Врање и околна насеља и села Reviewed by Momizat on . Град Врање: Александровац, Бабина Пољана, Барбарушинце, Барелић, Бели Брег, Бојин Дел, Бресница, Бујковац, Буљесовце, Буштрање, Вишевце, Власе, Врање, Врањска Б Град Врање: Александровац, Бабина Пољана, Барбарушинце, Барелић, Бели Брег, Бојин Дел, Бресница, Бујковац, Буљесовце, Буштрање, Вишевце, Власе, Врање, Врањска Б Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Врање и околна насеља и села

Врање и околна насеља и села

Град Врање:

Александровац, Бабина Пољана, Барбарушинце, Барелић, Бели Брег, Бојин Дел, Бресница, Бујковац, Буљесовце, Буштрање, Вишевце, Власе, Врање, Врањска Бања, Вртогош, Големо Село, Горња Отуља, Горње Жапско, Горње Пуношевце, Горње Требешиње, Горњи Нерадовац, Градња, Гумериште, Давидовац, Добрејанце, Доња Отуља, Доње Жапско, Доње Пуношевце, Доње Требешиње, Доњи Нерадовац, Драгобужде, Дреновац, Дубница, Дуга Лука, Дулан, Дупељево, Златокоп, Изумно, Катун, Клашњице, Клисурица, Копањане, Корбевац, Корбул, Коћура, Крива Феја, Крушева Глава, Кумарево, Купининце, Лалинце, Лева Река, Лепчинце, Липовац, Луково, Марганце, Мечковац, Мијаковце, Мијовце, Миланово, Миливојце, Моштаница, Наставце, Несврта, Нова Брезовица, Обличка Сена, Остра Глава, Павловац, Паневље, Пљачковица, Првонек, Превалац, Преображење, Ранутовац, Ратаје, Рибнице, Ристовац, Рождаце, Русце, Себеврање, Сикирје, Сливница, Смиљевић, Содерце, Средњи Дел, Станце, Стара Брезовица, Стари Глог, Стрешак, Стропско, Струганица, Студена, Суви Дол, Сурдул, Тесовиште, Тибужде, Топлац, Трстена, Тумба, Ћуковац, Ћурковица, Урманица, Ушевце, Црни Врх, Црни Луг и Честелин.


Коментари (8)

  • Шарко

    Порекло становништва села Обличка Сена, општина Врање. Према књизи др. Јована Ф. Трифуноског, „Врањска Котлина стање из 1951 -1955“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко

    Положај и тип.
    Село је планинско. Лежи у близини границе између Врањске котлине и Пољанице. Северно од насеља диже се врх Облик (1310 м). Најближа села су: Бијин Дел и Тесовиште. Вода се пије са извора и из бунара. Познатији извори зову се: Бела Вода, Маћановица, Кућетине.

    Називи за потесе око села су: Грот, Катуниште, Брестовац, Брестовачка Чука, Уши, Слатина, Косиревац, Бобовиште, Бељаница, Селиште, Старо Село, Облик, Кућетине. Обличка Сена је разређеног типа. Састоји се из група кућаизмеђу којих је незнатно растојање. У свему село има 50 домова (1953. г.).

    Старине и прошлост.
    У јужном делу села, поред садашњег гробља, познају се и стари гробови. Они припадају „неком предњем народу“. Правац тих гробова је СЗ-ЈИ. Старији сељаци за њих кажу да су тобож римски. Потес Старо село лежи источно од Обличке Сене. То је неко селиште чија је земља „јако осокула“.

    Обличка Сена основана је у другој половини XVIII века (пре око 190 година). Оснивач је био неки деда Милисав, досељен са Косова. Милисав је био храбар човек и имао је по једног побратима у суседним селима, Бојин Делу (Љуту) и Струганци. Милисав је имао честе сукобе са Арбанасима насељеним у суседној Бељаници (сада селиште). Најпре је Милисав направио кућу на потесу Кућетине (више данашљег села). Тамо су једном дошли Арбанаси из Бељанице. Они су му убили два брата, украли стоку и понели казан пун млека. Милисав је стигао ове Арбанасе и убио их. После тога он се за неко време са породицом преселио у село Јовац (место Јермазовце). Касније се Милисав вратио у Обличку Сену где је продужио да се одупире Арбанасима. Једном је ухватио њихову децу којој је отсекао уши. Затим су га потерали бељанички Арбанаси и он се сакрио у старој цркви села Тесовишта. Веровало се да Милисава „куршуми нису могли да пробију“. На самрти (умро је природном смрћу) Милисав је тражио, због мржње према Арбанасима, да не буде главом сахрањен према Бељаници, већ на север. Његов гроб правца север-југ и сада постоји.

    Селиште је крај села са севера. Ту је до 1907. г. лежало данашње насеље. Поменуте године, због клизања земљишта, сељаци су саградили куће на новом положају. На потесу Брестовац у близини превоја Уши за време Турака налазио се хан. Ту су пролазили Срби из Пољанице када су ишли у Врање (правац: Обличка Сена – Бојин Дел – Клашница – Врање). Тада су наши становници избегавали пут који води долином Врањске Реке „преко Калета“ јер су саобраћај на том путу били угрозили Арбанаси из околних села (Сухарне, Девотина, Бељанице и др.). До Брестовца је место Смејиско Колибче. Сеоска слава је летњи Св. Никола.

    Пореко становништва.

