Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Доњи Богичевци, Хрватска
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Бјелопавлићи, Даниловград, Црна Гора
Крсна слава: Јовањдан
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Вилуси, Црна Гора
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Коцељева, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
______________________
Ковачевић
Хаплогрупа: E1b род Н
Порекло: Газије, Ораховица, Западна Славонија
Крсна слава: Никољдан
Контакт:
_____________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Презиме Ковачевић је код нас и у свету једно од најраширенијих презимена настало по занимању родоначелника или породице, у овом случају ковачком занату (руски – Кузњецов, француски – Лефевр, јерменски – Налбантијан, португалски – Переира, енглески – Смит, шпански – Херера, немачки – Шмит, италијански – Фабри).
Како пише Мирослав Нишкановић у књизи “Српска презимена”, сви Ковачевићи нису истог порекла и нису у сродству, а он се посебно бавио пореклом Ковачевића из Дробњака који славе Ђурђевдан.
О њиховој старини забележена је традиција да су у слеу Бучу у Херцеговини живелиа два брата Ковача. Пређу у Бањане и Велимље и ту начине ковачницу. Касније је један прешао на Вилусе у Грахову, а другог одведу озринићке крииџије и населе у Озринићима. Претпостављамо да се напред речено могло десити у првој половини 17. века.
Од брата који је остао у Вилусима данашњи су Ковачевићи на Грахову, којих је у првој половини 20. века било на Грахову и по Херцеговини преко 300 кућа.
Брат који је одселио у Озриниће имао је једног сина и од њега су Ковачевићи у Озринићима. Никад их није било много, свега неколико кућа. Бавили су се ковачким занатом до 1812. године.
Око 1848. године Туко из Озринића је прешао код Јакића у Добра Села, оженио се од њих и ту населио. Имао је синове Марка и Милоша. У исто време његови рођаци: Петар, Мина, Радован, Милован и Велисав преселили су се из Озринића у Језеро и населили у једну долину код Жабљака. Та долина је прозвана по њима Ковач-Долина. Одатле је Мина отишао на Гласинац.
Истог порекла би требали бити Даковићи и Ковачевићи на Грахову (Црна Гора).
У Церово (Рађевина) Ковачевићи су доселили у 17. веку из Пиве. Славе као и дробњачки Ковачевићи Ђурђевдан. У Паскову (Јадар), Ковачевићи такође славе Ђурђевдан, пореклом су и они из Пиве, одакле су доселили у 18. веку.
У Рисну је једна кућа Ковачевића, доселили су из Грахова 1750. године. Такође славе Ђурђевдан.
Више у књизи “Српска презимена” Мирослава Нишкановића.
КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (дробњачки Ковачевићи)
ПОЗНАТИ:
_________________
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
КОВАЧЕВИЋИ
(у Ковачкој Долини и Добрим Селима)
Старином су из Херцеговине, гдје су живјела два брата која су се бавила ковачким занатом. Из Херцеговине пређу у Бањане код Велимља, гдје су једно вријеме живјели. Један од браће пређе на Вилусе код Грахова, а други оде у Озриниће код Никшића. Од овог брата што је прешао на Вилусе сви су Ковачевићи у Грахову и по Херцеговини, а од оног што је прешао у Озриниће био је само један син и од њега су Ковачевићи у Озринићима. У Озринићима су се бавили ковачким занатом. Средином 19. вијека Туко Ковачевић из Озринића пређе на Добра Села код Шавника, гдје се ожени од Јакића и ту се стално насели. Имао је синове Милоша и Мирка.
Отприлике у исто вријеме Тукови рођаци Петар, Мина, Милован и Велисав преселе се на Језера код Жабљака у једну долину, која се по њима назове Ковачка Долина. Након краћег времена, Мина се одсели на Гласинац.
Лука Ковачевић из Ковачке Долине је као комитски четовођа са синовима Јаковом и Филипом учествовао у Комитском покрету 1916-1918. године, а његов син Перко као десетогодишњак налазио се у логору у Тузима, гдје је са својом мајком провео око двије године. Перко је учесник Пљеваљске битке 1. децембра 1941. године, у којој је и рањен.
Јоко Ковачевић погинуо је као комита 1918. године на Пирликтору, а њихов братственик Милош гине као зеленаш 1920. године.
