Порекло презимена Сератлић

12. мај 2013.

коментара: 1

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

СЕРАТЛИЋИ

(живе на Превишу и Горњој Буковици)

На основу писане повјеснице братства Сератлића, коју је писао Ново Сератлић, а уступио ми је његов рођак Томо, види се да ово братство потиче од Радосава, сина Илије Балотића, који се једно вријеме презивао и Калуђеровић. Радосав је имао браћу: Шћепана, званог Тома, и Николу. Од Томе су Томићи на Превишу (обрађени у поглављу о Томићима). Никола је био угледна личност у Дробњаку. Не зна се са сигурношћу да ли је имао потомство. Има неких мишљења да муслиманска породица Серхатлић води поријекло од њега. Они се рођакају са Сератлићима из Дробњака.

Презиме Сератлић добили су, како се наводи, по војводи Илији Балотићу са Превиша. Он је јахао доброг коња, имао гиздаво одијело, о појасу носио сабљу дамаскију и изгледао као прави „сератлија“, па га због тога прозваше Сератлија.

Етимолошки, Сератлија значи крајишник, коњаник, елитни турски војник који је чувао султана или кајугроженију границу.

Синови Илије Сератлије Миленко, Милутин, Митар и Радосав по њему се прозваше Сератлићи.

Миленко и Митар су доживјели дубоку старост. Радосав се са сином Божом одселио у топлички крај, вјероватно бјежећи од крви. Божо је опјеван у народној пјесми као истакнути јунак. Његови потомци и данас живе у топличком крају; задржали су све обичаје које су донијели из Дробњака и славу Никољдан.

Милутин Сератлић је рано убијен, а његова жена сели се са ситном дјецом у пратњи свог синовца Стевана Митрова. Насељавају се негдје у предјеле Романије; с њом остаје и Стеван, који се није вратио у Дробњак. Од ове породице с Романије једни су се одселили у околину Тузле, а други продуже у Словенију.Од ових из Тузле једна се фамилија одсели у Скопље, одакле су 1941. године протјерани у Ниш, гдје и данас живе њихови потомци. Једна кућа Сератлића која је живјела у околини Тузле бива исламизована за вријеме НДХ. Од њих ниједна мушка глава није преживјела Други свјетски рат.

У Новом Саду живи братство САРАТЛИЋИ, који казују да су поријеклом од Сератлића из Дробњака.

У другој половини 19. вијека Сератлићи се исељавају из Превиша у Горњу Буковицу, на своје дотадашње катуне, а на Превишу остају само двије куће.

И у НОР-у 1941-1945. године ово братство је својим масовним учешћем у јединицама НОВ-а дало велики допринос побједи над непријатељем. У бици на Пљевљима погинули су Јагош Новаков, студент медицине, као и Неђељкови синови Богдан и Велимир. Илијини синови – Љубо као командир чете погибе на Изгорима 1942. године, а Чедомир преживје рат као ратни војни инвалид. Марко Ристов оконча свој живот на Пољима Колашинским 1942. године, Радомир Божов негдје у Србији 1943, а Милка Милинкова на Пештеру 1944. године као болничарка у Седмој омладинској бригади.

Милија Сератлић заслужује да му се име нађе међу овим братственицима, као и Стево поуздани родољуб, који је занемарио и своју породицу само да би помагао илегалцима.

Јелена Милинкова, удата Поповић, била је у НОП-у од 1941. године, а у Петом батаљону Четврте црногорске бригаде од њеног оснивања. Носилац је Партизанске споменице 1941. Олга Миланова, удата Радоњић, у НОП-у је од првих устаничких дана, као борац у Четвртој, Петој и Деветој црногорској бригади. Носилац је Партизанске споменице 1941. године.

Сератлића има у разним крајевима наше земље, а највише У Београду.

Славе Никољдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Miroslav Novaković

    Поздрав
    Ако случајно има књига да се постави у ПДФ
    Ново В. Сератлић – ”Монографија братства Сератлић”, Кула 2001