Порекло презимена Ковачевић

19. фебруар 2012.

коментара: 214

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ КОВАЧЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Доњи Богичевци, Хрватска

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Бјелопавлићи, Даниловград, Црна Гора

Крсна слава: Јовањдан

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Вилуси, Црна Гора

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Коцељева, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
______________________

Ковачевић

Хаплогрупа: E1b род Н

Порекло: Газије, Ораховица, Западна Славонија

Крсна слава: Никољдан

Контакт:

_____________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Ковачевић је код нас и у свету једно од најраширенијих презимена настало по занимању родоначелника или породице, у овом случају ковачком занату (руски – Кузњецов, француски – Лефевр, јерменски – Налбантијан, португалски – Переира, енглески – Смит, шпански – Херера, немачки – Шмит, италијански – Фабри).

Како пише Мирослав Нишкановић у књизи “Српска презимена”, сви Ковачевићи нису истог порекла и нису у сродству, а он се посебно бавио пореклом Ковачевића из Дробњака који славе Ђурђевдан.

О њиховој старини забележена је традиција да су у слеу Бучу у Херцеговини живелиа два брата Ковача. Пређу у Бањане и Велимље и ту начине ковачницу. Касније је један прешао на Вилусе у Грахову, а другог одведу озринићке крииџије и населе у Озринићима. Претпостављамо да се напред речено могло десити у првој половини 17. века.

Од брата који је остао у Вилусима данашњи су Ковачевићи на Грахову, којих је у првој половини 20. века било на Грахову и по Херцеговини преко 300 кућа.

Брат који је одселио у Озриниће имао је једног сина и од њега су Ковачевићи у Озринићима. Никад их није било много, свега неколико кућа. Бавили су се ковачким занатом до 1812. године.

Око 1848. године Туко из Озринића је прешао код Јакића у Добра Села, оженио се од њих и ту населио. Имао је синове Марка и Милоша. У исто време његови рођаци: Петар, Мина, Радован, Милован и Велисав преселили су се из Озринића у Језеро и населили у једну долину код Жабљака. Та долина је прозвана по њима Ковач-Долина. Одатле је Мина отишао на Гласинац.

Истог порекла би требали бити Даковићи и Ковачевићи на Грахову (Црна Гора).

У Церово (Рађевина) Ковачевићи су доселили у 17. веку из Пиве. Славе као и дробњачки Ковачевићи Ђурђевдан. У Паскову (Јадар), Ковачевићи такође славе Ђурђевдан, пореклом су и они из Пиве, одакле су доселили у 18. веку.

У Рисну је једна кућа Ковачевића, доселили су из Грахова 1750. године. Такође славе Ђурђевдан.

Више у књизи “Српска презимена” Мирослава Нишкановића.

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (дробњачки Ковачевићи)

ПОЗНАТИ:

_________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КОВАЧЕВИЋИ

(у Ковачкој Долини и Добрим Селима)

Старином су из Херцеговине, гдје су живјела два брата која су се бавила ковачким занатом. Из Херцеговине пређу у Бањане код Велимља, гдје су једно вријеме живјели. Један од браће пређе на Вилусе код Грахова, а други оде у Озриниће код Никшића. Од овог брата што је прешао на Вилусе сви су Ковачевићи у Грахову и по Херцеговини, а од оног што је прешао у Озриниће био је само један син и од њега су Ковачевићи у Озринићима. У Озринићима су се бавили ковачким занатом. Средином 19. вијека Туко Ковачевић из Озринића пређе на Добра Села код Шавника, гдје се ожени од Јакића и ту се стално насели. Имао је синове Милоша и Мирка.

Отприлике у исто вријеме Тукови рођаци Петар, Мина, Милован и Велисав преселе се на Језера код Жабљака у једну долину, која се по њима назове Ковачка Долина. Након краћег времена, Мина се одсели на Гласинац.

Лука Ковачевић из Ковачке Долине је као комитски четовођа са синовима Јаковом и Филипом учествовао у Комитском покрету 1916-1918. године, а његов син Перко као десетогодишњак налазио се у логору у Тузима, гдје је са својом мајком провео око двије године. Перко је учесник Пљеваљске битке 1. децембра 1941. године, у којој је и рањен.

Јоко Ковачевић погинуо је као комита 1918. године на Пирликтору, а њихов братственик Милош гине као зеленаш 1920. године.

У НОР-у 1941-1945. године ово братство је активно учествовало од првих ратних дана и дало велики допринос побједи над непријатељем. Светозар-Зелен Драгојев, истакнути комуниста и активиста у предратном периоду, био је у НОП-у од првих устаничких дана 1941. године; илегалац на терену, ухваћен је и стријељан у Колашину 1943. године. И његов брат Душан је био у НОП-у од првих ратних дана, а погинуо је на Пљевљима 1. децембра 1941. године. На Пљевљима је погинуо и Јагош Мирков из Добрих Села, који је убијен као рањеник на звјерски начин. На Пљевљима су још погинули Милосав и Ђурко из Добрих Села 1941. године. Миљан из Ковачке Долине погинуо је на Жабљаку 1941. године.

