Порекло презимена Ковачевић

19. фебруар 2012.

коментара: 222

Презимена

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ КОВАЧЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Доњи Богичевци, Хрватска

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Бјелопавлићи, Даниловград, Црна Гора

Крсна слава: Јовањдан

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Вилуси, Црна Гора

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

Ковачевић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Коцељева, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
______________________

Ковачевић

Хаплогрупа: E1b род Н

Порекло: Газије, Ораховица, Западна Славонија

Крсна слава: Никољдан

Контакт:

_____________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Ковачевић је код нас и у свету једно од најраширенијих презимена настало по занимању родоначелника или породице, у овом случају ковачком занату (руски – Кузњецов, француски – Лефевр, јерменски – Налбантијан, португалски – Переира, енглески – Смит, шпански – Херера, немачки – Шмит, италијански – Фабри).

Како пише Мирослав Нишкановић у књизи “Српска презимена”, сви Ковачевићи нису истог порекла и нису у сродству, а он се посебно бавио пореклом Ковачевића из Дробњака који славе Ђурђевдан.

О њиховој старини забележена је традиција да су у слеу Бучу у Херцеговини живелиа два брата Ковача. Пређу у Бањане и Велимље и ту начине ковачницу. Касније је један прешао на Вилусе у Грахову, а другог одведу озринићке крииџије и населе у Озринићима. Претпостављамо да се напред речено могло десити у првој половини 17. века.

Од брата који је остао у Вилусима данашњи су Ковачевићи на Грахову, којих је у првој половини 20. века било на Грахову и по Херцеговини преко 300 кућа.

Брат који је одселио у Озриниће имао је једног сина и од њега су Ковачевићи у Озринићима. Никад их није било много, свега неколико кућа. Бавили су се ковачким занатом до 1812. године.

Око 1848. године Туко из Озринића је прешао код Јакића у Добра Села, оженио се од њих и ту населио. Имао је синове Марка и Милоша. У исто време његови рођаци: Петар, Мина, Радован, Милован и Велисав преселили су се из Озринића у Језеро и населили у једну долину код Жабљака. Та долина је прозвана по њима Ковач-Долина. Одатле је Мина отишао на Гласинац.

Истог порекла би требали бити Даковићи и Ковачевићи на Грахову (Црна Гора).

У Церово (Рађевина) Ковачевићи су доселили у 17. веку из Пиве. Славе као и дробњачки Ковачевићи Ђурђевдан. У Паскову (Јадар), Ковачевићи такође славе Ђурђевдан, пореклом су и они из Пиве, одакле су доселили у 18. веку.

У Рисну је једна кућа Ковачевића, доселили су из Грахова 1750. године. Такође славе Ђурђевдан.

Више у књизи “Српска презимена” Мирослава Нишкановића.

КРСНА СЛАВА: Ђурђевдан (дробњачки Ковачевићи)

ПОЗНАТИ:

_________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КОВАЧЕВИЋИ

(у Ковачкој Долини и Добрим Селима)

Старином су из Херцеговине, гдје су живјела два брата која су се бавила ковачким занатом. Из Херцеговине пређу у Бањане код Велимља, гдје су једно вријеме живјели. Један од браће пређе на Вилусе код Грахова, а други оде у Озриниће код Никшића. Од овог брата што је прешао на Вилусе сви су Ковачевићи у Грахову и по Херцеговини, а од оног што је прешао у Озриниће био је само један син и од њега су Ковачевићи у Озринићима. У Озринићима су се бавили ковачким занатом. Средином 19. вијека Туко Ковачевић из Озринића пређе на Добра Села код Шавника, гдје се ожени од Јакића и ту се стално насели. Имао је синове Милоша и Мирка.

Отприлике у исто вријеме Тукови рођаци Петар, Мина, Милован и Велисав преселе се на Језера код Жабљака у једну долину, која се по њима назове Ковачка Долина. Након краћег времена, Мина се одсели на Гласинац.

Лука Ковачевић из Ковачке Долине је као комитски четовођа са синовима Јаковом и Филипом учествовао у Комитском покрету 1916-1918. године, а његов син Перко као десетогодишњак налазио се у логору у Тузима, гдје је са својом мајком провео око двије године. Перко је учесник Пљеваљске битке 1. децембра 1941. године, у којој је и рањен.

Јоко Ковачевић погинуо је као комита 1918. године на Пирликтору, а њихов братственик Милош гине као зеленаш 1920. године.

У НОР-у 1941-1945. године ово братство је активно учествовало од првих ратних дана и дало велики допринос побједи над непријатељем. Светозар-Зелен Драгојев, истакнути комуниста и активиста у предратном периоду, био је у НОП-у од првих устаничких дана 1941. године; илегалац на терену, ухваћен је и стријељан у Колашину 1943. године. И његов брат Душан је био у НОП-у од првих ратних дана, а погинуо је на Пљевљима 1. децембра 1941. године. На Пљевљима је погинуо и Јагош Мирков из Добрих Села, који је убијен као рањеник на звјерски начин. На Пљевљима су још погинули Милосав и Ђурко из Добрих Села 1941. године. Миљан из Ковачке Долине погинуо је на Жабљаку 1941. године.

