Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Доњи Богичевци, Хрватска
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Бјелопавлићи, Даниловград, Црна Гора
Крсна слава: Јовањдан
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Вилуси, Црна Гора
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Коцељева, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
______________________
Ковачевић
Хаплогрупа: E1b род Н
Порекло: Газије, Ораховица, Западна Славонија
Крсна слава: Никољдан
Контакт:
_____________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Презиме Ковачевић је код нас и у свету једно од најраширенијих презимена настало по занимању родоначелника или породице, у овом случају ковачком занату (руски – Кузњецов, француски – Лефевр, јерменски – Налбантијан, португалски – Переира, енглески – Смит, шпански – Херера, немачки – Шмит, италијански – Фабри).
Како пише Мирослав Нишкановић у књизи “Српска презимена”, сви Ковачевићи нису истог порекла и нису у сродству, а он се посебно бавио пореклом Ковачевића из Дробњака који славе Ђурђевдан.
О њиховој старини забележена је традиција да су у слеу Бучу у Херцеговини живелиа два брата Ковача. Пређу у Бањане и Велимље и ту начине ковачницу. Касније је један прешао на Вилусе у Грахову, а другог одведу озринићке крииџије и населе у Озринићима. Претпостављамо да се напред речено могло десити у првој половини 17. века.
Од брата који је остао у Вилусима данашњи су Ковачевићи на Грахову, којих је у првој половини 20. века било на Грахову и по Херцеговини преко 300 кућа.
Брат који је одселио у Озриниће имао је једног сина и од њега су Ковачевићи у Озринићима. Никад их није било много, свега неколико кућа. Бавили су се ковачким занатом до 1812. године.
Око 1848. године Туко из Озринића је прешао код Јакића у Добра Села, оженио се од њих и ту населио. Имао је синове Марка и Милоша. У исто време његови рођаци: Петар, Мина, Радован, Милован и Велисав преселили су се из Озринића у Језеро и населили у једну долину код Жабљака. Та долина је прозвана по њима Ковач-Долина. Одатле је Мина отишао на Гласинац.
Истог порекла би требали бити Даковићи и Ковачевићи на Грахову (Црна Гора).
У Церово (Рађевина) Ковачевићи су доселили у 17. веку из Пиве. Славе као и дробњачки Ковачевићи Ђурђевдан. У Паскову (Јадар), Ковачевићи такође славе Ђурђевдан, пореклом су и они из Пиве, одакле су доселили у 18. веку.
У Рисну је једна кућа Ковачевића, доселили су из Грахова 1750. године. Такође славе Ђурђевдан.
Више у књизи “Српска презимена” Мирослава Нишкановића.
КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (дробњачки Ковачевићи)
ПОЗНАТИ:
_________________
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
КОВАЧЕВИЋИ
(у Ковачкој Долини и Добрим Селима)
Старином су из Херцеговине, гдје су живјела два брата која су се бавила ковачким занатом. Из Херцеговине пређу у Бањане код Велимља, гдје су једно вријеме живјели. Један од браће пређе на Вилусе код Грахова, а други оде у Озриниће код Никшића. Од овог брата што је прешао на Вилусе сви су Ковачевићи у Грахову и по Херцеговини, а од оног што је прешао у Озриниће био је само један син и од њега су Ковачевићи у Озринићима. У Озринићима су се бавили ковачким занатом. Средином 19. вијека Туко Ковачевић из Озринића пређе на Добра Села код Шавника, гдје се ожени од Јакића и ту се стално насели. Имао је синове Милоша и Мирка.
Отприлике у исто вријеме Тукови рођаци Петар, Мина, Милован и Велисав преселе се на Језера код Жабљака у једну долину, која се по њима назове Ковачка Долина. Након краћег времена, Мина се одсели на Гласинац.
Лука Ковачевић из Ковачке Долине је као комитски четовођа са синовима Јаковом и Филипом учествовао у Комитском покрету 1916-1918. године, а његов син Перко као десетогодишњак налазио се у логору у Тузима, гдје је са својом мајком провео око двије године. Перко је учесник Пљеваљске битке 1. децембра 1941. године, у којој је и рањен.
Јоко Ковачевић погинуо је као комита 1918. године на Пирликтору, а њихов братственик Милош гине као зеленаш 1920. године.
