Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Доњи Богичевци, Хрватска
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Бјелопавлићи, Даниловград, Црна Гора
Крсна слава: Јовањдан
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Вилуси, Црна Гора
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Коцељева, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
______________________
Ковачевић
Хаплогрупа: E1b род Н
Порекло: Газије, Ораховица, Западна Славонија
Крсна слава: Никољдан
Контакт:
_____________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Презиме Ковачевић је код нас и у свету једно од најраширенијих презимена настало по занимању родоначелника или породице, у овом случају ковачком занату (руски – Кузњецов, француски – Лефевр, јерменски – Налбантијан, португалски – Переира, енглески – Смит, шпански – Херера, немачки – Шмит, италијански – Фабри).
Како пише Мирослав Нишкановић у књизи “Српска презимена”, сви Ковачевићи нису истог порекла и нису у сродству, а он се посебно бавио пореклом Ковачевића из Дробњака који славе Ђурђевдан.
О њиховој старини забележена је традиција да су у слеу Бучу у Херцеговини живелиа два брата Ковача. Пређу у Бањане и Велимље и ту начине ковачницу. Касније је један прешао на Вилусе у Грахову, а другог одведу озринићке крииџије и населе у Озринићима. Претпостављамо да се напред речено могло десити у првој половини 17. века.
Од брата који је остао у Вилусима данашњи су Ковачевићи на Грахову, којих је у првој половини 20. века било на Грахову и по Херцеговини преко 300 кућа.
Брат који је одселио у Озриниће имао је једног сина и од њега су Ковачевићи у Озринићима. Никад их није било много, свега неколико кућа. Бавили су се ковачким занатом до 1812. године.
Око 1848. године Туко из Озринића је прешао код Јакића у Добра Села, оженио се од њих и ту населио. Имао је синове Марка и Милоша. У исто време његови рођаци: Петар, Мина, Радован, Милован и Велисав преселили су се из Озринића у Језеро и населили у једну долину код Жабљака. Та долина је прозвана по њима Ковач-Долина. Одатле је Мина отишао на Гласинац.
Истог порекла би требали бити Даковићи и Ковачевићи на Грахову (Црна Гора).
У Церово (Рађевина) Ковачевићи су доселили у 17. веку из Пиве. Славе као и дробњачки Ковачевићи Ђурђевдан. У Паскову (Јадар), Ковачевићи такође славе Ђурђевдан, пореклом су и они из Пиве, одакле су доселили у 18. веку.
У Рисну је једна кућа Ковачевића, доселили су из Грахова 1750. године. Такође славе Ђурђевдан.
Више у књизи “Српска презимена” Мирослава Нишкановића.
КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (дробњачки Ковачевићи)
ПОЗНАТИ:
_________________
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
КОВАЧЕВИЋИ
(у Ковачкој Долини и Добрим Селима)
Старином су из Херцеговине, гдје су живјела два брата која су се бавила ковачким занатом. Из Херцеговине пређу у Бањане код Велимља, гдје су једно вријеме живјели. Један од браће пређе на Вилусе код Грахова, а други оде у Озриниће код Никшића. Од овог брата што је прешао на Вилусе сви су Ковачевићи у Грахову и по Херцеговини, а од оног што је прешао у Озриниће био је само један син и од њега су Ковачевићи у Озринићима. У Озринићима су се бавили ковачким занатом. Средином 19. вијека Туко Ковачевић из Озринића пређе на Добра Села код Шавника, гдје се ожени од Јакића и ту се стално насели. Имао је синове Милоша и Мирка.
Отприлике у исто вријеме Тукови рођаци Петар, Мина, Милован и Велисав преселе се на Језера код Жабљака у једну долину, која се по њима назове Ковачка Долина. Након краћег времена, Мина се одсели на Гласинац.
Лука Ковачевић из Ковачке Долине је као комитски четовођа са синовима Јаковом и Филипом учествовао у Комитском покрету 1916-1918. године, а његов син Перко као десетогодишњак налазио се у логору у Тузима, гдје је са својом мајком провео око двије године. Перко је учесник Пљеваљске битке 1. децембра 1941. године, у којој је и рањен.
Јоко Ковачевић погинуо је као комита 1918. године на Пирликтору, а њихов братственик Милош гине као зеленаш 1920. године.
У НОР-у 1941-1945. године ово братство је активно учествовало од првих ратних дана и дало велики допринос побједи над непријатељем. Светозар-Зелен Драгојев, истакнути комуниста и активиста у предратном периоду, био је у НОП-у од првих устаничких дана 1941. године; илегалац на терену, ухваћен је и стријељан у Колашину 1943. године. И његов брат Душан је био у НОП-у од првих ратних дана, а погинуо је на Пљевљима 1. децембра 1941. године. На Пљевљима је погинуо и Јагош Мирков из Добрих Села, који је убијен као рањеник на звјерски начин. На Пљевљима су још погинули Милосав и Ђурко из Добрих Села 1941. године. Миљан из Ковачке Долине погинуо је на Жабљаку 1941. године.
У пролетерским бригадама из овог братства учествовали су: Стојан Спасојев у НОП-у је од 1941. године, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања, гдје је у Петом батаљону био десетар и економ чете; погинуо је у јуну 1943. године на Сутјесци. И његова браћа Радоман и Драго били су учесници НОР-а. Јово Крстов је у НОР-у од првих устаничких дана, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања гдје је био интендант у Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. И његов синовац Војо Милованов је борац Четврте црногорске бригаде у чијим редовима гине 1943. године на Сутјесци. Радомир-Мушо Неђељков је борац НОР-а од првих ратних дана у Четвртој црногорској бригади од њеног оснивања, а у Дурмиторском одреду замјеник интенданта Одреда и замјеник команданта за позадину Команде подручја у Шавнику. Он је ратни војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. Мињо Велисављев је био у строју Четврте црногорске бригаде, у коју је ступио из Дурмиторског одреда. Млади и још недорастао Милорад Микаилов је био борац 9. црногорске бригаде у чијим редовима гине код Андријевице 1944. године. Војин Илијин и Мато Милованов су припадници НОП-а у чијим су јединицама активно учествовали од првих ратних дана на разним дужностима.
За ово се братство може рећи да су сви били опредијељени за циљеве НОБ-а, они који нијесу били у јединицама, били су организовани у позадини и на терену. Треба истаћи за примјер Стевана, познатог патриоту и родољуба, који је својим угледом и ауторитетом дао велики допринос у организовању народне власти.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
13. март 2017. у 21:54
Nedeljko Kovacevic
Pozdrav za sve Kovacevice…ma koje vere bili,jer sam primetio da nas ima sve tri vere…moji su poreklom iz okoline Visegrada,sela Gornja Jagodina,slavimo Djurdjevdan.Hteo bih znati,da li neko zna ista o poreklu ovih Kovacevica,vidim da se pise o raznim okolinim mestima,ali o Visegradu nikako…da li iko zan ista o ovim Kovacevicima?Unapred hvala
13. март 2017. у 21:55
Nedeljko Kovacevic
Inace,u tom selu sam pronasao grob jedne prabake,umrla 1896 god.,sto znaci da smo i pre te godine bili tu….
19. март 2017. у 00:05
Дамир Ковачевић
Деда Ранко ми је са мајком Стојом и браћом Станком, Радетом и Благојем 1945. из села Божићи на Козари пресељен у Војводину. Његов отац Микан (убијен у рату), рођен је око 1890 у Божићима. Миканов отац Лако рођен је око 1850 у Божићима и био је ожењен Трифуном. Према родослову који сам нашао Лако је имао браћу Милета и Перу, отац им се звао Никола и вероватно је рођен око 1820. Никола је био ожењен Станом Колар из суседног села Црне Долине. Никола и Стана су уписани као Ковачевићи, а сав пород иза њих као Књегињићи. Наша грана је по пресељењу у Војводину вратила презиме Ковачевић. Славимо Светог Николу. Волео бих да сазнам више о Ковачевићима са Козаре и одакле су се тамо доселили.
1. март 2019. у 22:24
Petro
Поштовани Дамире,
моја прабаба је из Ковачевића из Божића на Козари. А и ја сада живим ту у близини. У Божићима има и данас Ковачевића, оних за које знам сигурно да су ми род, али и оних који су неки даљи род.
У Божићима исто тако има и Књегињића, а и чуо сам тај податак да су Ковачевићи и Књегињићи сродни.
Не могу да нађем повезаност између мојих предака које знам набројати и ваших, али немам довољно података, иначе бих сигурно пронашао нешто.
Мој чукунђед је Миле Ковачевић, његов отац Никола (Никица), који је имао брата Стојана (Стојанову дјецу не знам набројати), а њихов отац је био Миладин који је имао брата Михајла, који је погинуо заједно са Петром Пецијом у борби против Турака.