У пролетерским бригадама из овог братства учествовали су: Стојан Спасојев у НОП-у је од 1941. године, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања, гдје је у Петом батаљону био десетар и економ чете; погинуо је у јуну 1943. године на Сутјесци. И његова браћа Радоман и Драго били су учесници НОР-а. Јово Крстов је у НОР-у од првих устаничких дана, а у строју Четврте црногорске бригаде је од њеног оснивања гдје је био интендант у Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. И његов синовац Војо Милованов је борац Четврте црногорске бригаде у чијим редовима гине 1943. године на Сутјесци. Радомир-Мушо Неђељков је борац НОР-а од првих ратних дана у Четвртој црногорској бригади од њеног оснивања, а у Дурмиторском одреду замјеник интенданта Одреда и замјеник команданта за позадину Команде подручја у Шавнику. Он је ратни војни инвалид и носилац Партизанске споменице 1941. Мињо Велисављев је био у строју Четврте црногорске бригаде, у коју је ступио из Дурмиторског одреда. Млади и још недорастао Милорад Микаилов је био борац 9. црногорске бригаде у чијим редовима гине код Андријевице 1944. године. Војин Илијин и Мато Милованов су припадници НОП-а у чијим су јединицама активно учествовали од првих ратних дана на разним дужностима.

За ово се братство може рећи да су сви били опредијељени за циљеве НОБ-а, они који нијесу били у јединицама, били су организовани у позадини и на терену. Треба истаћи за примјер Стевана, познатог патриоту и родољуба, који је својим угледом и ауторитетом дао велики допринос у организовању народне власти.

Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (222)

Одговорите

222 коментара

  1. 7. септембар 2013. у 22:16

    Rajko B. Kovačević

    Dragane, s obzirom da tvoji Kovačevići slave Đurđevdan nedvosmisleno pokazuje da vam je porijeklo od Kovačevića iz Grahova (Crna Gora), a ne iz Drobnjaka. Vidim da se to stalno provlači, a isto nije tačno. Svim grahovskim Kovačevićima je slava Sv. Georgije, a prisluga Matijevdan. Moguće je to povezati, jer mi imamo rodoslov od rodonačelnika Save i to je nešto duži period od 270 godina.

    Одговори

    • 29. август 2014. у 18:36

      milomir

      Zanima me taj rodoslov.Ja sam iz nevesinja kovacevic.pretci dosli sa grahova.slavimo sv.djordja.jedna od dvije kuce kovacevica iz nevesinjske opstine koja slavi djurdjevdan.ostali slave arandjelovdan.hvala

      Одговори

    • 13. октобар 2017. у 14:20

      Maja Antić, rođena Kovačević

      Poštovani,

      Ja potičem od Kovačevića koji slave Đurđevdan, da li bih mogla nekako doći do rodoslova o kojem govorite, moji ne znaju ništa o svom porijeklu, stričevi i rođaci a otac mi je umro mlada, kada sam ja imala 8 godina i nije mi stigao ispričati što je znao.

      Одговори

    • 25. март 2018. у 17:45

      Petar Kovacevic

      Moji Kovacevici su iz Bjelopavlica,okolina Danilovgrada, slavimo Svetu Petku.

      Одговори

      • 1. новембар 2022. у 06:38

        Boris KOVAČEVIĆ

        I ja slavim Svetu Petku. Moj deda se zvao Pero Kovačević, rođen blizu Danilovgrada koliko znam. Mesto se zove Dolovi. Odselio se na KIM blizu Peći jer je dobio zemlju od države što mi je pradeda Živko Kovačević umro na Skadri. Otac i stric su mi stalno pričali da smo sa Grahovo ali vidim na ovom sajtu da skoro svi Kovačevići sa Grahova Slave Đurđevdan a ne Svetu Petku…?! Inače mislim da mi se čukun deda zvao Todor. Ako neko ima više informacija, nek napiše slobodno. Veliki pozdrav za sve Kovačeviće.

        Одговори

    • 14. фебруар 2019. у 11:04

      rajko urošev rajka miljanova

      Molim Vas imenjače da mi se javite na mail da razmenimo informacije o starini…
      [email protected]

      Одговори

    • 15. мај 2020. у 20:55

      Zoran Kovačević

      Pozdrav ja sam iz Golubinaca iz Srema slavimo Đurđevdan. A među prvim prezimenima smo koji se pominju u Golubincima. Pominje se 1776 godina. Voleo bih da znam svoje poreklo.

