Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Доњи Богичевци, Хрватска
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Бјелопавлићи, Даниловград, Црна Гора
Крсна слава: Јовањдан
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Вилуси, Црна Гора
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
_________________________
Ковачевић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Коцељева, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
______________________
Ковачевић
Хаплогрупа: E1b род Н
Порекло: Газије, Ораховица, Западна Славонија
Крсна слава: Никољдан
Контакт:
_____________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Презиме Ковачевић је код нас и у свету једно од најраширенијих презимена настало по занимању родоначелника или породице, у овом случају ковачком занату (руски – Кузњецов, француски – Лефевр, јерменски – Налбантијан, португалски – Переира, енглески – Смит, шпански – Херера, немачки – Шмит, италијански – Фабри).
Како пише Мирослав Нишкановић у књизи “Српска презимена”, сви Ковачевићи нису истог порекла и нису у сродству, а он се посебно бавио пореклом Ковачевића из Дробњака који славе Ђурђевдан.
О њиховој старини забележена је традиција да су у слеу Бучу у Херцеговини живелиа два брата Ковача. Пређу у Бањане и Велимље и ту начине ковачницу. Касније је један прешао на Вилусе у Грахову, а другог одведу озринићке крииџије и населе у Озринићима. Претпостављамо да се напред речено могло десити у првој половини 17. века.
Од брата који је остао у Вилусима данашњи су Ковачевићи на Грахову, којих је у првој половини 20. века било на Грахову и по Херцеговини преко 300 кућа.
Брат који је одселио у Озриниће имао је једног сина и од њега су Ковачевићи у Озринићима. Никад их није било много, свега неколико кућа. Бавили су се ковачким занатом до 1812. године.
Око 1848. године Туко из Озринића је прешао код Јакића у Добра Села, оженио се од њих и ту населио. Имао је синове Марка и Милоша. У исто време његови рођаци: Петар, Мина, Радован, Милован и Велисав преселили су се из Озринића у Језеро и населили у једну долину код Жабљака. Та долина је прозвана по њима Ковач-Долина. Одатле је Мина отишао на Гласинац.
Истог порекла би требали бити Даковићи и Ковачевићи на Грахову (Црна Гора).
У Церово (Рађевина) Ковачевићи су доселили у 17. веку из Пиве. Славе као и дробњачки Ковачевићи Ђурђевдан. У Паскову (Јадар), Ковачевићи такође славе Ђурђевдан, пореклом су и они из Пиве, одакле су доселили у 18. веку.
У Рисну је једна кућа Ковачевића, доселили су из Грахова 1750. године. Такође славе Ђурђевдан.
Више у књизи “Српска презимена” Мирослава Нишкановића.
КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (дробњачки Ковачевићи)
ПОЗНАТИ:
_________________
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
КОВАЧЕВИЋИ
(у Ковачкој Долини и Добрим Селима)
Старином су из Херцеговине, гдје су живјела два брата која су се бавила ковачким занатом. Из Херцеговине пређу у Бањане код Велимља, гдје су једно вријеме живјели. Један од браће пређе на Вилусе код Грахова, а други оде у Озриниће код Никшића. Од овог брата што је прешао на Вилусе сви су Ковачевићи у Грахову и по Херцеговини, а од оног што је прешао у Озриниће био је само један син и од њега су Ковачевићи у Озринићима. У Озринићима су се бавили ковачким занатом. Средином 19. вијека Туко Ковачевић из Озринића пређе на Добра Села код Шавника, гдје се ожени од Јакића и ту се стално насели. Имао је синове Милоша и Мирка.
Отприлике у исто вријеме Тукови рођаци Петар, Мина, Милован и Велисав преселе се на Језера код Жабљака у једну долину, која се по њима назове Ковачка Долина. Након краћег времена, Мина се одсели на Гласинац.
Лука Ковачевић из Ковачке Долине је као комитски четовођа са синовима Јаковом и Филипом учествовао у Комитском покрету 1916-1918. године, а његов син Перко као десетогодишњак налазио се у логору у Тузима, гдје је са својом мајком провео око двије године. Перко је учесник Пљеваљске битке 1. децембра 1941. године, у којој је и рањен.
Јоко Ковачевић погинуо је као комита 1918. године на Пирликтору, а њихов братственик Милош гине као зеленаш 1920. године.
