његов синовац Војо Милованов је борац Четврте црногорске бригаде у чијим редовима гине 1943. године на Сутјесци. Радомир-Мушо Неђељков је борац НОР-а од првих ратних дана у Четвртој црногорској бригади од њеног оснивања, а у Дурмиторском одреду замјеник интенданта Одреда и замјеник команданта за позадину Команде подручја у Шавнику. Он је ратни војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. Мињо Велисављев је био у строју Четврте црногорске бригаде, у коју је ступио из Дурмиторског одреда. Млади и још недорастао Милорад Микаилов је био борац 9. црногорске бригаде у чијим редовима гине код Андријевице 1944. године. Војин Илијин и Мато Милованов су припадници НОП-а у чијим су јединицама активно учествовали од првих ратних дана на разним дужностима.
За ово се братство може рећи да су сви били опредијељени за циљеве НОБ-а, они који нијесу били у јединицама, били су организовани у позадини и на терену. Треба истаћи за примјер Стевана, познатог патриоту и родољуба, који је својим угледом и ауторитетом дао велики допринос у организовању народне власти.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
5. септембар 2021. у 21:31
Marko Kovacevic
Sto se tice Kovacevica koji slave Arandjelovdan, ne mora da znaci da su svi poreklom od Nevesinjskih Kovacevica.Npr. moji Kovacevici su iz Donje Bresnice(Toplicki ogrug), i svi znaju da su poreklom iz Crne Gore, od Grahovskih Kovacevica.Ne znaju mnogo o tome, ali su veoma cesto isli za Grahovo da saznaju nesto vise o poreklu.Mnogo od tih Kovacevica zivi u Beogradu, i svi oni znaju da su poreklom iz Grahova.Sto se tice slave, ne mora da znaci da su oduvek slavili Arandjelovdan, nego da je slava promenjena iz nekog odredjenog razloga.
7. октобар 2021. у 05:38
Радица
Потпуно сте у праву. Моје порекло је од Ковачевића а живели смо у Истоку КиМ. Мој пок. отац истраживао је порекло и пронашао је сроднике баш у Топличком крају и то у горњој или доњој Коњуши као и у селу Микуљане од истих Ковачевића настали су и Пантићи такође из Топ. краја које је мој отац пронашао. Неки од Вулића су били Ковачевићи а исте сам лично пронашла у Словенији – Љубљани. Дакле, сви горе наведени су у Топлицу досељени са КиМ под притиском шиптара а касније и немаца.Од свих Ковачевића једини који је успео да се врати из Топлице био је мој прадеда, упркос тадашњој комунистичкој забрани повратка срба на своје огњишта.
Пре више од 350 годин Ковачевићи су сеобом дошли на КиМ (што могу потврдити и црквене књиге)баш како сте и навели, из Грахова и то као занатлије ковачи.
Што се слава тиче сасвим сте у праву, постојале су ту разне околности промена Крсне славе као и презимена због крвне освете и слично.
У сваком случају ДНК је најмеродавнијиза утврђивање поркла, под условом да не будемо баш сви јевреји 😁
20. децембар 2021. у 09:28
Kristina
Pozdrav svima.
Javljam se sa molbom za informacijama o porijeklu mojih predaka. Kažu nekada je neki od Kovačevića došao iz Crne Gore u Sarajevo. Slavimo slavu Matijevdan (29.11). Ima li još neko?
16. мај 2022. у 01:54
Миломир
Велики поздрав свима!
Занимају ме Ковачевићи из Грахова, Црне Горе.
По предању је некад почетком 19. вијека једна баба с 3 сина у РС дошла на општину Вишеград. За мужа јој се ништа не зна и једино знамо име од тог једног њезиног сина, Стојана. У том крају су Турци били а унук тог Стојана се побунио против аге и добио име ‘Ичага’ и морао је то село да напусти и да иде горе на планину у тој околини. Од њега је презиме Ичагић настало што је колико знам, јединствено. Да ли ми неко више може рећи или да повеже с неким потомцима?
У питању је линија моје мајке односно, њезиног оца.
Унапред хвала
8. јун 2022. у 11:30
Miroslav
Ја сам рођен и живео сам у Вишеграду , познајем неке Ичагиће. Могу покушати да дођем до неког од нјих.
Поздрав
30. септембар 2022. у 10:45
Миломир
Знам све Ичагиће у Вишеграду, слободно реците које знате
26. јануар 2023. у 10:11
Miroslav Milićević
Poznajem Voju Ičagića, školski smo drugovi.