У НОР-у 1941-1945. године ово братство је активно учествовало од првих ратних дана и дало велики допринос побједи над непријатељем. Светозар-Зелен Драгојев, истакнути комуниста и активиста у предратном периоду, био је у НОП-у од првих устаничких дана 1941. године; илегалац на терену, ухваћен је и стријељан у Колашину 1943. године. И његов брат Душан је био у НОП-у од првих ратних дана, а погинуо је на Пљевљима 1. децембра 1941. године. На Пљевљима је погинуо и Јагош Мирков из Добрих Села, који је убијен као рањеник на звјерски начин. На Пљевљима су још погинули Милосав и Ђурко из Добрих Села 1941. године. Миљан из Ковачке Долине погинуо је на Жабљаку 1941. године.
У пролетерским бригадама из овог братства учествовали су: Стојан Спасојев у НОП-у је од 1941. године, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања, гдје је у Петом батаљону био десетар и економ чете; погинуо је у јуну 1943. године на Сутјесци. И његова браћа Радоман и Драго били су учесници НОР-а. Јово Крстов је у НОР-у од првих устаничких дана, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања гдје је био интендант у Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. И његов синовац Војо Милованов је борац Четврте црногорске бригаде у чијим редовима гине 1943. године на Сутјесци. Радомир-Мушо Неђељков је борац НОР-а од првих ратних дана у Четвртој црногорској бригади од њеног оснивања, а у Дурмиторском одреду замјеник интенданта Одреда и замјеник команданта за позадину Команде подручја у Шавнику. Он је ратни војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. Мињо Велисављев је био у строју Четврте црногорске бригаде, у коју је ступио из Дурмиторског одреда. Млади и још недорастао Милорад Микаилов је био борац 9. црногорске бригаде у чијим редовима гине код Андријевице 1944. године. Војин Илијин и Мато Милованов су припадници НОП-а у чијим су јединицама активно учествовали од првих ратних дана на разним дужностима.
За ово се братство може рећи да су сви били опредијељени за циљеве НОБ-а, они који нијесу били у јединицама, били су организовани у позадини и на терену. Треба истаћи за примјер Стевана, познатог патриоту и родољуба, који је својим угледом и ауторитетом дао велики допринос у организовању народне власти.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
4. септембар 2015. у 17:19
Драго Недић
Ковачевић-Недић
Поштовани, ми смо Недићи из села Горња Слатина код Шамца (Босански Шамац) и славимо Ђурђевдан. Трагајући за поријеклом дошли смо до сазнања да смо раније били Ковачевићи и према народном предању: два брата Ковачевића (недо и Тоша) дошла су на простор данашње Слатине и од Неде посташе Недићи, а од Тоше Тошићи. Наводно су дошли из Босанске Крајине или са Вучјака. И једни и други славе Ђурђевдан па се може закључити да су истог поријекла (Ковачевић). На мјесном гробљу гдје су Недићи постоји само један надгобни крст Неде Ковачевића (умро 1833). Ковачевића у селу није било нити се икад више помињу. Да ли неко може повезати поријекло ових Ковачевића-Недића и да нам јави гдје данас живе ови Ковачевићи од којих потичемо.
20. децембар 2015. у 19:55
Kovacevic Slobodan
Moji su Kovacevici sa Vucijaka u stvari Dugo Polje kod Modrice i slavimo Djurdjev dan imamo na groblju najstariji pisani krst od kamena moga djeda Tanaska Kovacevica 1847 rodjen umro 1895 mada su u to vrijeme dizane bune protiv turaka na vucijaku kao sto su ,,Pop Jovicina buna,, ili buna pod vodstvom popa Hadzi Petka Jagodica po gusenju bune mnogi su selili u druge krajeve u strahu radi osvete od turaka i mijenjali prezimena kao kod vas u Nedice ili Tosice da zavaraju trag turcima mozda smo istog roda iz iste loze doselili su iz hercegovine Gacko
15. мај 2016. у 21:51
Драго Недић
Слободане Ковачевићу из Дугог Поља код Модриче, Драго ми је да има бар једна реакција на писмо. Као што написах да се прича да потичемо са Вучјака или из Босанске Крајине можете ли рећи да ли знате одакле сте ви дошли у Дуго Поље. Ако је с Вучјака онда тачно од којих Ковачевића. Да ли имате нешто од писаних докумената о свом поријеклу (црквене књиге, читуље и слично)? Можда заиста имамо исте коријене па да покушамо да саставимо податке. Пошто имамо траг о постојању Неде Ковачевића који је умро 1833. године и да су од њега настали Недићи у Горњој Слатини код Шамца који славе Ђурђевдан. По чему знате да потичете од Ковачевића из Гацка?