У НОР-у 1941-1945. године ово братство је активно учествовало од првих ратних дана и дало велики допринос побједи над непријатељем. Светозар-Зелен Драгојев, истакнути комуниста и активиста у предратном периоду, био је у НОП-у од првих устаничких дана 1941. године; илегалац на терену, ухваћен је и стријељан у Колашину 1943. године. И његов брат Душан је био у НОП-у од првих ратних дана, а погинуо је на Пљевљима 1. децембра 1941. године. На Пљевљима је погинуо и Јагош Мирков из Добрих Села, који је убијен као рањеник на звјерски начин. На Пљевљима су још погинули Милосав и Ђурко из Добрих Села 1941. године. Миљан из Ковачке Долине погинуо је на Жабљаку 1941. године.
У пролетерским бригадама из овог братства учествовали су: Стојан Спасојев у НОП-у је од 1941. године, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања, гдје је у Петом батаљону био десетар и економ чете; погинуо је у јуну 1943. године на Сутјесци. И његова браћа Радоман и Драго били су учесници НОР-а. Јово Крстов је у НОР-у од првих устаничких дана, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања гдје је био интендант у Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. И његов синовац Војо Милованов је борац Четврте црногорске бригаде у чијим редовима гине 1943. године на Сутјесци. Радомир-Мушо Неђељков је борац НОР-а од првих ратних дана у Четвртој црногорској бригади од њеног оснивања, а у Дурмиторском одреду замјеник интенданта Одреда и замјеник команданта за позадину Команде подручја у Шавнику. Он је ратни војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. Мињо Велисављев је био у строју Четврте црногорске бригаде, у коју је ступио из Дурмиторског одреда. Млади и још недорастао Милорад Микаилов је био борац 9. црногорске бригаде у чијим редовима гине код Андријевице 1944. године. Војин Илијин и Мато Милованов су припадници НОП-а у чијим су јединицама активно учествовали од првих ратних дана на разним дужностима.
За ово се братство може рећи да су сви били опредијељени за циљеве НОБ-а, они који нијесу били у јединицама, били су организовани у позадини и на терену. Треба истаћи за примјер Стевана, познатог патриоту и родољуба, који је својим угледом и ауторитетом дао велики допринос у организовању народне власти.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
27. новембар 2016. у 08:37
Dalibor
ispravka jedna
preselili su se iz zete u mesto Cerova ( Radjevina) u 17 veku i dan danas zive tu… ja sam iz tog mesra…
28. јануар 2017. у 02:46
bojan
Pozdrav za sve Kovacevice!!!Rodom sam sa centralnog Kosova i Metohije (okolina Obilica) .Slava Sveti Vraci ….Neka se neko javi ako ima kakve informacije….
11. новембар 2023. у 14:03
anja
Nadam se da nije kasno da odgovaram, ali moji su sa Kosova. Kovačevići iz Prištine, slava Sveti Vrači. Pozdrav!
31. јануар 2017. у 18:38
Milic kovacevic
Pozdrav Kovacevici i ostali.Rodjen sam u Vojvodini,a moji su sa Korduna iz Mali Mocila opstina Slunj.Deda se zvao Mile,a pradeda Janko koji je rodjen oko 1850 i neke.Zna li neko odakle i kad su se naselili na Kordun.Hvala unapred.
31. јануар 2017. у 18:40
Milic kovacevic
Pozdrav Kovacevici i ostali.Rodjen sam u Vojvodini,a moji su sa Korduna iz Mali Mocila opstina Slunj.Deda se zvao Mile,a pradeda Janko koji je rodjen oko 1850 i neke.Zna li neko odakle i kad su se naselili na Kordun.Hvala unapred.Slava je Djurdjevdan.
1. мај 2019. у 23:49
Goran
Deda mi se zvao Dragan Kovacevic
isto iz Malih Mocila.Ime oca je Branko.To je sve sto znam
5. фебруар 2017. у 05:51
Lila Milenovic
Zanima me poreklo mojh Kovacevica . Moj deda Stevan Kovacevic, rodjen 1905 , ziveo je u Masvini , opstina Slunj. Slave Svetog Stefana Decanskog. Raseljeni su posle rata po Sremu. Hvala puno , tek sam saznala za ovaj sajt I odusevljena sam .Puno uspeha u vasem radu.
