Порекло презимена Ковачевић

19. фебруар 2012.

коментара: 216

Презимена

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ КОВАЧЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Доњи Богичевци, Хрватска

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Бјелопавлићи, Даниловград, Црна Гора

Крсна слава: Јовањдан

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Вилуси, Црна Гора

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Коцељева, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
______________________

Ковачевић

Хаплогрупа: E1b род Н

Порекло: Газије, Ораховица, Западна Славонија

Крсна слава: Никољдан

Контакт:

_____________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Ковачевић је код нас и у свету једно од најраширенијих презимена настало по занимању родоначелника или породице, у овом случају ковачком занату (руски – Кузњецов, француски – Лефевр, јерменски – Налбантијан, португалски – Переира, енглески – Смит, шпански – Херера, немачки – Шмит, италијански – Фабри).

Како пише Мирослав Нишкановић у књизи “Српска презимена”, сви Ковачевићи нису истог порекла и нису у сродству, а он се посебно бавио пореклом Ковачевића из Дробњака који славе Ђурђевдан.

О њиховој старини забележена је традиција да су у слеу Бучу у Херцеговини живелиа два брата Ковача. Пређу у Бањане и Велимље и ту начине ковачницу. Касније је један прешао на Вилусе у Грахову, а другог одведу озринићке крииџије и населе у Озринићима. Претпостављамо да се напред речено могло десити у првој половини 17. века.

Од брата који је остао у Вилусима данашњи су Ковачевићи на Грахову, којих је у првој половини 20. века било на Грахову и по Херцеговини преко 300 кућа.

Брат који је одселио у Озриниће имао је једног сина и од њега су Ковачевићи у Озринићима. Никад их није било много, свега неколико кућа. Бавили су се ковачким занатом до 1812. године.

Око 1848. године Туко из Озринића је прешао код Јакића у Добра Села, оженио се од њих и ту населио. Имао је синове Марка и Милоша. У исто време његови рођаци: Петар, Мина, Радован, Милован и Велисав преселили су се из Озринића у Језеро и населили у једну долину код Жабљака. Та долина је прозвана по њима Ковач-Долина. Одатле је Мина отишао на Гласинац.

Истог порекла би требали бити Даковићи и Ковачевићи на Грахову (Црна Гора).

У Церово (Рађевина) Ковачевићи су доселили у 17. веку из Пиве. Славе као и дробњачки Ковачевићи Ђурђевдан. У Паскову (Јадар), Ковачевићи такође славе Ђурђевдан, пореклом су и они из Пиве, одакле су доселили у 18. веку.

У Рисну је једна кућа Ковачевића, доселили су из Грахова 1750. године. Такође славе Ђурђевдан.

Више у књизи “Српска презимена” Мирослава Нишкановића.

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (дробњачки Ковачевићи)

ПОЗНАТИ:

_________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КОВАЧЕВИЋИ

(у Ковачкој Долини и Добрим Селима)

Старином су из Херцеговине, гдје су живјела два брата која су се бавила ковачким занатом. Из Херцеговине пређу у Бањане код Велимља, гдје су једно вријеме живјели. Један од браће пређе на Вилусе код Грахова, а други оде у Озриниће код Никшића. Од овог брата што је прешао на Вилусе сви су Ковачевићи у Грахову и по Херцеговини, а од оног што је прешао у Озриниће био је само један син и од њега су Ковачевићи у Озринићима. У Озринићима су се бавили ковачким занатом. Средином 19. вијека Туко Ковачевић из Озринића пређе на Добра Села код Шавника, гдје се ожени од Јакића и ту се стално насели. Имао је синове Милоша и Мирка.

Отприлике у исто вријеме Тукови рођаци Петар, Мина, Милован и Велисав преселе се на Језера код Жабљака у једну долину, која се по њима назове Ковачка Долина. Након краћег времена, Мина се одсели на Гласинац.

Лука Ковачевић из Ковачке Долине је као комитски четовођа са синовима Јаковом и Филипом учествовао у Комитском покрету 1916-1918. године, а његов син Перко као десетогодишњак налазио се у логору у Тузима, гдје је са својом мајком провео око двије године. Перко је учесник Пљеваљске битке 1. децембра 1941. године, у којој је и рањен.

Јоко Ковачевић погинуо је као комита 1918. године на Пирликтору, а њихов братственик Милош гине као зеленаш 1920. године.

