Порекло презимена Зарубица

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЗАРУБИЦЕ

(живе на Превишу, Годијељима,Горњој Буковици и Провалији)

Зарубице су огранак Балотића. Најстарији предак коме знају име је Дука, од Дуке је Мијат, а од Мијата Милан. Милан има четири сина: Николу, званог Скоко, Рада, Сима и једног коме не знају име. Предање казује да су презиме Зарубица добили по Николи, сину Радмана Балотића и да је Никола имао надимак „Зарубак“, а добио га је, наводно зато што је доста турских глава посјекао – „порубио“. У том времену истакао се Никола звани Скоко, који је опјеван у народним пјесмама, јер је био добар јунак, бранећи пасишта од насртаја Морачана на границе дробњачке земље. Морачани су тада говорили: „Да нам није Скока и Новака, овце би нам на Тушињи пиле“. Скоко је посјекао неког чувеног турског насилника који је злостављао народ. Од њега није остало потомства, а данашње Зарубице су од његове браће Рада, Сима и једног коме не знају име, а имао је синове Вука и Николу од којих није остало потомства.

Јосиф и Шако Пињови отишли су у Америку на рад, а њихов брат Саво с породицом се преселио у Маоче код Пљеваља, гдје и данас живе његови потомци. Петар, син Милића Стеванова, отишао је у Јужну Америку, гдје му се губи траг, а његов брат Миле се с мајком Круном из Провалије преселио 1919. године у Маоче код Пљеваља. Милови синови Миливоје и Бошко били су учесници НОР-а. Синови Сава Пињова Лазар, Радоман и Радоје су такође били учесници НОР-а, Миљан је погинуо на Сутјесци, а Радош на Челебићима 1944. године.

Бошко, син Рада Пињова, био је истакнута личност у радничком предратном покрету. Као грађевински радник живио је и радио у Чачку до капитулације 1941. године. Тада долази у Буковицу и укључује се у напредни покрет. Остао је на терену као партијски илегални радник; погинуо је 1942. године у борби са потјерним непријатељским јединицама.

Трипко Радојице Митрова из Провалије био је борац НОП-а од првих устаничких дана; гине херојском смрћу на челу свог вода, којим је командовао у Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године. С Трипком је тада погинуо Милосав Филипов из Провалије, а Илија Машанов гине на Пољима Колашинским у борбама које су вођене у тешким условима. Са Илијом је тада против истог непријатеља пао и Никола Василијев са Годијеља на Сињајевини 1942. године. Велимир Спасојев из Провалије био је у НОП-у од 1941. године, у Петом батаљону Четврте црногорске бригаде као борац – пушкомитраљезац; погинуо је 20. марта 1943. године код Невесиња.

Милорад Миливојев из Провалије био је у НОП-у од првих ратних дана; један је од организатора устанка у свом крају. По задатку Партије остао је на илегалном раду на терену, гдје бива ухваћен од стране непријатеља и спроведен у злогласни четнички затвор у Колашину. Ту се налазио и његов стари отац Миливоје, ратник из првих ратова, а у НОР-у истакнути родољуб. Милорад успије да побјегне приликом спровођења на стрелиште и да се прикључи јединицама НОВ-а. Носилац је Партизанске споменице 1941.

Лука Станишин био је истакнути борац и припадник НОП-а од 1941. године, а касније познати и признати правник на одговорним функцијама у Републици.

Милорадова супруга Милева истакла се својом храброшћу у многим бојевима које је њена прослављена бригада водила током рата. Носилац је Партизанске споменице 1941. Радован Радојичин са Годијеља био је борац Седме омладинске бригаде од њеног оснивања (рањаван, РВИ).

Из овог угледног братства треба посебно истаћи доктора Јакова Туркова из Провалије, једног од првих љекара у Црној Гори. У балканским ратовима био је санитетски капетан, бавио се ратном хирургијом у тешким ратним данима, када је црногорска војска водила борбе по Метохији и на Брегалници.

Зарубица има у разним мјестима широм наше земље, гдје су најчешће одлазили ради запослења.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Никољдан.

_____________

ЗАРУБИЦЕ у Јабланици, Чачку и у Затарју поријеклом су од Зарубица са Превиша и Годијеља.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Никољдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић