Порекло презимена Ракочевић

8. март 2012.

коментара: 5

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

РАКОЧЕВИЋИ

(у Крњој Јели)

Њихово поријекло је од Богића Морачанина који се у Прекобрђе у Доњој Морачи доселио из Хума Хотског средином 15. вијека. Богић је имао сина Ракоча по коме његови потомци узеше презиме Ракочевићи. Ово је бројно братство, које се разгранало на бројне огранке: Војинчевиће, Одилажиће, Голубовиће, Мијајловиће, Марковиће, Дуњиће, Радуновиће, Радуловиће, Јоковиће, Павловиће и Вуксановиће. Ово јуначко доњоморачко братство давало је кроз вјекове истакнуте јунаке који су својим јунаштвом проносили славу свога братства. Поменућу неке од њих: Марко Војинчевић, Јован Минин, Божина Јоков, Радосав Божов, који је као јунак добио од Карађорђа барјак. Послије њега достојно су га носили Перко Ђуров и Милутин Перков; даље, Веко Илинчин, Новак Веков, Божо Новаков; Божо Ђекин, племенски капетан и сенатор а његов син Мијаило – познати јунак, Живко Ђоков поткомандир и командир Доњоморачког батаљона и његов син официр Јаков (истакао се у балканским и Првом свјетском рату). У овом братству били су познати јунаци Спасоје Милутинов, Новица Дмитров, Новица Богданов, Михаило Богданов, официр и командант Доњоморачког батаљона на Мојковцу. Поред њих, храбри официри су били: Сава Мијаилов, Сава Мигудов и Сава Јоков. Сва тројица су били командири чета од 1912-1918. године. Трипко Алексин, храбри официр – командир чете у колашинском батаљону, погинуо је на Мојковцу 1916. године; Ристо Павићев, официр у балканским и Првом свјетском рату.

Ракочевићи су се исељавали из Мораче у разне крајеве наше земље, а има их највише у околини Колашина, Мојковца и Бијелог Поља.

Из Крње Јеле се послије Првог свјетског рата иселила Ружица Савићева.

У Крњу Јелу се доселио барјактар Јован Вуксанов Ракочевић са својим синовима и од њега су Вуксановићи и Ракочевићи у Крњој Јели. Јован Вуксанов је био истакнути јунак свога доба и за своје заслуге добио је барјак из руке Карађорђа 1809. године. Машо Јованов био је стотинаш у Његошевој гарди.

Браћа Спасоје и Филип, Андријини синови, били су на раду у Америци у времену од 1903. до 1911. године. За вријеме аустроугарске окупације обојица су заробљена 1916. године и налазили су се у логору Нађмеђер, гдје су умрли 1917. године. Ово братство је дало доста школованих људи разних професија, а из Крње Јеле је и истакнути научни радник Милан Филипов, доктор филозофије, докторирао је пред Други свјетски рат из области Његошеве етике, а оставио је неколико успјешних расправа и превод Прешерна.

Славе Аранђеловдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Veljo

    Ime Rakoč verovatno je povezano sa nazivom planine Rakoš u južnoj Srbiji, kod Leskovca Pa je to mesto našeg porekla. Znači: Rakočevića – ljudi sa planine Rakoš.
    Poz. Svim bivšim i budućim Rakočevićima!
    Velimir Vuksana Mitovog Toškovog, Jovaševog…. Rakočević iz Niš.

  2. Aleksandra Rakočević Blagojević

    Dobro veče svima i pozdrav svim rođacima 🙂 i veliki pozdrav iz Kraljeva

  3. Rakocevic

    Rodjace Veljo ne da si sad lupio ili se sprdas po internetu.ali si promasio bas bas zestoko.ako si moracanin dobro znas sto si i od koga si za razliku od mnogih drugih prezimena u cg…pozzz