У НОР-у 1941-1945. године ово братство је активно учествовало од првих ратних дана и дало велики допринос побједи над непријатељем. Светозар-Зелен Драгојев, истакнути комуниста и активиста у предратном периоду, био је у НОП-у од првих устаничких дана 1941. године; илегалац на терену, ухваћен је и стријељан у Колашину 1943. године. И његов брат Душан је био у НОП-у од првих ратних дана, а погинуо је на Пљевљима 1. децембра 1941. године. На Пљевљима је погинуо и Јагош Мирков из Добрих Села, који је убијен као рањеник на звјерски начин. На Пљевљима су још погинули Милосав и Ђурко из Добрих Села 1941. године. Миљан из Ковачке Долине погинуо је на Жабљаку 1941. године.

У пролетерским бригадама из овог братства учествовали су: Стојан Спасојев у НОП-у је од 1941. године, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања, гдје је у Петом батаљону био десетар и економ чете; погинуо је у јуну 1943. године на Сутјесци. И његова браћа Радоман и Драго били су учесници НОР-а. Јово Крстов је у НОР-у од првих устаничких дана, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања гдје је био интендант у Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. И његов синовац Војо Милованов је борац Четврте црногорске бригаде у чијим редовима гине 1943. године на Сутјесци. Радомир-Мушо Неђељков је борац НОР-а од првих ратних дана у Четвртој црногорској бригади од њеног оснивања, а у Дурмиторском одреду замјеник интенданта Одреда и замјеник команданта за позадину Команде подручја у Шавнику. Он је ратни војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. Мињо Велисављев је био у строју Четврте црногорске бригаде, у коју је ступио из Дурмиторског одреда. Млади и још недорастао Милорад Микаилов је био борац 9. црногорске бригаде у чијим редовима гине код Андријевице 1944. године. Војин Илијин и Мато Милованов су припадници НОП-а у чијим су јединицама активно учествовали од првих ратних дана на разним дужностима.

За ово се братство може рећи да су сви били опредијељени за циљеве НОБ-а, они који нијесу били у јединицама, били су организовани у позадини и на терену. Треба истаћи за примјер Стевана, познатог патриоту и родољуба, који је својим угледом и ауторитетом дао велики допринос у организовању народне власти.

Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (216)

Одговорите

216 коментара

  1. 29. јун 2012. у 10:34

    Nevena Kovacevic

    Ја сам Ковачевић а моји преци су из Високог, крај Сарајева. Крсна слава је Свети Козма и Дамјан. Да ли имате неке податке о Ковачевићима из тог краја? Хвала

    Одговори

    • 25. август 2015. у 23:35

      Jovana Kovaceic

      Moji su preci najverovatnije iz Hercegovine. Zivimo u Uzicu sad, i nasa je slava Sveti Kozna i Damjan, tj, Sveti Vraci. Puno pozdrava!!

      Одговори

      • 20. април 2017. у 22:12

        Миодраг

        Драга рођако, твоји су са Поповог поља побегли од турака. Слава је била св. Јован Јдан од браће је остао код Чачка. Променио је славу. Други је остао код Ужица. И он је променио славу. Трећи је са оцем и мајком (због ње су и побегли јер је убила турчина који се намерачио на њу). Четврти није хтео да мења славу и отишао је у Блажево, на Копаонику. Ја потичем од њега…
        Поѕдрав!

        Одговори

        • 7. новембар 2017. у 13:43

          Milan

          Miodraze rodjace moji su iz Bosanskog Petrovca,da neznas nesto starije o mojim precima.

          Одговори

        • 7. јануар 2023. у 12:39

          Milan 2

          Ja sam od Kovačevića koji slave Svetog Nikolu i došli su kolonizacijom iz Bosanskog Petrovca.Jako bi voleo da saznam dalje poreklo.Inače što mi je jako zanimljivo,za vreme bombardovanja bio sam u vojsci smešteni u nekoj kući u Blaževu,tamo sam upoznao jako dobre ljude i domaćine,nikad nismo bili ni gladni ni žedni.I mnogo me vuče da dodjem i obidjem opet te krajeve i prelepu prirodu.Ceo taj kraj sam obišao u vojničkim žizmama.Blaževo,Mrča,Lukovo,Merćez sve do Kuršumlije.Jako dobri ljudi

          Одговори

      • 18. фебруар 2018. у 11:05

        Ђорђе

        @Jovana Kovacevic: Vaši su iz sela Šljivovica opština Čajetina

        Одговори

      • 6. март 2019. у 21:53

        slobo

        i ja sam od Kovacevic i istu slavu slavimo, poreklom smo sa Kosova…

        Одговори

    • 23. септембар 2015. у 14:42

      Goran Kovacevic

      Pozdrav Nevena,

      moja adresa je: [email protected] molim te da mi se javis u vezi prezimena Kovacevic.