Pozdrav
9. јун 2022. у 10:10
Мирослав Милићевић
Pozdrav svima
Zamolio bi za pomoć u istraživanju ako neko ima neko saznanje o sledećem:
Moji su nekad bili Kovačevići, doseljeni iz oblasti Nikšića na područje opštine Višegrad, selo Kragujevac, na samoj granici sa Srbijom i planinom Tarom. Pretpostavka je da smo od pretka po imenu Milić, dobili prezime Milićević. Slavimo Đurđevdan i znam da su na tom području bar 200 godina. Imena mojih predaka za koje znam su Relja, Simo, Vujadin, Milić. Zbog blizine Srbije većina ih se oženila iz sela sa Tare – Zaovine, Rastišta…
Hvala unapred
30. септембар 2022. у 10:44
Миломир
Иста је слава и исто сте досељени на општину Вишеград, али не знам да су неки од вас Миличевићи постали мада знам да има у Вишеграду Милићевића.
27. новембар 2022. у 13:12
Јован
Занима ме порекло Ковачевића који су се из Спиле Граховске доселили на простор Србије тачније Куршумлија, село Превој. Славе се Ђурђевдан (и Матијевдан али Ђурђевдан је главна слава). Први који су дошли су Ђуро и Илинка Ковачевић који су се доселили у периоду пре Првог светског рата . Постоји прича да се мењало презиме из Дејановић у Ковачевић док се породица још налазила на простору Црне Горе.
19. децембар 2022. у 20:37
Neno
Braćo Kovačevići,ne moj ste se iscrpljivati i tražiti od drugih da vam daju podatke o vama samima.Potrudite se da sa svog “lokalnog ognjišta” prikupite usmene,pisane..materijalne fakte…Trebalo bi svima da bude jasno,da spominjanje porekla,u ovom slučaju Srba Kovačevića ,ne treba da ide od 1933 ili 1946…(mislim na pitanja pojedinih rođaka).U nedostatku ili magli istorijskih fakata(a magle bi bilo sve manje da se neko,bar jedan iz našeg roda odvažio da nešto potraži po turskim,austro-ugarskim,venecijanskim arhivima…,a verovatno bi se našlo nešto kod Engleza,Rusa,Francuza…Naravno da su svi Kovačevići u srpskim zemljama istoga roda.To proističe iz nasleđa i komentara bratsvenika.A rođaci iz Oraovice kad stignu nek mi se jave,pa da polako završavamo Grahovsku epopeju 2016.Gospod i Sv.Andrija da nas čuva!Neno,Mišov,Rakov,Đokin.
7. јануар 2023. у 12:25
Milan Kovačević
Moja porodica nažalost jako malo zna o poreklu,znam samo da je pradeda došao kolonizacijom iz Bosne,opština Bosanski Petrovac i dalje neznam.Voleo bi da saznam više ako neko zna nešto.Slava nam je Sveti Nikola
23. јануар 2023. у 18:00
Rade Rubežić
Poštovani,
da li neko od Kovačevića
možda zna o Krstu i popu Miladinu Kovačeviću(Rubežiću) rođenom 1730god.u
PAPRATI kod PLJEVALJA.
Poz.Rade
1. децембар 2023. у 18:12
Rade
Poštovani,
Malo sam pogledao naše porodično predanje,pa da ispravimo gore napisani komentar da bude tačan,u pitanju su Kovačevići iz Ljubovije,selo Grčić i Rubež.
Sveštenik(pop) kovač Krsto Rubežić-Jakičić ( iz Rubeža- Onogošt-Nikšić) su bili 1715.god. vođe pobune u Ogulinskoj kapetaniji /Hrvatska) gdje su boravili kao graničari-vojnici,zbog pobune i ucijenjenih glava morali su da bježe za Srbiju( tada Turska).Miladina su ubili janjičari,ali i Krsto i Miladin su ostavili brojno potomstvo u Ljuboviji,Loznici,Osečini,Sokolski kraj,i Mačva. Hroničar Ljuba Pavlović ih je evidentirao oko 1720.god.,što bi i odgovaralo istini.
Od Krsta(kovača) Rubežića- Jakičića su Kovačevići,slava je bila sv.Nikola.,kasnije za vrijeme Turske i Obrenovića je nastalo veoma puno prezimena od Kovačevića i Rubežića-Jskičića zbog obaveze uzimanja imena očevog za prezime….
11. децембар 2023. у 16:42
Jefto
Ja sam jedan od tih Kovačevića od sela grcic gornja Trešnjica , Krsto Kovačević mi je daljni predak , a Slava nam nije Nikoljdan nego je Kirija Otšelnik u narodu poznat kao Miholjdan . Lep pozdrav
5. март 2024. у 12:23
Rade M. Rubežić
Poštovani,
Jefto zdravo!
Baš ste me prijatno iznenadili,jer su Krsto i Miladinovi potomci imali komunikaciju i saradnju sa nama u Crnoj Gori i sa brastvenicima na Glasinac (Rubeźi,Vaskovići,Drljići,)..,kao i sa Rubežanovićima u Užice i brastvenicima Calićima i Jakičićima u Hrvatskoj i zaoadnoj Bosni skoro do kraja 19.vijeka.
