Порекло презимена Вуловић

4. март 2012.

коментара: 2

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ВУЛОВИЋИ

Народна традиција казује да Вуловићи, заједно са Косорићима и Церовићима, потичу од три рођена брата и да припадају племену Новљана. Даље се казује да су, по досељењу из старе постојбине на Балкан, насељавали предјеле око Новог и Травника, гдје су једно вријеме живјели; одатле пређу у, Херцеговину и населе висораван Бањане. Сва три братства су донијела своја садашња презимена, па се на основу тога може закључити да су веома старе породице.

Из Бањана су, с осталим новљанским породицама, населили Дробњак и заузели предјеле око извора ријеке Бијеле. Били су бројно братство, што се види по земљишту које им је припало, а обухватало је простор од средњег тока ријеке Буковице до Требјесе и у Горњој Морачи до Малошевског потока. Вуловићи су кнежевска породица – као таква се и доселила у Дробњак.

Племенска традиција зна да је кнез Вуловић из Бијеле изазвао борбу са Кричима на ријеци Буковици, која је представљала границу између Дробњака и Крича. До сукоба је дошло на водопоју ријеке Буковице, гдје су чобани поболи волове Дробњака и Крича. Крички волови надбоду дробњачке; тада кнез Вуловић научи дробњачке чобане, коме се они пожалише, да на рогове својих волова причврсте некакве металне шиљке. Када је поново дошло до бодења волова, ови покасапе кричке, послије чега је дошло до крвавог обрачуна међу Дробњацима и Кричима.

Након сукоба Вуловићи су живјели једно вријеме на Лукову вјероватно зато што су били у завади с Кричима. И овдје су Вуловићи у некој свађи убили старјешину града Оногошта, па су се опет вратили у Бијелу на првобитна станишта.

У породичној традицији живи тврдња да су они подигли манастир Бијелу. И исељени Вуловићи, који живе у лозничком крају, а тамо су се доселили у 18. вијеку, тврде да је манастир њихова задужбина. Они казују да су манастир подигли кнез Вуловић и бан Козлина из Тушиње.

Прича се да је Кнез Вуловић у вријеме обнављања Морачког манастира дао прилог манастиру. Он је тада однио погачу справљену од брашна које је самљевено у млину Црњаку. Ваља напоменути да се Бијела до тада звала Црња, а од овог догађаја прозове се Бијела, по изузетно бијелом брашну од кога је умијешена погача. Тада је речено да се крај у коме рађа овако бијело брашно не може звати Црња него Бијела. И би тако – од тог времена Црња доби име Бијела, а млин на извору ријеке Бијеле и данас се зове Црњак, како се и раније звао.

Поред кнежева, ово братство је племену давало и свештенике. Познати су били поп Спасоје и калуђер Аксентије. Поп Спасоје се даде у потјеру за хајдучком четом Баја Пивљанина, која је плијенила овце Чарапића и Чупића на Крнову. Пошто је био добар јунак и нишанџија, поби доста Бајових хајдука, а Бајо га онда сачека у засједи и уби. Вуловићи се тада завјетују да из њихова братства неће више никада давати свештенике.

Вуловићи су се, као веома старо братство, давно почели дијелити на огранке који су онда имали своју породичну традицију. Прича се да су се од овог стабла одвојили Шћепановићи, Кекићи, Беговићи, Гордијанићи, Гујићи, Зорићи, Јевтићи, Шобићи, Јованићи, Жугићи и Ђерковићи.

Има их исељених у разне крајеве.

Славе Никољдан, а прислужују Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Фамилије-презимена Вуловић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    -Голочело
    -Мали Крчмар
    -Радовање
    -Драгобраћа
    -Корман
    -Мала Врбица
    -Кијево
    -Поскурице
    -Градац, Цигани-Роми.

  2. Војислав Ананић

    ВУЛОВИЋ (п), бивши род у Струјићима (Попово). Није познато када су и одакле доселили у ово село. Иселили су се у Невесиње. Од њиховог рода била су двојица калуђера у манастиру Завала, Јосип и Никодим (84:181). Вуловићи се, у 19. вијеку, помињу и у Мостару. По завршетку Првог свјетског рата за начелника округа Мостар постављен је Љубо Вуловић, као “врло способан” човјек (92:240).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.