      Одговори

  2. 29. јун 2012. у 20:14

    Damir Kovacevic

    Ovo je super stvar(informacija), samo kad bi bilo jos vise!

    Одговори

  3. 8. новембар 2012. у 14:49

    Goran Kovacevic

    Da li neko zna nesto vise podataka o Mini Kovacevicu koji je otisao na Glasinac, a pominje se u djelu teksta koji kaze: … u isto vreme njegovi rođaci: Petar, Mina, Radovan, Milovan i Velisav preselili su se iz Ozrinića u Jezero i naselili u jednu dolinu kod Žabljaka. Ta dolina je prozvana po njima Kovač-Dolina. Odatle je Mina otišao na Glasinac.

    Одговори

  4. 29. јануар 2013. у 22:14

    milan

    ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА КОВАЧЕВИЋ

    САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, СТАРО ПРЕЗИМЕ

    1.- КОВАЧЕВИЋ, Јовањдан, БОГУНОВИЋ
    ……………………………..
    2.- КОВАЧЕВИЋ, Никољдан, БИЈЕЛИЋ
    ……………………………
    3.- КОВАЧЕВИЋ, Ђурђевдан, ВУКОБРАД
    ……………………………..
    4.- КОВАЧЕВИЋ, Никољдан, КНЕЖЕВИЋ
    …………………………….
    5.- КОВАЧЕВИЋ, Игњатијевдан, МАЛЕШЕВАЦ (МАЛЕШЕВИЋ)
    ……………………………………………
    6.- КОВАЧЕВИЋ, Јовањдан, РАДАНОВИЋ
    ……………………………..
    7.- КОВАЧЕВИЋ, Митровдан, ШОБАТ/ШОБОТ
    ………………………………..

    ПРЕЗИМЕ ЈЕ ОЧЕВ БИЉЕГ,
    А ИМЕ ЈЕ МАЈЧИНА НАДА.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
    Нови Сад, књига у рукопису

    Одговори

  5. 29. март 2013. у 23:48

    Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    КОВАЧЕВИЋ

    -Голочело, прва половина 18. века, Ковачи у Гацком, Ђурђевдан.
    -Јабучје, прва половина 18. века, Метохија, Лазаревдан, уз Кариће*
    *Ове Ковачевиће-Кариће као своје земљаке населио је Јован-Јорга Павловић, јабучки кнез и спахија.
    -Коцељева*, прва половина 18. века, Лијевно, Св. Аврамије.
    *Ковачевићи су велика лијевљанска породица, доселила се прво у Мали Бошњак, па се после растурили по Коцељеви и свима суседним селима. Ковачевићи за себе мисле, да су увек били богати и да им је то записано у књизи судбина. И по свим селима, и данас, зна се да су богатством измакли од осталих својих суседа.
    -Кртинска*, прва половина 18. века, Бргуле у околини, Лазаревдан, уз Јегдиће.
    *Ковачевићи-Јегдићи су творци Бргулица (засеока Кртинске). Име села одакле су, дали су као име селу, у коме су нашли слободе да се населе.
    -Новаци, прва половина 18. века, Тубравић у Подгорини, Стевањдан.
    -Слатина*, прва половина 18. века, Чајниче у Босни, Михољдан.
    *Ковачевићи су из Чајнича и у сродству са многима породицама у разним селима ове области. Опширнија њихова биографија види се из причања Михаила Сарића из Тулара, поменута код Михаилове породице.
    -Баталаге, друга половина 18. века, Помијача у Јадру, Лучиндан.
    *Ковачевићи овог села су потомци хајдука Раде Ковача, који је у почетку прошлог века хајдуковао по Тамнави и највише се врзмао по Баталагама због неке удовице из Лукића породице, којој је, после престнка хајдучијом, ушао у кућу.
    -Бровић, друга половина 18. века, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.
    -Грабовац-1, друга половина 18. века, Мојковићи у Рађевини, Никољдан, велика и угледна задруга.
    -Грабовац-2, друга половина 18. века, Б. Крајина, Јовањдан.
    -Звечка, друга половина 18. века, Јабучје у области, Лазаревдан.
    -Суботица, друга половина 18. века, Томањ у Рађевини, Ђурђевдан.
    -Врело-1, после 1827. године, Полимље, Св. Стефан Дечански.
    -Врело-2, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан, уљези у Ковачевиће 1.
    -Скела, после 1827. године, Дервента, Илиндан.
    -Тврдојевац, после 1827. године, Причевић у Подгорини, Ђурђиц.
    -Чучуге, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан.