Ваш дед Танаско Ковачевић је млађа генерација од нашег претка који је умро 1833.године и оставио потомке, односно Тансков отац би могао бити савременик Неде Ковачевића?!
Ми смо направили родослов Недића из Горње Слатине који су наставак породице Неде Ковачевића (претпостављамо да је рођен око 1770-1780. године јер имамо даље његове потомке као Недиће.
15. јун 2018. у 21:18
Nada..
Kovacevici koji slave Durdev dan zive od pamtivjeka u Grhovu na teritoriji danasnjeg Niksica u Crnoj Gori, tacnije najvece bratstvo Kovacevica potice iz sela Spila Grahovska gdje su sve kuce Kovacevica i nema drugih prezimena. Od nasih Kovacevica ima raseljenika najvise po Srbiji Valjevo, Sumadija…Naravno ima ih skuda po svijetu. Imamo rodoslov koji je star mnogo vise od 270 g. , sto se u gore navedenom navodi. Postoje podaci da smo sa Kosovskog boja dosli i naselili ovu teritoriju-Grahovo. A postoje i povijesni podaci da je u 13. i 14. vijeku danasnji Risan bio zemlja Kovacevica(postoji karta u muzeju) gdje se i danas jedno Selo u okolini Risna naziva Spila kao i nase selo Spila Grahovska koje se nalazi iznad Risna prema Niksicu. Kovacevica nema u Trebinju niti po selima koje spominjete to su porodice Kovac, prema mojim saznanjima. Ima u Nudolu Kovacevica od ogranka Mizare, potomci narodnog heroja Save Kovacevica. Ja sam potomak i unuka Lazara Rakovog Kovacevica iz Spile Grahovske. Posto slavite Durdev dan vrlo je moguce da poticete od mojih Grahovskih Kovacevica moja porodica je od ogranka Jankovic. Ima jos ogranaka Kovacevica koji su nam u srodstvu.
7. јануар 2023. у 12:56
Milan
Pozdrav za Nadu.Draga Nado da ne znaš nešto o Kovačevićima iz Bosanskog Petrovca.Moji su došli odatle ali jako malo znam o poreklu
7. април 2017. у 15:11
Kovacevic
Od kojih Kovacevica si ti iz Dugog Polja? Posto sam i ja iz Dugog Polja unuk Mihajla Kovacevic
3. јануар 2018. у 09:05
Драго Недић
Поштовани Ковачевићу (унук Михајла Ковачевића), колико видим, није се јавио Слободан Ковачевић из Дугог Поља. Ја сам имао контакт с њим и колико сам видио он живи са породицом у иностранству, а повремено долази у Дуго Поље. Написао је да имају најстарији надгобни споменик на гробљу, свог претка Танаска Ковачевића (рођен 1847- умро 1895). Да ли можете на основу тога провјерити јесте ли исти Ковачевићи? Ако ви живите у Дугом Пољу можете ли дати још неких података о старијим Ковачевићима јер као што горе написах ми потичемо или са Вучјака или Босанске Крајине (некад је крајина почињала од ријеке Босне па на запад) што би могло онда да буде исто. Наводно су Недо и Тоша Ковачевић као браћа дошли у Слатину код Шамца и од Неде (умро 1833) постадоше Недићи, а од Тоше Тошићи (славе Ђурђевдан). Хвала
26. септембар 2015. у 16:36
Tamara
Dve porodice Kovačević su stigle sa Arsenijem III Černojevićem sa Kosova i Metohije u Potisje. Nisu bile u rodu. Jedni od njih slave Svetog Luku. U Vojvodini su u jednom istorijskom trenutku morali brisati -ić, tako da se neki potomci prezivaju Kovačević, a neki Kovačev.
28. октобар 2015. у 17:34
Srpko
Posto je tema interesantna rijesio sam da se javim i donesem neki podatak o mojim Kovacevicima.Moj predak Stojan Kovacevic sa zenom i sinom Lukom je dosao u Rogaticko-Visegradski srez izmedju 1820-1830 godine.I tu je imao jos dva sina Lazara i Iliju i posle njih su nam promijenili prezime u Icagic.Jos znam da je dosao iz Grahova a Slava nam je Djurdjevdan.Da li neko posjeduje vise podataka o Grahovskim Kovacevicima koji Slave Djurdjevdan.Unaprijed zahvalan.