      Одговори

    • 7. јануар 2023. у 12:48

      Milan 78

      Dal neko zna nešto više o Kovačevićima iz Bos.Petrovca.Išao sam tamo prošle godine i oni jako malo znaju o poreklu.Inače slava nam je Sv.Nikola

      Одговори

  2. 30. октобар 2013. у 20:26

    Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Ковачевић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ковачевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Јасенак
    -Прогореоци
    -Стубица
    -Ћелије
    -Чибутковица

    Одговори

  3. 29. новембар 2013. у 01:16

    Драган

    За Ковачевиће из Ибарског Колашина,причају да су од црногорског племена Дробњака,из Црешњице.Ово је још један битан податак.”Казивањем старине Милисава Дробњака се поткрепљује блискост са Ковачевићима,јер су Јанковићи (Дробњаци),били стари сватови снахама Ковачевским,а то може бити само блиски рођак.”,ово је извод из књиге проф.Зорана Ковачевића “Ковачевићи,преци,Сакија и потомци”.За турскога вакта,многи су спомињали да су дошли из “Карадака”,Црне Горе.

    Одговори

  4. 19. јануар 2014. у 13:51

    Немања Ковачевић

    Моји Ковачевићи су из Злодола (Бајина Башта), Славимо славу Св. Алимпије столопник, ако неко нешто зна нека пише на ([email protected]) унапред хвала.

    Одговори

  5. 21. март 2014. у 10:51

    Branka Kovačević

    Tek sam “uletjela” ovdje, možda negdje ima podatak, ali ja ga ne vidjeh. Postoji li kakav zapis o Kovačevićima iz Pala (selo Gorovići), slavimo svetog Nikolu. Dva sela sa istim imenom postoje iznad Lastve Grbaljske, blizu Budve, kao i iznad Kotora.

    Одговори

  6. 12. април 2014. у 20:30

    Kovacevic Aleksandar

    Ja sam Kovacevic iz Dobrih Sela sad zivim u Niksicu,unuk pomenutog Jagosa koji je ubijen na zvijerski nacin u Pljevljima.Voli bi da imam vise podataka o svemu.

    Одговори

  7. 18. април 2014. у 09:45

    Srđan Kovačević

    Moji Kovačevići su iz Pljevalja, selo Glisnica. Slavimo St. Nikolu. Tragajući za porijeklom, došao sam do informacija da smo došli iz Hercgovine, okolina Nudola, odatle na Grahovo. Sa Grahova prema Nikšiću, Žabljaku i Pljevljima. Često se spominju kovačke doline i u hercegovini i na Žabljaku….

    Одговори

    • 21. април 2014. у 21:50

      Nina

      Pozdravljeni, zanimame da li ti nesto znaci ili da li si cuo za Božidara Kovacevica rodjen 1931 godine iz Godanca.Otac od Bozidara Kovacevica je rodjen u Grahovu Pavle Kovacevic 1900 neznam tacno.Bozidar Kovacevic se sa svojom porodicom 1969 preselio u Srbiji Smederevu.
      Molim za odgovor ako je moguce ili bilo kakve informacije.
      Pozdrav sa moje strane.
      Nina Kovacevic

      Одговори

  8. 4. мај 2014. у 20:37

    Милодан

    Фамилије-презимена Ковачевић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    -Узовница
    -Грачаница
    -Лоњин
    -Љубовија
    -Горња Љубовиђа
    -Слатина
    -Грчић (Рубежи)
    -Љештанско (Коприћи)
    -Јакаљ
    -Пепељ
    -Солотуша
    -Бесеровина
    -Заовине

    Одговори

  9. 19. мај 2014. у 18:52

    Novica

    Pozdrav. Ja sam od Kovacevica iz Zapadne Slavonije okolna Daruvara selo Doljani. Znam da je moj davni predak Josif Kovacevic predpostavljam da je rodjen po nekim knjigama oko 1800 god. Pa me interesuje odakle su doselili i da li su imali neki plemenski ili porodicni heraldicki grb a slava je sveti Nikola zimski. Unapred hvala.

    Одговори

    • 23. март 2019. у 18:27

      Dejan K.

      Pozdrav Novice, i ja potichem od Kovachevia iz Slavonije koji su preshli u Suboticu,
      U svom rodoslovu imam Stevana Kovacheva koji je rodjen 1806 u Subotici, od njegovog oca imam samo podatke da se zvao Josif Kovachevic i da je rodjen oko 1785 i da je bio ozenjen za Koletu Boksic koja je rodjena 1788.
      Molio bih te da mi se javish na [email protected] da bi razmenili informacije

      Pozz

      Одговори

  10. 2. август 2014. у 18:10

    Милодан

    Фамилије-презимана Ковачевић, по местима живљења. Према књизи Јована Ердељановића “Доње Драгачево”.

    -Пилатовићи – замрли
    -Дучаловић
    -Прилипац
    -Горња Краварица
    -Доња Краварица
    -Крстац
    -Граб
    -Ртари

    Одговори
1 2 3 4 … 11