У НОР-у 1941-1945. године ово братство је активно учествовало од првих ратних дана и дало велики допринос побједи над непријатељем. Светозар-Зелен Драгојев, истакнути комуниста и активиста у предратном периоду, био је у НОП-у од првих устаничких дана 1941. године; илегалац на терену, ухваћен је и стријељан у Колашину 1943. године. И његов брат Душан је био у НОП-у од првих ратних дана, а погинуо је на Пљевљима 1. децембра 1941. године. На Пљевљима је погинуо и Јагош Мирков из Добрих Села, који је убијен као рањеник на звјерски начин. На Пљевљима су још погинули Милосав и Ђурко из Добрих Села 1941. године. Миљан из Ковачке Долине погинуо је на Жабљаку 1941. године.
У пролетерским бригадама из овог братства учествовали су: Стојан Спасојев у НОП-у је од 1941. године, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања, гдје је у Петом батаљону био десетар и економ чете; погинуо је у јуну 1943. године на Сутјесци. И његова браћа Радоман и Драго били су учесници НОР-а. Јово Крстов је у НОР-у од првих устаничких дана, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања гдје је био интендант у Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. И његов синовац Војо Милованов је борац Четврте црногорске бригаде у чијим редовима гине 1943. године на Сутјесци. Радомир-Мушо Неђељков је борац НОР-а од првих ратних дана у Четвртој црногорској бригади од њеног оснивања, а у Дурмиторском одреду замјеник интенданта Одреда и замјеник команданта за позадину Команде подручја у Шавнику. Он је ратни војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. Мињо Велисављев је био у строју Четврте црногорске бригаде, у коју је ступио из Дурмиторског одреда. Млади и још недорастао Милорад Микаилов је био борац 9. црногорске бригаде у чијим редовима гине код Андријевице 1944. године. Војин Илијин и Мато Милованов су припадници НОП-а у чијим су јединицама активно учествовали од првих ратних дана на разним дужностима.
За ово се братство може рећи да су сви били опредијељени за циљеве НОБ-а, они који нијесу били у јединицама, били су организовани у позадини и на терену. Треба истаћи за примјер Стевана, познатог патриоту и родољуба, који је својим угледом и ауторитетом дао велики допринос у организовању народне власти.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
24. август 2014. у 22:52
Милодан
Фамилилије-презимена Ковачевић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковић “Космај”.
-Амерић
-Влашка
-Рајковац
-Ропочево
-Слатина
-Сопот
15. септембар 2014. у 08:10
Ivana
Pozdrav ,
da li mozda neko zna poreklo Kovacevica iz Republike Srpske,Potkozarje-(Gradiska) Srednja Jurkovica …tu mi je rodjen otac Vaskrsije , deda je Ostoja a njegov otac opet Vaskrsije
Slava nam je sv Arhangel Mihailo
(postojao je rodoslov u nekoj crkvi blizu ognjista ali je spaljeno za vreme rata) pa ako neko ima bilo kakve informacije molim da se proslede na [email protected]
14. октобар 2015. у 21:31
vlastelin
Kovačevići koji slave sv.Arhangela Mihaila (prislužna slava sv.Vasilije) su iz okoline Nevesinja,selo Koleško.To je jedno od najvećih i najmnogoljudnijih bratstava u Hercegovini.
Pozdrav
9. јануар 2024. у 10:20
MILAN KOVAČEVIĆ
Pozdrav,moji Kovačevići potiču iz Donje Doline opština Gradiška pod Kozarom,Republika Srpska,graničimo sa slavonskom Hrvatskom Dolinom,
slava nam je ARANDJELOVDAN, a posluzica nam je Pokrov Presvetoj Bogorodici,najstariji predak je Tomo Kovačević oko 1830 g,i prije njega ne možemo ništa pronaći,sin mu je Pante Kovačević (moj čukundeda),i svi vodimo porijeklo od njega,ima nas
u Gradišci,Srbcu,Banja Luci,Beogradu,u Beogradu je živeo Panta Kovačević rođ. 1926 g. Pukovnik Jug.narodne armije,on nema muskih naslednika,samo dve kcerke
Ako neko ima kakvih saznanja bilo bi lepo da podeli,
Nadam se da nije kasno za odgovor
27. септембар 2014. у 18:47
Милодан
Фамилије-презимена Ковачевић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовића “Белица”.
-Мајур
-Доњи Штипаљ
-Доњи Рачник
-Ланиште
25. октобар 2014. у 21:22
Небојша
Одличан сајт, честитке.
Моји Ковачевићи су Малешевци (слава Свети Игњатије) из Срђевића, код Гацка у Херцеговини. По предању, некад су били Алексићи, а Ковачевићи постали по Петру Алексићу, ковачу.
По слави блиски са свим породицама Малешеваца (извори код Ј. Дедијера).
27. децембар 2023. у 11:47
Зоран
Небојша…и моји деда Данило је из Срђевића а доселили су се у село Појатиште (база Бондстил) код Урошевца око
1930-их и ми славимо Светог Игњатија… прочитах негде да смо некада били Малешевићи тј Малешевци али не знам шта то значи !
Поздрав
4. новембар 2014. у 21:11
DANILO
Moji Kovacevici su iz sela Koleško,okolina Nevesinja.Po mojim saznanjima ovde smo poslednjih
250-300 godina,a dosli smo iz Trebinjske oblasti Ljubomir tako da se smatramo za
autohtonu Hecegovacku familiju.
Slavimo Svetog arhangela Mihaila,a prisluzujemo Svetog Vasilija.
pozdrav
9. мај 2016. у 05:18
vladimir
moji su kovacevici
4. децембар 2016. у 11:55
Borislav Kovacevic
Pozdrav rodjace i ja sam iz istog sela samo sto je moj dio Kovacevica otisao za Sarajevo nekad `70, 19. vijeka. Naravno i nasa Krsna slava je Sv. Arhangel Mihailo. Ja sam trenutno ostao jedini nasljednik od tog dijela nasih Kovacevica.
14. јануар 2017. у 01:05
Dušan Kovačević
Moji su pretci iz Koleška,Rilja deda mi se zvao Spasoje,pradeda Todor dedina braća Boško,Dušan-Dukica,Risto,Jovan,Milovan.I Jovanu malo znam on je živio u Čačku.Slavimo Aranđelovdan.
20. април 2017. у 22:37
Миодраг
Ако си ос чачанских Ковачевића, онда смо род!
Ако те више интересује, јави се на:[email protected]
Поздрав!
5. април 2019. у 04:43
Sonja
I moji Kovacevici su iz Rilja. Istu slavu slavimo. Veliki pozdrav.
11. мај 2019. у 23:47
Vojislav Kovacevic
Zdravo Dusane, sasvim slucajno tragajuci o poreklu svoje familije Kovacevic naisao sam na oval sajt I gledajuci komentare vidim da vodimo isto poreklo od Kovacevica iz Koleska. Moj pradeda je bio Risto, koji se preselio iz Koleska u Nevesinje, a deda Obrad.
Voleo bih da saznam vise o svom poreklu I cenio bih ako mi mozete reci nesto vise o tome. Moj e mail je voja [email protected]
Srdacan pozdrav
Vojislav
23. април 2020. у 13:42
Никола Лакета
Велики поздрав за све моје колешке КОВАЧЕВИЋЕ !
Истраживач Херцеговине Јевто Дедијер и његов сарадник поп Томо Братић из села
Фојнице код Гацка у књизи ХЕРЦЕГОВИНА пише :” КОВАЧЕВИЋИ су прије сто и десет
година пресељени са Сливаља на читлук. Старина им је из Нудола у Корјенићима.
Ту се посвадили два брата Ковачевића,зато што је старији на тарији Аранђелове цркве
метнуо само своје име. Млађи оде у Никшић, и ту начини цркву,одатле се пресели у Југовиће
па и ту начини цркву. У општини Колешко има триста пушака Ковачевића. Сви су од тог
млађег брата:” (Дедијер). Славе Аранђеловдан,прислужују Васиљевдан.
Поздрав свима !
Проф. Никола Владов Лакета
15. фебруар 2018. у 22:45
Миљан
поздрсв одкуд ти информација да смо са Љубомира изнад Требиња,тамо никад није било Ковачевића,,ја сам се распитао код стсрих житеља,ми смо од Ковачевића из Аранђелова код Ластве,,по слави нашој смо дали име селу.Аранђелово,,и ради тога смо се посвађали са осталим из племена и морали смо отићи одатле, они су остали и промјенили славу у Никољдан
21. април 2018. у 14:33
Milan Kovačević
Moji takođe. Selo Koleško, Nevesinje. Takođe slavimo Svetog Arhangela Mihaila. Živimo u vojvođanskom selu Stepanovićevu (Novi Sad) gde smo zemlju dobili kao solunski dobrovoljci.