28. октобар 2015. у 17:44
Јовица Кртинић
Поштовани,
погледајте текст о селу Вилуси (Никшић), ту су Ковачевићи прилично детаљно обрађени: http://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/.
Постоји и књига Граховски Ковачевићи, аутора Слободана Ковачевића.
2. новембар 2015. у 15:22
Srpko
Hvala vam.
6. децембар 2015. у 21:28
mirjana
pozdrav! da li neko ima od Kovacevica cija je slava Sveti Sergej i Vakho, tj. Srdjevdan?
pisite!!!
26. октобар 2018. у 17:35
Bojan
Moji preci po usmenom predanju poticu od Kovacevica iz brastva Rekovica iz Crne Gore, pa smo se doselili u Bosnu, sada se prezivamo Vukovic i slavimo Srdjevdan
6. октобар 2019. у 15:22
Александар Ковачевић
Потдрав ја сам Ковачевић из Великих Радинаца(Срем),пореклом из Вемена(Барања)Мађарска,имам родослов до Светозара Ковачевића и жене му Латинке,славимо Срђевдан.
6. октобар 2019. у 15:25
Александар Ковачевић
Е-маил адреса: [email protected]
Оставите ми своју адресу да се можемо контактирати.
6. новембар 2019. у 23:06
Maja Kovačević
Pozdrav dragi Kovačevići 🙂
I mi slavimo Srđevdan, i moji Kovačevići su rodom iz Srđevića kod Gacka. Da li neko može da preporuči neki izvor/knjigu odakle bismo mogli više da proučimo svoje korene?
Znam samo da mi je predak Stojan Kovačević, harambaša koji je učestvovao u Nevesinjskoj puški (i svim bunama protiv Turaka) i sahranjen u Sabornoj crkvi u Nikšiću.
Super je sajt, divno je u današnje vreme videti da ljudi žee da saznaju više o svom poreklu.
Pozdrav
11. децембар 2019. у 11:59
Александар Ковачевић
Поздрав оставите ми вашу емаил адресу па ћемо разменити по коју реч.
[email protected] je adresa na kojoj mi se možete javiti
26. јануар 2020. у 22:58
Zoran
Postovani moje porijeklo vodi iz srdjevici sl. Sv Ignjatije imate li slucajno rodoslov Kovacevica iz srdjevici moj pradjed Luka za jedno sa svoja tri brata napustio srdjevici polovinom devetnestog vijeka i naselli podrucje Majevice kod tuzle. Pozdrav
20. април 2020. у 12:27
nedjo
Veliki pozdrav učesnicima foruma. Javljam se da bi istrazio svoje korene a mozda i pomogao drugim u potrazi. Zovem se Neđo Maksimovic iz sela Piperci na rubu Semberije po dno Majevice. Prema kazivanju moga dede koji je rođen bio 1907 god. Moja familija do prve polovine 19 veka se prezivala Kovačević da bi austro ugarska u to vreme menjala prezimena i tako moj predak Marjan rođ 1836g je dobio prezime Maksimović pošto mu se otac zvao Maksim rođ. 1822god. Maksim je bio sin Petra Kovačevića koji se prema kazivanju doselio negde iz Crne Gore ili istočne Hercegovine i donosi slavu Svetog Nikolu . Petar Kovačević je posedovao u Pipercima kovačnice imao i nekakvo svratište. Dolazi je u sukob sa begom te mu pali sena i han i sa sinom Aleksom beži negde u Mačvu a drugi sin Maksim mu ostaje u selu od koga kasnije i nastaju Maksimovići. Tako se tom kraku familije koji je otišao sa Petrom gubi svaki trag. Tako bi želeo ako neko nalazi nešto u ovoj priči što bi pomoglo u daljoj mojoj potragi da se javi….. Unapred hvala.
15. фебруар 2021. у 23:24
Ana Kovačević
Ovo je mog muža Duška Kovačevića prezime i slava nam je sv. Sergije i Vakho. Mi smo kod Sremske Mitrovice jedno mesto, Veliki Radinci. A vi, odakle ste?
