Порекло презимена, село Давидовац (Врање)

8. септембра 2016.

коментара: 2

Порекло становништва села Давидовац, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи на брежуљкастом земљишту непосредно поред пута Врање – Бујановац. Суседна насеља су: Доњи Ристовац, Доњи Вртогош и Карадник.

Земље и шуме.

Топографски називи потеса су: Карамница, Буташ, Пландиште, Чесма, Суви Дол, Ђерен и Завој. Мештани Давидовца још из турског доба имају неколико потеса на гребену Карпине, која је далеко до села. Зову се: Козарник, Коприн Дол, Гола Глава и Горњи и Доњи Јасикар. На тим потесима становници секу дрва за огрев и напасају волове.

Тип села.

Давидовац је село збијеног типа. Куће су груписане у пет махала: Дафинска, Луковска, Ђоринска, Вељаноска и Ђоковска. Називи потичу од старијих родова који у њиме живе.

Давидовац је 1951. године имао укупно 65 домаћинстава.

Постанак села и прошлост.

Давидовац се рачуна у стара несеља. Старост села види се по очуваним старинцима. У Давидовцу постоји црква посвећена Св.Ђорђу. Њу су градили дедови данашњих мештана, неколико године пре ослобођења од Турака. Пре тога на њеном месту постојали су зидови старије цркве. Око цркве је гробље.

За време Турака до 1878. године један део земљишта припадо је појединим сеоским породицама. Други део земље био је „господарски“. Приликом ослобађања од турске власти господарска земља припадала је неком муслиману Арифу, насељеном у Врању. Он је у Давидовцу имао чифлик; сада се једно место у селу зове Арифов чифлик. За време Турака, поред Срба, у Давидовцу су живели и муслимански Цигани. Године 1878. они су бројали око 10 кућа. Цигани су се постепено иселили у друга околне насеља.

Црквена слава је Ђурђевдан. Већи сеоски сабор, јер долази више гостију,  је Крстовдан. Тога дана је освећена црква. Заветина је на дан Св. Тројица. За „стоку се слави Св. Тодор“. Тога дана волови се на презају.

Порекло становништва.

Старинци:

-Дафинци, Ђоринци, Вељјанци, Стамболци, Пашини, Шулинци, Турејкини и Балчини. Сви славе Ђурђиц. За ове родове се прича да су некада били један род. У Давидовцу живе од када је основано насеље.

Досељеници:

-Луковци, Никољдан, су досељени у XIX веку из планинско села Лукова.

-Ђоковци, Митровдан. Род је основао дед данашњих становника. Он се доселио из суседног села Раковца, где је припадао истоименом стариначком роду.

-Додини, Никољдан, су досељљени као чифчије пре 1878. године из Горњег Вртогоша. Тамо припадају роду Младеновци, чије је порекло из Кметовца код Гњилана.

-Шикопарци, Гоцини и Бачини – славе Аранђеловдан. Овде живе од турског доба. Род Бачини раније је имао две куће, сада је у целом роду само једна старица.

-Поповци, „Св.Богородица у божићне посте“. Род је основао поп Трајко, који се доселио после 1878. године из Клиновца. И тамо су били однекуда досељени. У Клиновцу су им рођаци Дунђерци, Мутавџици и др.

-Дебонци, Аранђеловдан, су досељени из Жбевца, најпре су 1878. године прешли у Доњи Ристовац па је отуда један део прешао у Давидовац.

-Курџонци потичу од домазета досељеног из суседног Доњег Павловца, где имају рођаке. Очева слава је Јовањдан зимски а женина слава је Никољдан.

-Бобаре, Митровдан, потичу од домазета који је дошао из Љиљанаца. Призетио се у роду Луковци. По тој логици требало би да славе Никољдан.

Исељеници.

Срби:

-Балчине, две породице живе у Лесковцу.

-Гоцини, једна породица се иселила у Београд.

У Горњу Мораву иселили су се:

-Барбурци (две куће) и Дафина (1) су се иселили у Доњи Ливоч.

-Трајковићи, једна кућа се иселила у Горњи Ливоч.

Цигани:

-Јусуфовићи, Селманци, Бећировићи и Зимка су се после 1878. године иселили у суседни Доњи Павловац.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Siniša Stojanović

    Dobar dan, divno što pišete o Davidovcima. Moj pradeda Jovan Petković se doselio iz Davidovaca u Vranje. Jedan deo Petkovića je prešao u Stojanoviće po čukundedi Stojanu. Petko i Stojan su, kako pretpostavljam, u 19. veku živeli u Davidovcu. Stojanovići slave Đurđic. Kako priča kaže, verujem da su od starinaca. Da li možete reći od kojih starinaca dolaze i koja je to familija. Neizmerno hvala unapred! Siniša Stojanović, Beograd

    • Милодан

      Синиша Стојановић!

      Све што у књизи пише, а тиче се порекла становнишва, преточено је горњи текст – тако да Вам одиста не могу помоћи.

      Поздрав!
      Милодан