    Милисавци (42 к., Св. Никола), деле се на мање групе: Деда Јовановци, Деда Стојковци, Деда Марковци, Деда Маринковци и Деда Миленковци. Оснивач овог рода је напред поменути деда Милисав, досењен пре око 190 година из неког села на Косову. Генеалогија им је: Стојадин, 70 година – Манча – Милош – Пеша – Јован – Милисав. Род се намножио од Милисављевих синова: Јована, Стојка, Марка, Маринка и Миленка. Они су били „Карађорђеви вршњаци“. Једном су Арбанаси између Бојин Дела и Обличке Сене терали стоку коју су украли од Срба поред Ј. Мораве. Деда Љута из Бојин Дела и Милисав тада су отели стоку и у борби убили 17 Арбанаса. Оног сељака из Струганице Милисављевог побратима Арбанаси су убили на превару: „дошли му у кућу преобучени у трговце и тако га убили“.

    Подгорци (8 к., Св. Никола), род је основао неки деда Станко, који се доселио са три сина пре око 130 година (Димитрије, 70 година – Милош – Стеван – Станко). Њихово је порекло из села Подгорца у Метохији. Подгорце је у Обличку Сену населио као чифчије неки „господар Турчин“ из Врања. Он је зграбио нешто земље од потомака Милисављевих. Између становника рода Милисавци и Подгорци трајала је велика мржња до 1916. године; нису се „пријатељили“, међусобом нису говорили, чак су се на њивама гађали из пушака. За Подгорце се прича да су до 1878. г. „више држали турску страну“.

    ИЗВОР: ДР. Јован Ф. Трифуноски, „Врањска Котлина, из 1951 – 1955“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Одговори
  • pedja

    da li neko zna o poreklu sela rajcevac u opstini trgoviste i mahale pljackovci.

    Одговори
  • Eli

    dal neko zna za selo Lukovo?Deda mi je bio rodjen tamo,a 44g je pobegao.

    Одговори
  • Mirjana

    Da li neko zna kako je selo Boin-del dobilo ime, i koje godine ? HVALA

    Одговори
  • Mirjana

    Da li neko zna Kada je nastalo selo Boin0del?

    Одговори
  • dili

    Da li zna neko poreklo sela Klasnjice

    Одговори
  • vojislav ananić

    ВРАЊЕ

    Нема поузданих података када и где је формирано насеље и на чијим темељима је изникао град Врање. Претпоставља се да се то догодило у време Траколира (Римљана), Византије, Грка или Словена који су ове просторе насељавали у VI и VII веку. Међутим, једно је сасвим јасно: ово је изузетно важно геостратешко подручје на коме су се од памтивека укрставали каравански путеви. Тако да је најлакши пут ка једноме и ка другоме, освајаче водио пут преко врањског поморавља.
    Први писани траг о Врању оставила нам је Ана Комнина, византијска принцеза, још у XI веку, пишући о владавини свога оца цара Алексија Комнина. Она у књизи ,,Алексијада“ каже да је рашки жупан Вукан 1093. године у свом освајачком походу стигао до Врања и освојио га. Не задуго, он се пред моћнијом Византијом морао повући. Она то описује овако:
    „На то се Вукан осмели и, како није преостало никога да му се супротстави, поче да пљачка суседне градове и земље. И околину Скопља потпуно опустоши, а делом и попали. Али не само то, него, заузевши Полов и стигавши до Врања, уништи и опустоши све и одвуче отуда много плена па се врати у своју земљу. “
    Други пут 1193. године, Врање је од Византије привремено преотео велики рашки жупан Стефан Немања и припојио га средњовековној српској држави. Ипак, у саставу српске државе Врање је дефинитивно ушло 1207. године када га је освојио Стефан Првовенчани.
    Интересантно је напоменути да је приликом распада српске средњевековне државе, Врање постало самостална област под управом кесара Угљеше, „Господара Врања, Прешева и Куманова“. Ова самостална област нестала је после Косовске битке, када је Врање ушло у састав државе деспота Стефана Лазаревића.
    Распадом српске средњовековне државе, Турци су Врање освојили 14. јуна 1455. године, и држали га у својим рукама све до 31. јануара 1878. године, на светог Антанаса, када је варош освојила српска војска под командом генерала Јована Белимарковића. Врање је под турском влашћу било 422 године. Град је у Кнежевини Србији дочекао слободу са нешто више од 8.000 становника.
    Почетком 20. века, Врање је имало око 12.000 становника. Као погранични град Кнежевине/Краљевине Србије, служио је као полазно место за четнике (комите) у Стару Србију. У то време, у граду се налазио и конзулат Османског царства.
    У Балканским и два светска рата, Врање и овај крај поново су били на мети освајача. У Првом балканском рату, 1912. године операцијама против Турака, одавде су лично командовали краљ Петар И Карађорђевић, председник владе Никола Пашић, са више министара и генералштаб са начелником штаба Врховне команде војводом Радомиром Путником.
    Но, ови простори су, посебно у новој историји, били честа мета бугарских освајача који су овде починили нечувене злочине. У Првом светском рату, Бугари су окупирали Врање 16/17. октобра 1915. године. Слобода је тада плаћена са 514 живота на фронту и 335 недужно стрељаних.
    У Другом светском рату, Немци су у овај град ушли 9. априла 1941. године, да би га 22. априла предали у руке бугарским фашистима. Они су у Врању, за четири године, направили права зверства – стрељали су око 700, а интернирали 4.000 родољуба. У борбама је учествовало око 12.000 бораца, од којих 956 није дочекало слободу 7. септембра 1944. године.
    Извор: Интернет

    Одговори
  • ddddd

    da li ima poreklo za selo klasnjice vranje

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top