У пролетерским бригадама из овог братства учествовали су: Стојан Спасојев у НОП-у је од 1941. године, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања, гдје је у Петом батаљону био десетар и економ чете; погинуо је у јуну 1943. године на Сутјесци. И његова браћа Радоман и Драго били су учесници НОР-а. Јово Крстов је у НОР-у од првих устаничких дана, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања гдје је био интендант у Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. И његов синовац Војо Милованов је борац Четврте црногорске бригаде у чијим редовима гине 1943. године на Сутјесци. Радомир-Мушо Неђељков је борац НОР-а од првих ратних дана у Четвртој црногорској бригади од њеног оснивања, а у Дурмиторском одреду замјеник интенданта Одреда и замјеник команданта за позадину Команде подручја у Шавнику. Он је ратни војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. Мињо Велисављев је био у строју Четврте црногорске бригаде, у коју је ступио из Дурмиторског одреда. Млади и још недорастао Милорад Микаилов је био борац 9. црногорске бригаде у чијим редовима гине код Андријевице 1944. године. Војин Илијин и Мато Милованов су припадници НОП-а у чијим су јединицама активно учествовали од првих ратних дана на разним дужностима.

За ово се братство може рећи да су сви били опредијељени за циљеве НОБ-а, они који нијесу били у јединицама, били су организовани у позадини и на терену. Треба истаћи за примјер Стевана, познатог патриоту и родољуба, који је својим угледом и ауторитетом дао велики допринос у организовању народне власти.

Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (214)

Одговорите

214 коментара

  1. Nikola Kovačević

    Pozdrav! Želeo bih više da znam o pravom poreklu mojih Kovačevića. Deda Andjelko je rodjen 1937. u Gornjem Šadićima,a 1946. dosao u Novu Pazovu sa bratom Milanom,i od tada su do kraja zivota ovde,gde i ja zivim. Znam da je njihov otac Bogdan i majka Smilja,a za dalje bi mi trebala pomoc. Hvala unapred!

  2. Mile Kovačević

    Pozdravljeni,
    Moji Kovačevići su iz Mazina, opština Gračac, doseljeni posle prvog svetskog rata u Banat, u novoformirano selo Banatsko Karađorđevo. Slavimo svetog Nikolu. Postoji priča da su se doselili negde iz Crne Gore u vojnu krajinu u XVII ili XVIII veku. Da li neko zna nešto više o tome?

    • Boban

      Ja sam Kovačević iz sela Vođenica, opština Bosanski Petrovac, poslije rata smo se raselili, nema nas više stalno naseljenih u selu. Porijeklom su moji iz Mazina takođe, slava Nikoljdan. Mi smo rodbina

  3. Mile Kovačević

    PS. Gračac u sadašnjoj Hrvatskoj.
    Pozdrav svima!

  4. Саша Koваћевић

    Ја сам рођен у Посавини, а презивам се Ковачевић, Крсна слава Ђурђевдан, занима ме да ли неко има податке о мом пореклу. Ја сам дошао најдаље до Михаила Ковачевића, рођен у Горњем Детлаку око 1850-1860?

  5. Драгослав Ковачевић

    Моји Ковачевићи су из села Ковача ког Плужина, славимо Св. Стефана, молим све оне који нешто више знају о тој лози Ковачевића да ми јаве на мејл.

    Велико поштовање.

  6. Živan Kovačević

    Ako nisam šta propustio, ja ne videh nikoga od Kovačevića da slavi Mratindan, 24. novembar
    Inače sam iz Šašinaca, Se. Mitrovica

  7. Aleksandar Kovacevic

    Pozdrav svima braco i sestre Kovacevic..Moj deda Dusan Kovacevic rodjen je 1919 u Vici kod Guce,blizu Cacka,inace slavimo Velikog Vasiljia,pa ako neko ima neke informacije o nasim precima,ili da slavimo istu slavu,neka se javi,bio bih jako zahvalan.

  8. Biljana Kovacevic

    Pozdrav svim prezimenjacima,koliko ja znam moji poticu iz Grahova ,poslije su bili u Bosanskom Novom pa dosli u Slavoniju kod Pozege.Slava nam je sv.Jovan,kako saznajem predak nam se zvao Pane pa je dalje nastalo grananje.Djed je bio Dragoljub ,otac Dragisa .Od rodbine iz Beograda sam puno toga saznala ali nikako da dodjem do nekakvih knjiga .

  9. branka

    Pozdrav svima!
    Moje devojacko prezime je Kovacevic. Pradeda je iz Donjeg Tovarnika u Sremu (opstina Pecinci, nedaleko od Rume); tu je i sahranjen. Slava Djurdjevdan. Pre pradede ne znam… Kako pronaci dalje poreklo?
    hvala!

  10. dragan kovacevic

    veliki pozdrav velikoj familiji.. porodica Kovacevic, selo Drijen, Rep Srpska.. porijeklom znam iz prica da smo se doselili od vajkada iz Boke Kotorske od neke poznate stare Bokeljske kovacke porodice, razlog zbog krvne osvete.. svi slavimo Sv.Iliju Gromovnika / 2.Avgust…