Оно што знам да је Михајло имао: Станка, Митра, Ђуру и Симу, и можда још неко дијете…
Исто тако, мој рођак Ковачевић, испричао ми је да су се Ковачевићи раније презивали Колунџија или Којунџија, или Колунџић, али је највјероватније Колунџија, касније су промјенили презиме у Ковачевић због претка који је био ковач.
1. март 2019. у 22:25
Petro
П.С.
Да још додам и податак да су се досили са подручја Босанског Петровца, а раније из Црне Горе ја мислим, али нисам сигуран.
1. март 2019. у 22:30
Petro
Једино подударање у нашим подацима јесте Миле који је син Николе. Не знам да ли је Миле имао браће, али могуће да нам је то иста особа у питању. Јер овај мој Миле је имао измеђуосталог сина Перу, што је могуће да је дао име по свом брату.
Али сви они су се презивали Ковачевић. Нико се није презивао Књегињић.
Само да додам, слава је Никољдан такође.
27. април 2024. у 16:47
Kovačevićeva
Poštovanje, Stojan je imao sina Mila, mog prađeda. Nastanjeni u Goraždu ( BIH ), slavimo Sv. Jovana. Moj čukunđed Petar ( Petko) je bio kovač i ostao Kovačević.
Kroz cijelu lozu se ponavljaju imena Mile, Stojan, Petar. Veliki pozdrav!
20. април 2017. у 22:54
Миодраг
Ја сам МИОДРАГ КОВАЧЕВИЋ, потичем из БЛАЖЕВА, слава св. ЈОВАН!
Јављајте ми се на: [email protected]
Једна грана је код ЧАЧКА, друга код УЖИЦА, трећа код БРУСА, али су они променили славу!
Поздрав свим КОВАЧЕВИЋИМА!
14. октобар 2017. у 19:55
Mico
Pozdrav rodjace,jasam od kovacevica iz sela roge izmedju pozege i uzica,po rodoslovu koji sam uradio 12 kolena unazad mi smo tu od 1760 odprilike,slavimo sv.jovana a prislava sv.troice.po nekim podatcima poticemo od bogunovica,pa ako imas neki podatak javi mi posto vidim da poznajes dosta problematiku.pozzzz
27. септембар 2023. у 22:46
Duško
Zdravo, ja sam od Kovačevića iz Čestobradice kod Požege koji su se tu doselili nakon 1862 iz sela Dobroselica (Zlatibor) nakon oslobađanja Užica od Turaka. Sišli su sa planine u oslobođene ravničarske poljoprivredne krajeve. Ovi Kovačević slave Đurđevdan. Ne znam odakle su se doselili u Dobroselicu, priča se iz stare Hercegovine …
6. април 2024. у 17:05
Milorad Kovacevic iz Pakovraca
Moji su iz Ducalovica ,Knjiga Donje Dragacevo kaze da smo se doselili iz Presjeke , na pravcu Ivanjica Kokin Brod.Neki su otisli za VAljevo Drugi oko Jagodine ,Zeleznik kod Beograda, a neki oko Jagodine. Ja sam istrazio od 1800 pa na ovamo,AKO BILO KO ZNA ,,,,,, [email protected]
16. јун 2017. у 02:57
Dusan
Поздрав свима,
Моји Ковачевићи су из околине Алексинца, село Породин, славимо Св. Николу. Презиме је ретко у овом крају. Од старијих сам чуо за више верзија како су се ту настанили, према једној са Косова, другој из околине Врања, али се негде јавља и да је порекло из Херцеговине.
25. јун 2017. у 23:48
МК
На ту Херцеговину сигурно се мисли на Стару Херцеговину која се налази на западу Црне Горе, граничи се са Херцеговином у БиХ, тачније Источном Херцеговином у Републици Српској (постоји још и Западна, Северна, Јужна и Средишња Херцеговина, све оне се налазе у Федерацији БиХ, једино Источна Херцег. у Реп. Српској).
У Старој Херцеговини постоје познати граховски Ковачевићи (Ковачевићи из Грахова, село у општини Никшић)
29. јануар 2018. у 16:03
Sladjana Kovacevic
Lijep pozdrav za sve Kovacevice.
Citala sam komentare i nazalost nigdje ne nadjoh Kovacevice koji slave Sv.Nikolu(Nikoljdan)..