11. новембар 2014. у 19:40
Милодан
Фамилије-презимена Ковачевић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.
-Мирашевац
-Аџине Ливаде
-Брзан
-Милатовац
20. децембар 2014. у 08:52
rajko urosev rajka miljanova
Ja sam praunuk gore navedenog Miljana koji je poginuo 1941. na Zabljaku, interesuje me dje bi mogao da kupim kljige kore navedene????
25. април 2015. у 13:52
Бранко Тодоровић
Угледна породица Ковачевића живела је у Трсту током 19. и 20. века. Први пут се спомињу 1806. године, када су поменути супружници Александар Ковачевић (Alessando Covacevich) и Марија Ковачевић, рођ. Гашић (Gassich), и за које је остало забележено да су били пореклом из Мостара у Херцеговини.
На православном гробљу у Трсту и данас се може видети породична гробница Ковачевића, у којој су сахрањени чланови ове породице: супружници Александар и Марија Ковачевић, њихови синови Ђорђе и Јован, кћерка Марија, те супруга Ђорђа Angelica Covacevich (рођ. Filos de Vilas) и њени родитељи Giordio и Anna Filos de Vilas (рођ. Calatti).
Извор: Група аутора, Genti di San Spiridone i Serbi a Trieste 1751-1914, Milano, 2009, str. 61
13. јул 2015. у 03:31
Aleksandar Kovacevic
Moj deda Marko Kovacevic je rodjen u selu Razbijiste blizu Nasica (Slavonija). Prema njegovom kazivanju oni poticu od Trebinja a kada su doseljeni bili si i pokrsteni iz pravoslavne u katolicku veru.
Moj deda (rodjen 1905) se u jednom trenutku vratio u pravoslavnu veru i uzeo slavu koju, kako je rekao,su slavili njegovi preci a to je Sv. Arhidjakon Stefan, slavi se drugi dan Bozica tj 9. januara.
Da li neko mozda zna koje bi moglo da bude poreklo ove grane Kovacevica s obzirom da ne slavimo na ovom sajtu spomenute slave?
Mozete mi poslati email na [email protected]
Hvala!
6. април 2019. у 05:12
Dejan
Pozdrav Aleksandre….i moji preci su od Kovachevica iz Slavonije koji su naselili Suboticu.
Da li imash rodoslov mozda? javi se na [email protected]
19. јул 2015. у 08:42
Dojčilo
Aleksandre i moji su Kovačevići koji slave Sv. Stevana (9.januara). Inače smo od Dvora na Uni gdje u nekoliko sela ima Kovačevića (Javornik, Gage, Kosna) samo što ne znam da li svi u tim selima slave istu slavu.Čitao sam neke knjige koje govore o tome da su Kovačevići na Baniju došli iz Bosne, najvjerovatnije sa Manjače gde i danas ima selo Kovačevići
2. април 2023. у 01:00
Djordje
Pozdrav, familija moje majke je Kovacevic iz Dvora, tacnije iz Kosne. Simo Kovacevic je bio svestenik godinama u Dvoru. To nam je deda.
16. јануар 2024. у 22:47
Aleksandar Kovačević
Pozdrav svim Kovačevićima!
Unuk sam Uroša Kovačevića, rođenog ’38 u Šakanlijama, Dvor na Uni. Zajedno sa svojim bratom Milošem (’40) , za vreme II sv rata odlazi iz Banije i sada je nastanjen u Somboru, dok je Miloš još uvek u Sisku. Otac im je Ranko, imao je i drugi brak gde je dobio još dva sina (Mile, Rade) i ,mislim, ćerku. Ranko je imao rođenog brata, koji je po rečima mog dede bio u logoru u Nemačkoj i koji se vratio posle rata. Rankov otac, moj pradeda, je rođen oko ’18 i koliko se sećam ime mu je Nikola.
Ukoliko neko ima informacije o Kovačevičima iz Šakanlija neka piše na [email protected]. Veoma sam zainteresovan za rodoslov, pa BiH bio zahvalan na svakoj informaciji, sugestiji.
Veliki pozdrav iz N. Sada!