7. децембар 2015. у 00:29
Marko Kovačević
Najbrojnije bratstvo Kovačevića koji slave Đurđevdan su Kovačevići sa Grahova koji imaju i najduži rodoslov i vjerovatno je većina Kovačevića iz drugih mjesta istog porijekla kao i grahovski. Ovi koji su naseljeni u Drobnjaku su nedvosmisleno isti Kovačevići kao i ovi iz Grahova. Slobodan Kovačević napisao je dobru knjigu ,, Grahovski Kovačevići” koja to dosta detaljno obrađuje. Porodica Čabrilo iz Bosne i Hercegovine je istog porijekla kao i Kovačevići iz Grahova kao i Cerovići iz Drbonjaka. Pamtimo dosta pasova a rodonačelnik nam je Sava. Ja sam Marko a preci po muškoj liniji Zdravko, Milivoje, Đuro, Stanko, Nikola, Krsto, Ilija, Todor, Milutin…. i ima ih još nekoliko do rodonačelnika Save ali nažalost nisam dobro zapamtio. Porodićno predanje kaže da smo došli iz okoline planine Stari Vlah u Srbiji. Čuo sam da tamo i danas ima Kovačevića. Ako neko zna nešto više neka mi piše na mejl [email protected]
18. март 2017. у 12:45
Milan Kovačević
Jel može negde da se nađe ta knjiga na netu, ako im bio bih zahvalan da mi prosledite (ili link) na imejlu: [email protected]
6. април 2016. у 19:31
Branko Kovacevic
Moji Kovacevici su 1924 godine doselili u Bijelo Polje sa Grahova.Slavimo Andrijevdan(13 decembar), U Bijelom Polju zivimo u Orahovici i na Obrovu ima nas oko 50 porodica.Pozdrav svim Kovacevicima.
10. април 2016. у 22:16
Branimir
Prvo pozdrav za sve Kovacevice..hvala bogu ima nas dosta.Rodom sam iz sela Rudnik opstina Srbica Kosovo i Metohija,slavimo veliku slavu 16 novembra sv Djordje,mala slava nam je Djurdjevdan po prici dede rodom smo iz Grahova,a voleo bih znati koje godine smo dosli iz crne gore
28. фебруар 2020. у 02:03
Лука Ковачевић
Како ти се зову отац, деда и прадеда рођо?
14. јул 2023. у 00:01
Mirko Kovacevic
Pozdrav najverovatnije smo rođači 🙂 Moji deda, otac i stric su živeli u Kostrc opština Srbica do 1968 odatle se sele za Beograd. Čukundeda Zarija, Pradeda Spasoje, Deda Miloš, otac Žarko stric Zoran. Slavimo slavu svetog Đorđa
23. септембар 2016. у 20:05
Goran Kovačević
Poydrav svim Kovačevićima!!!!
Za mene su svi Kovačevići rodbina iako realno imamo različito porijeklo.
Ja sam od Kovačevića iz okoline Bijelog Polja iz Orahovice odakle su skoro svi Bjelopoljski Kovačevići. Slavimo Sv. Ap. Andreja Prvozvanog a prislužujemo Sv Trojice.Po predanju starijih krajem 19-og vijeka u selu su bile samo 3 kuće Kovačevića.Takođe po predanju starijih potičemo od Grahovskih Kovačevića ali smo vjerovatno iz materijalnih razloga promijenili slavu u jesenjeg Sv Andreja.Ako neko ima neke podatke o Kovačevićima iz Bijelog Polja molim da pošalje na [email protected]. Hvala Veliki pozdrav. Goran
1. новембар 2016. у 18:40
Лукa Кoвaчевић
Pozdrav svima braćo i sestre, ja sam poreklom iz sela Rudnik, opština Srbica na Kosovu, ima nas i u selu Banje kod Rudnika, svi slavimo Sv. Georfija, po predanju mog dede dosli smo iz Grahova, a kovačevići iz gore navedenih sela su bili jedna kuća, ziveli smo na brdu između Rudnika i Banja, koje se zove Ravne njive, u sleu su nas svi zvali Đokovići zbog našeg pretka Đoka koji je bio jedan od najznamenitijih ljudi u okolini, mesto na kom je bio njegov posed se zove Đokoviće, a tako se i vodi u katastru. Voleo bih da mi neko kaže nešto više o nama, unapred hvala braćo i sestre…