Порекло презимена, село Изумно (Врање) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Изумно (по књизи Изамно), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података Порекло становништва села Изумно (по књизи Изамно), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Изумно (Врање)

Порекло презимена, село Изумно (Врање)

Порекло становништва села Изумно (по књизи Изамно), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Изумно је мало село у долини Бањске Реке и на високом земљишту око ње. Суседна насеља су: Врањска Бања, Дуга Лука, Бујковац и др.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора и из бунара (Река Махала). Познатији извори су: Студенац, Водица, Благун и др.

Земље и шуме:

Потеси по граници атара су: Делина Чука, Нездраво Крушче, Вучидол, Лукова Глава, Мали Кичер, Буковски Рид, Гарван и Скендерска Карпа. Унутрашњи делови атара су: Гарински Поток, Чутуранска Долина, Миличин Поток, Габрак, Шуматица, Благун, Лиска, Студенац, Чукљивски Поток, Падалиште, Козарник, Мала Река и Бугарско Гумно.

Тип села.

Изумно је село изразито разбијеног типа. Дели се на махале: Река, Гарина, Чутуранци, Благун, Чарториште, Чукљивци, Студенац, Ивкова Чука, Падалишка Чука и Пуљина Чука. Главни део села је Река Махала поред Бањске Реке, са обе њене стране. Гарина, Чутуранци и Благун Махала налазе се на левој долинској падини а остале на десној.

Изумно је 1952. године имало укупно 96 домаћинстава.

Постанак села и прошлост.

Мала Река је потес у близини Река Махале. Када је пре неколико година „присичан  пут“ преко Мале Реке наишло се на старо грибље. Неки мисле да су ти гробови од Цигана.

Када је настало ово село не зна се. У Изумну има неколико родова за које се каже да су „старо племе“. Можда су они старинци. Други део становника потиче од досељеника који су долазили пре око130 година и касније. Пред крај турске владавине Изумно је било чифчијско насеље – имало је седам кућа. Последњи власник чифлика звао се Куртали-бег из Врања. Он је имао амбаре и кућу у данашњој Река Махали. Срби, који су били чифчије, живели су у кућама растуреним у свим деловима села.

Гробље данашњих мештана лежи покрај Бањске Реке на њеној десној страни. Изумно има четири сеоска крста; по један у махалама Река, Благун, Чарториште и Чукљивци. Око крстова носила се литија трећег дана Духова, када је и сеоска слава.

Порекло становништва.

Као „старо племе“ рачунају се ови родови:

-Тасичкови, Аранђеловдан, је „најстарије племе“ у овом селу.

-Пуљинци, Никољдан, су „грана од племе Тасичкови“.

Остали стари родови су:

-Пешинци, Никољдан;

-Чукљивци, Никољдан;

-Стаменковићи, Св. Петка и:

-Чутранци, Св. Петка. Прва два рода су нека „стара делбина“. Најстарији чутурански предак звао се деда Јован.

Досељени:

-Петковићи, Аранђеловдан и:

-Андрејићи потичу од деда Илије. Први су од његовог сина Петка а други од његовог сина Илије. Пореклом су изоколине Кратова. Најпре су се доселили у Врањску Бању. Отуда су их „пропудили Турци“ и због тога су, пре око 130 година, прешли у Изумно. Ту су захватили „пусто место“ Гарину. Илија је имао браћу Стаменка и др, који су из Изумна отишли у Србију. Генеаалогија: Петар, 67 година – Спаса – Петко – Илија.

-Деда Ивкови, Никољдан, су се досељени у турско доба из Сливнице.

-Деда Новчини, Аранђеловдан и Никољдан, су досељени пре 1878. године из Леве Реке. Тамо су припадали роду Марковци. Даље порекло им је у Горњој Пчињи. Имају рођаке у Врањској Бањи и Бујковцу – Леворечани.

-Деда Стоилкови или Ђорговци – Аранђеловдан и Никољдан. Најстарији предак се звао Стоилко. За њега се не зна одакле се доселио. Потичу од православних Цигана мада у овом роду нема особа са тамном бојом коже.

-Зуграфи, Аранђеловдан, потичу од претка Тасе, досељеног из Леве Реке; тамо су дошли из Прибоја. Таса је био ковач. „специјални  мајстор“ и због тога ссу добили презиме Зуграфи.

-Прибојци, Аранђеловдан, су грана Зугрофа.

-Студеничани, Илиндан, су досељени из села Црног Врха после 1878. године.

Исељеници.

-Коларики живе у суседној Левој Реци. Тамо су дошли из Изумна где су припадали роду Чутуранци.

-Новчићи, Андрејевићи и Ђорђевићи су се иселили у Врањску Бању. Прва два рода су од Деда Новчиних.

-Гарванчики су се иселили у Бујковац.

Има исељеника из Изумна у Преображењу.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top