Da li mi moźeš malo pojasniti kretanje tvojih Kovačevića jer po mojim saznanjima neki od brastvenika su boravili i u Dalmaciju i u Gerzovo kod Ključa,jedan od brastvenika je naslijedio neku imovinu u Cetinskoj krajini-Podosoj,Juništa,Bioĉić,Štikovo,Vrlika ili Kijevo,od potomaka harambaše Deli Marka Rubića-Rubeźića krajem 18 vijeka.
Da li se tvoji i danas prezivaju Kovači ili Kovačevići i da li ste u kontaktu sa nekim od brastva Rubežanskog tj.Ćalić-Jakičić-Rubić …i brastava koja su nastala od ovog starog znamenitog brastva ispod Onogošta,a od potomaka kralja Radoslava, koje se okupljalo oko svoje zaduźbine tj.crkve sv.Petra i Pavla (podignute 893.god.) ispod Petrove glave u Onogoštu.
Moj email : [email protected] ili tel. 064 6123106.
U Bosanskom Petrovcu su živjeli Ćalići-Rubežići i danas žive,oni su došli i Kninske krajine ali mislim da sad slave sv.Jovana,ali su se i oni priliĉno raselili…u kontaktu sam sa njima i oni će uraditi DNK..
Svako dobro za Kovačeviće-Rubeźiće-Ćaliće i ostale brastvenike…!
15. март 2024. у 20:10
Rade
Poštovani,
Vjerovatno je pokojni Jefto Ćalić-Rubežić (Kovačević?),predsjednik opštine Drenčke 1876.god. predak mnogih Jeftovića i drugih brastvenika koji su zbog zakona koji je važio mislim za vrijeme Obrenovića uzimali za prezime ime oca.
Svako dobro..
20. март 2023. у 02:05
Masa Kovacevic
Da li su vasi iz Bosanskog Petrovca pod Grmecom? Nasa je krsna slava Sveti Nikola isto, moj deda je Radomir i imao je brata rodjenog, sada je pokojni
14. фебруар 2023. у 21:21
Aleksandar Kovačević
Pozdrav Kovačevići.Moji su starosedeoci iz sela Sremski Čakovci (opština Vukovar).Slava nam je Sveti Georgije-Đurđic.Po neutvrđenim podacima davno su doselili iz Crne Gore.U selu su bile još dve familije Kovačevića, koje sa mojom i međusobno nisu u krvnom srodstvu.Ukratko o mojoj direktnoj lozi.Najstariji za koga znam je moj čukundeda Pero i imao je 4 sina.Sva četvorica su bila u partizanima i učesnici su NOB-a.Dvojica poginula u borbi.Jedan od njih je moj pradeda Bogoljub i nosilac je partizanske spomenice,a drugi koji je poginuo partizanski komesar, koga su ubile ustaše.Jedan zarobljen i streljan u Aušvicu,bio je u sastavu,kao pripadnik Crvene Armije.Jedan bio zarobljen u Dahau i preživeo rat.Od 4 brata ostaje muški potomak samo moj deda Žarko.Zatim moj otac Milan, koji je kao pripadnik TO ranjen od strane separatističkih jedinica.Zatim ja i moj brat Slobodan i na kraju moj sin Nemanja.Posle reintegracije Srpske Oblasti Slavonija,Baranja i Zapadni Srem doseljavamo u Republiku Srbiju(tadašnju SRJ).Ja sam Aleksandar Kovačević,vojno lice…loza se nastavlja ,ako Bog da.
25. мај 2023. у 19:07
Милан Ковачевић
Поздрав свим Ковачевићима,да ли има неко из места Кућанци у Р.Хрватској мој
деда Милан је одатле,дошао је 196 и неке у Панчево био је ожењен Станом (девојачко Вила)имао је три сина Перо(мој отац),Миодраг и Мирко?
5. април 2023. у 13:50
Kovačević
Poštovanje, moji Kovačevići slave Jovanjdan, po saznanju očeve tetke, naše porijeklo je sa Žabljaka, s tim da smo mi šesto koljeno te loze koja je nastanjena u Goraždu (BiH). Pa ako neko nešto više zna o tim Kovačevićima??
12. мај 2023. у 22:59
Katarina Kovacevic
Moji zive u Mionici kod Valjeva znam da je pola ulice sve Kovacevici sve moj rod ali me je zanimalo uvek odakle zapravo poticemo ako neko moze da mi pomogne koliko toliko bilo bi bas lepo😀
3. јун 2023. у 10:45
Boris KOVAČEVIĆ
Moji Kovačevići su iz Bjelopavlića. Kovački Dolovi iznad Slatine opština Danilovgrad. Slavimo Svetu Petku a prisluga nam je Đurđevdan. Ako neko ima više informacija nek se javi slobodno. Volio bi da saznam više o svojim precima. Boris / Slobodan / Pero / Živko / Todor. Srdačan pozdrav