Inace,nas Kovacevica ima u Sokolistu(Opstina Novi Grad) RS..pa me zanima da li neko mozda zna odakle su porijeklom Kovacevici koji slave Sv.Nikolu?
9. март 2019. у 16:47
Daca
Pozdrav,
i moji Kovacevici slave Nikoljdan, ali smo mi iz okoline Arilja. Dali se zna poreklo mojih Kovacevica. Neki kazu da je Grahovo, ali nemam konkretnih podataka
9. фебруар 2018. у 00:52
Dejan
Moji su iz Hrvacana opstina Prnjavor . Ssumnja se da smo doselili iz Crne Gore u Ljubatovce pa u Hrvacane. Krsna nam je slava Djurdjevdan .
Da li zna neko sesto vise?
9. фебруар 2018. у 08:29
Милорад Богдановић
У турским пореским дефтерима простор око Прњавора и десне обале Врбаса води се под нахијом Врховина, која је по попису порезника за 1528-30 била најмасовније насељена Србима од свих околних области.
Ово је непобитан доказ да су овдје Срби живјели и прије доласка Турака (1528), јер у толиком броју и у тако кратком времену нису се могли доселити из Црне Горе или Херцеговине. Да су доселили коју годину прије тога, чисто сумњам, јер у то доба католичка црква била је врло окрутна према православним Србима.
13. март 2018. у 09:46
Ivan
Veliki pozdrav svima, ja sam Ivan Kovačević, unuk Koste Kovačevića (rođ.u selu Petrovo Vrelo, Glamoč 1922., prem. u Beogradu 2016., praunuk Todora Kovačevića. Slava Aranđelovdan.
Odrastao sam bez oca, pa od podataka znam da je pradeda Todor, pored moga dede Koste (Jovanka, Milorad), imao od dece i Nikolu (Olgica, Ljubica, Tomislav), Savu, Dušana, Anđu (Sandra, Dragana, Pera, Vlada), Cvitu (Nikola, Dušan, Kostica, Vico, Željko, Ljuban, Dušan, Deva), Maksima, Cvija (Miloš) i Iliju (Mira, Dušan, Milan).
Ako neko zna nešto više, bilo bi mi veoma drago da smo u kontaktu…mail: [email protected]
20. април 2021. у 19:28
Danilo
Pozdrav svim Kovačevićima.Ti si rodjače grana Nevesinjskih Kovačeviča iz sela Koleško koji slave Arandjelovdan,a prislužuju svetog Vasilija(14.januar) koji su mnogobrojni i ima ih svuda po staroj Jugoslaviji.Matica svih Kovačevića koji slave Arandjelovdan je Nevesinje.
28. март 2018. у 13:07
Ilija Kovacevic
Moji porijeklo vuče od Kovačevića, selo Suknovci, Promina. Selo se nalazi u Dalmaciji između Knina i Drniša. Krsna slava je Sv. Jovan. Da li neko zna nešto detaljno o prijeklu. Po rodoslovu znam imena djedova u nazad 4 koljena od Milan, Ilija, Ilija, Ivan od kojih je najastariji rođen oko 1830 god.
15. април 2018. у 06:41
Војислав Ананић
КОВАЧЕВИЋИ, 2 куће у Сриједама
Дошао је Перо Ристов 1882. године, кад је букнуо други херцеговачки устанак, из села Колешка, из површи невесињске у Голију. Четовао је у чети прослављеног јунака, војводе и харамбаше Стојана Ковачевића. Оженио се кћерком Тодора Бабића и населио на имање Миљанића и Огњеновића у Сриједама. Као вриједан и умјетан радник, заимао мало стоке и доцније купи мало земље и направи кућу. Имао је сина Андрију, а Андрија Новака, Васиља, Мата и Милорада. Село Колешка у другом херцеговачком устанку дало је доста бораца, од којих су кад је устанак угашен, тројица емигрирали испод Аустрије, са својим легендарним вођом Стојаном у Голију.
Мирко Бабић, Стеван Шашорога и Перо Ковачевић су пребјегли у Голију. Овај устанак су стари људи звали »Стојанове године«.
Андрија нма и једног рођака Видака, а Видак Драгана.
Ковачевићима је слава Аранђеловдан, 21. новембар.
Генеалогија: Радомир (дијете), Новак, Андрија, Перо, Ристо.
Извор: Обрад Вишњић – Голија и Голијани, Требиње, 1987.