16. фебруар 2017. у 17:23
Vesna Kovačević
Moji Kovačevići su iz sela Prkosi, nadomak Bos. Petrovca. Slavimo Stefana Dečanskog, 24. novembra. Nema puno podataka odakle su došli u taj kraj.
31. октобар 2017. у 14:45
Жељко
Поштовање Весна!
Ковачевићи из села Пркоси, општина Бос.Петровац су се највероватније у Пркосе доселили из Далмације, из места Ервеник и места и села из околине манастира Крупа, што данас припада општини Обровац у Хрватској. Сви Ковачевићи тамо славе Св.Стефана Дечанског. Тачно време досељвања је тешко одредити, вероватно почетак 19 века, због тешког живота у Далмацији, пренасељености итд., становништво из тог дела се пресељавало у Босанску Крајину, где су тада владали повољнији услови за живот.
Весна, волео бих да напишете нешто више о својој породици из Пркоса, имена дједова и баба и сл. Где тачно су живели у Пркосима, ако знате?
Поздрав!
6. април 2018. у 13:28
Miodrag
Moji Kovačevići su iz sela Pobedarje kod Šekovića (Republika Srpska) naša slava je Sv. Stefan Dečanski. ima li neko informacija o prvobitnom poreklu i o mestu odakle su preci došli u XIX veku na ovo područje.
Pozdrav.
3. мај 2020. у 23:22
Djurica
Postovani Zeljko, veceras sam slucajno neleteo na ovaj sajt.
Spominjete Kovacevice iz Ervenika mislim da su moji iz dela koje zovu Selmani ako to nesto znaci. Moj deda je rodjen negde oko 1890 godine i bio je kraljev kolonista 1922 godine u Makedoniji selo Slavej. Slava nam je Sveti Stefan Decanski.
Ako imate neko saznanje o ovoj grani molim Vas za informaciju.
Pozdrav
18. фебруар 2017. у 22:36
Зоран Ковачевић
Ковачевићи живе у Косовском поморављу, у селу Коретиште, крај Гњилана. Фамилија је једна од најбројнијих у овом делу КиМ. Због ратних дешавања многи су отишли са КиМ. Иначе, по предању, три брата Ковачевићa су из Прилепа (Македонија) дошли у ове крајеве, бежећи од турског зулума од којих се један настанио у Коретишту, један се потурчио и данас та Албанска фамилија живи у селу Малишеву код Гњилана. За трећег се верује да се настанио на подручју доње Мораве, али нема презиме Ковачевић.
Ми у Коретишту славимо св. Николу.
25. фебруар 2017. у 15:28
Милан Ковачевић
Зоране, јесте Ви доњи или горњи Ковачевић, пошто у селу имају Ковачевићи (доњи, по којима се једна махала у селу и зове – Ковачева махала) и Ковачевићи (горњи, који се налазе недалеко од цркве у селу – црква Св. цара Константина и царице Јелене). Моји кажу да смо ми (доњи) пореклом из Македоније (из прилепског краја), сестра ми рекла да моја тетка (сестра од оца) има (или је имала или прочитала) неку књигу ваљда за Коретиште (ваљда је у њој писало да смо ми (доњи) из Македоније, из прилепског краја). И ми (доњи) славимо Св. Николиу
На википедији на срп. јез. ( https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Коретиште ) пише исто то за Ковачеве у делу Порекло становништва по родовима (подаци из 1929), али не знам на које се то односи (на доње или горње Ковачеве), а можда се односи и на доње и горње. Пише да смо се прво настанили у Кметовцу, па прешли у Станишору и најзад нашли добру воду и основали ово село (Коретиште) у другој половини 17. века. Презиме нам је по томе што су нам преци били Ковачи.
На викип. пише и да су Перићи (из Коретишта) досељени кад и Ковачеви, јер су били једна иста породица. Касније су се разврстали на неколико махала.
Па сад јел имају данас Перићи у селу, ако имају јел су ти неки род?
И ко је од ког настао Ковачеви од Перића или Перићи од Ковачевих?
Мени су род и горњи Ковачевићи, а моји су доњи.
Молим те да одговориш овде или на имејлу (email): [email protected]
8. март 2017. у 13:34
Милан Ковачевић
Зоране, ваљда су била 4 брата, један је остао у Македонији, а три дошла на Космету, тако ми је рекао ћале, а можда и није, већ је као што сте Ви написали.
Како се правилно зове то село што сте га споменули:
– Малишево (како сте га Ви споменули)
– Малешево
– Милишево
?
8. март 2017. у 13:49
Милан Ковачевић
Више о Ковачевићима из села Коретиште, можете видети у делу “Коретиште” у књизи “Атанасије Урошевић – Горња Морава и Изморник” (НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 28) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LI), Београд 1935.):
https://drive.google.com/file/d/0B-oU15TwCN-3di1Ta25uUi02Rm8/view
Књига је објавњена ваљда 1935. године, а подаци за село су ваљда из 1929. године, или само за родове (тако пише на Википедији у чланку за село, у делу “Порекло становништва по родовима”)
30. март 2017. у 23:54
Ковачевић
https://sr.wikipedia.org/wiki/Ковачевићи_из_Коретишта
10. април 2017. у 23:22
Ковачевић
Та албанска фамилија се презива Kqiku. Албанско слово „q“ се каже као „ћ“ у српском језику (Kqiku – Кћику).
2. март 2017. у 17:53
vojislav ananić
КОВАЧЕВИЋ
Постојбина Риђани
Између два рата на Гласинцу и Сокоцу биле су 32 породице са презименом Шука и Ковачевић, а сви су они заједничког поријекла из Риђана у Херцеговини.
Гласинац је иначе у прошлости био прелазна област преко које су се родови из Рашке, Зете и Херцеговине исељавали у западну Србију.
Драгу Ковачевића са Сокоца интересује поријекло Ковачевића са Гласинца. Вјероватно су по традицији поријеклом из Херцеговине или Црне Горе.
Ковачевићи на Гласинцу су Срби и нису сви истог поријекла. Тридесетих година било их је у педесет кућа на Сокоцу и у селима: Педишама, Видрићима, Смртићима, Кусачама, Побрацима, Шемковићима, Балтићима, Сајицама, Читлуцима и Парижевићима. Не славе сви исту славу, а било је и промјена крсног имена.
Између два рата на Гласинцу, у селима: Смртићи, Побраци, Кусаче, Шемковићи и на Сокоцу биле су 32 породице са презименима Шука и Ковачевић, које славе Никољдан. Сви су они заједничког поријелда из Риђана у Херцеговини.
У Смртиће се први доселио Вук Шука и постепено насељавао своје рођаке по Кусачама, Каностевцима, Побрацима и другим мјестима.
Ковачевићи су добили име по претку Јовану Радовићу који је имао ковачницу на путу за Ракитницу (Рогатица). Зову се и Коланићи. Старином су из Кљута (Гацко), гдје су се презивали Уљаревић. За Уљаревиће по гатачким и билећким селима забиљежено је да су поријеклом из Риђана, и да знају за сроднике, насељене на Гласинцу.
Ковачевићи, чији је надимак Дрињаци (прије Другог свјетског рата биле су свега 23 куће), у селима: Балтићи, Сајице, Читлуци, Парижевићи и на Сокоцу славе Стјепандан и поријеклом су из Доњег Колашина. Некада су се презивали Миловановић. Прије него што су се населили на Гласинац били су једно вријеме у Јамићима (на Дрини), због чега их и зову Дрињацима, те у Малом Пољу (Власеница). На Гласинац су се населили 1862. У ову групу Ковачевића треба убројити и Бјелаковиће из Видрића. Они су старином Аврамовићи, а још старије презиме им је Ковачевић. По предању било их је деветоро браће, од којих се један звао Бјелак и који је једини од њих преживио кугу. Некада су славили Лучиндан, а данас као и остали Ковачевићи из ове групе славе Стјепандан.
У селима Педишама и Сајицама постоји род Родијељац или Рођељац, који слави Аранђеловдан. Доселиии су се с Родијеља (на Дрини), али су старином из Херцеговине. Старо презиме им је Ковачевић, а по једном претку их зову и Благојевићима.
Изгледа да је на Гласинцу било Ковачевића поријеклом из Ковачеве Долине и Добрих Села (Дробњак), који су опет даљом старином из Озринића (Никшић).
Ковачевићи на Гласинцу нису сви истог поријекла. Једни су из Риђана, а други из Колашина. На Гласинац се нису истовремено населили. Сеоба је трајала од краја XVIII вијека па све до друге половине XIX вијека. Гласинац је иначе у прошлости био прелазна област преко које су се родови из Рашке, Зете и Херцеговине исеиљавали у западну Србију. Тако су на примјер Ковачевићи из сеиа Шљивовице (Ужице) поријеклом са Гласинца.
ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.
9. јул 2017. у 23:51
рајко урошев рајка миљанова
Војиславе ја имам родослов Ковачевића са Жабљака, један од мојих предака је кад се доселио са браћом на Жабљак продужио даље на Гласинац око 1850те године, звао се МИНА и његови ми потомци фале, вјероватно су неки од гласиначких Ковачевића његови потомци, слава је Ђурђевдан…..
Ако познајеш неког од њих молио бих те да им прослиједиш моју мејл адресу да ми се јаве….
[email protected]
поздрав и унапријед хвала
3. март 2017. у 12:50
vojislav ananić
КОВАЧЕВИЋ
Презиме по занату
Ковачевић и код нас и у свијету једно је од најраширенијих презимена. Настало је по занимању родоначелника – ковачком занату.
Предраг Ковачевић из Лукавца пише да се више година бави истраживањима историје своје породице и то прије свега њене ближе прошлости јер нема могућности за нешто детаљније проучавање.
Из бројних докумената које посједује наводи да посједује рођослов Ковачевића, у којега је обрађено 13 генерација. Ковачевић наводи да је његова породица у сродству са народним херојем Савом Ковачевићем, те да је његов отац родом из околине Никшића.
Јавио нам се и Јово Ковачевић који живи у Сарајеву, а родом је из Грахова (Црна Гора). Ковачевић наводи да славе Ђурђевдан, те да је у породици сачувано блиједо предање да би могли Ковачевићи бити поријеклом из околине Јајца (Босна).
У овој рубрици већ смо говорили о Ковачевићима са Гласинца, Потребно је напоменути да је Ковачевић и код нас и у свијету једно од најраширенијих презимена. Настало је по занимању родоначелника – ковачком занату. Међутим, Ковачевићи по Југославији нису истог поријекла и нису у сродству. Код Срба могући доказ заједничког поријекла је слављене исте славе.
Ковачевићи, о којима говоре наши читаоци Предраг и Јово припадају племену Дробњацима. У Дробњак су се доселили из Озринића код Никшића.
О њиховој даљој старини забиљежена је традиција да су у селу Бучу у Херцеговини живјела два брата Ковача. Пређу у Бањане на Велимље и ту начине вигањ (ковачницу). Касније је један прешао на Вилусе у Грахову, а другог одведу озринићке кириџије и населе у Озринићима.
Претпостављамо да се напријед речено могло десити у првој половини XVII вијека.
Од брата који је остао у Вилусима су данашњи Ковачевићи на Грахову, којих је у првој половини овог вијека било на Грахову и по Херцеговини преко 300 кућа. Брат који је одселио у Озриниће имао је једног сина и од њега су Ковачевићи у Озринићима. Никад их није било много, свега по неколико кућа. Бавили сн се ковачким занатом до 1812. године.
Око 1848. године Туко из Озринића прешао је код Јакића у Добра Села, оженио се од њих и ту населио. Имао је синове Марка и Милоша. У исто вријеме његови рођаци: Петар, Мина, Радован, Милован и Велисав преселили су се из Озринића у Језеру и населили у једну долину код Забљака. Та долина прозвана је по њима Ковач долина. Одатле је Мина отишао на Гласинац. Славе Ђурђевдан. Истог поријекла би требали бити Даковићи и Ковачевићи на Грахову.
У Церово (Рађевина) Ковачевићи су се доселили у XVII вијеку из Пиве. Славе као и дробњачки Ковачевићи Ђурђевдан. У Пасковцу (Јадар) Ковачевићи такође славе Ђурђевдан, и они су поријеклом из Пиве одакле су се доселили у XVIII вијеку.
У Рисну је једна кућа Ковачевића, доселили су се са Грахова 1750. године. Славе Ђурђевдан.
На крају напомињемо да је и код других народа Ковачевић веома често презиме. Ковачевић је код Руса Кузњецов, код Енглеза и Американаца Смит, а код Нијемаца Шмит. Тако је на примјер у Москви 1968. године било 78.000 Кузњецова, а у САД 2.000.000 особа са презименом Смит.
ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.
4. март 2017. у 13:45
Kovacevic
Kovacevici-Orahovica
Slava:Sv.Andrej prvozvani
Molim Vas za vise informacija.
[email protected]