    Одговори

    • 10. октобар 2023. у 05:28

      Branka Kovacevic

      Ja sam devojacki Kovacevic, i moga oca familija je zivela u Beomuzevicu kod Valjeva. To je bilo nekoliko braca sa porodicama ( to jest moj deda i njegova braca) koje su to ziveli. Moj deda se zvao Milorad a otac Cedomir.
      Ja sam cula da je poreklo iz Crne Gore.Krsna nam je slava Djurdjic

      Одговори

    • 10. октобар 2023. у 05:29

      Branka Kovacevic

      Moga oca familija je zivela u Beomuzevicu kod Valjeva. To je bilo nekoliko braca sa porodicama ( to jest moj deda i njegova braca) koje su to ziveli. Moj deda se zvao Milorad a otac Cedomir.
      Ja sam cula da je poreklo iz Crne Gore.Krsna nam je slava Djurdjic

      Одговори

    • 10. октобар 2023. у 05:30

      Branka Kovacevic

      Moj deda Milorad i njegova braca su ziveli u Beomuzevic kod Valjeva. Moj otac je Cedomir
      Ja sam cula da je poreklo iz Crne Gore.Krsna nam je slava Djurdjic

      Одговори

  6. 24. мај 2013. у 21:55

    Poreklo prezimena kovacevic

    Ja sam Kovacevic poreklom iz Kladnja, Bosna i Hercegovina. Moji roditelji su iz okoline Kladnja, tacnije selo Dole i slavimo Djurdjevdan. Ako nesto neko zna vise neka javi, hvala

    Одговори

  7. 9. јул 2013. у 16:37

    Витомир Радовић

    Да ли неко зна порекло Ковачевића из Горњег Милановца, славе Ђурђевдан?

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори

  8. 12. август 2013. у 00:14

    Nemanja Kovacevic

    Moji kovacevici vode poreklo sa Kopaonika. Ima li neko informacije odakle krece to porodicno stablo?

    Одговори

    • 20. април 2017. у 22:22

      Миодраг

      Драги рођаче, твоји су са Поповог поља побегли од турака. Слава је била св. Јован Јдан од браће је остао код Чачка. Променио је славу. Други је остао код Ужица. И он је променио славу. Трећи је са оцем и мајком (због ње су и побегли јер је убила турчина који се намерачио на њу). Четврти није хтео да мења славу и отишао је у Блажево, на Копаонику. Ја потичем од њега…
      Ако те интересује нешто више, јави се на: [email protected]
      Поздрав!

      Одговори

  9. 23. август 2013. у 00:45

    Милодан

    Фамилије-презимена Ковачевић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ковачевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бабајић
    -Беомужевић
    -Берковац
    -Бујачић
    -Горња Буковица
    -Ђурђевац
    -Горњи Лајковац
    -Миличиница
    -Мионица
    -Наномир
    -Осладић
    -Пепељевац
    -Причевић
    -Тубравић
    -Цветановци

    Одговори

  10. 26. август 2013. у 13:24

    Драган

    Како да се забораве моји Ковачевићи,из Ибарског Колашина,сви редом славимо Ђурђевдан?Кажу да смо Дробњаци.Пре око 270 година,дошавши из Црне Горе,су населили садашње крајеве у Ибарском Колашину,а одатле се по неко од братства иселио,ка Топлици и низ Ибар,ка Рашкој.Може ли неко да повеже ову нит.Поред Ђурђевдана,славимо и Светога Илију.Хвала Богу,има нас свуда,па ће се наћи неко да нас споји.

    Одговори

    • 20. април 2017. у 22:27

      Миодраг

      Помињеш оне у Топлици. У ствари Горњој Топлици. Они славе Јована, јер нису мењали славу. Ја сам од њих. Не знам које су славе узела три брата који су остали код Чачка, Ужица и Бруса кад су побегли са Поповог поља…
      Ако те више интересује, јави се на: [email protected]
      Поздрав!

      Одговори
1 2 3 … 11