Порекло презимена, насеље Врањска Бања (Врање) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Врањска Бања, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљен Порекло становништва насеља Врањска Бања, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљен Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, насеље Врањска Бања (Врање)

Порекло презимена, насеље Врањска Бања (Врање)

Порекло становништва насеља Врањска Бања, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Vranjska-Banja-vila-Balkan

 

Положај насеља.

Врањска Бања спада у ред оних насеља Врањске Котлине, која су за релативно кратко време добила нови географски лик. Налази се на око 9 километара источно од Врања, на месту где Врањска Река, десна притока Јужне Мораве, напушта своју клисурасту долину, усечену у масиву Бесне Кобиле и улази у раван котлине.

Привредне, сабораћајне прилике и лековите воде.

При томе Врањска Бања као насеље постала је на месту где се раван Врањске Котлине додирује са котлинским ободом. Лежећи на том додиру двају различитих целина насеље је могло да искоришћава и две потпуно различите привредне области; раван око Бањске Реке на северозападу за земљорадњу и планинску падину Бесне Кобиле у залеђу на југоистоку за сточарство и шумарство. За положај Врањске Бање били су од значаја даље саобраћајне прилике и термални извори. Из Врањске Бање, која представља мали саобраћајни чвор, одржавају се везе са суседним насељима и областима. Термални извори у Врањској Бањи јављају се на раседној линији правца југозапад-североисток. Она води подножјем Бесне Кобиле. Има више извора сумпоровите воде и један гвожђевит извор.

Порекло становништва.

У Врањској Бањи живи тројако становништво, према подацима из 1952. године: Срби (213 кућа), муслимански Цигани (137) и православни Цигани (7) – укупно 357 домаћистава.

Срби.

Родови затечени у Врањској Бањи приликом ослобађања од турака 1878. године:

-Деда Николини, Никољдан;

-Деда Стеванови, Никољдан и:

-Ковачики, Ђурђевдан.  Изгледа да су ова три рода старинци

Родови досељени после 1878. године из насеља у Врањској Котлини:

-Козарићи, Никољдан;

-Чамурагинци, Савиндан и;

-Ћоскини, Аранђеловдан, су из Црног Врха.

-Ђелинци, Лучиндан;

-Тасићи, Никољдан;

-Топлачанци, Аранђеловдан;

-Трајановићи, Аранђеловдан и;

-Габрика* су из Топлаца.

-Џикинци* и;

-Мичини, Никољдан, су из Ћуковца.

-Митићи* су из Содерца.

-Гранџини, Никољдан;

-Величковићи, Никољдан и;

-Грујићи, Аранђеловдан, су из Кумарева.

-Додићи* су из Несврте.

-Самоници, Аранђеловдан;

-Стојнини, Аранђеловдан и:

-Мишићи (Ваљавичарци), Сретење, су из Трибужде.

-Ђ. Луковац, Св.Петка и:

-Миланкини, Никољдан, су из Лукова.

-Јовићи, Никољдан;

-Петковац, Аранђеловдан;

-Паликућани*;

-Стаменковићи* и:

-Антићи* су из Врања. Први су дошли као хотелијери, други и трећи као трговци.

-Новчићи, Аранђеловдан:

-Ђорђевић (Албанац), Никољдан и:

-Андрејевићи, Аранђеловдан, су из Изамна. Даља старина Новчића и Андрејевића је из Леве Реке од рода Марковци. У Леву Реку су дошли из Горње Пчиње.

-Станковићи (Толовац), Аранђеловдан и;

-Димитријевићи, Аранђеловдан, су из Леве Реке. Даље порекло им је из Горње Пчиње.

-Пашапорови, Аранђеловдан и:

-Митићи, Аранђеловдан су из Каталенца.

-Најчини, Никољдан;

-Милинчики, Никољдан и;

-Митићи, Аранђеловдан, су из Моштанице.

-Јовићи, Аранђеловдан;

-Тороманци, Савиндан и;

-Димитријевићи, Велика Госпојина, су из Бујковца. Јовићи (мада овде пише Јовичићи) су тамо припадали припадали стариначком роду Смакинци. Тороманци у Бујковцу имају истоимене рођаке.

-Стевановићи, Аранђеловдан, су из Богошева а тамо су дошли из околине Босиљграда.

-Шкембари, Аранђеловдан;

-Шабурики, Аранђеловдан, су из Корбевца.

-Пешићи први, Аранђеловдан, су из Равне Реке код Владичиног Хана.

-Пешићи други, Аранђеловдан;

-Бозаџије* и;

-Барабун, Аранђеловдан, су из Бреснице код Моштанице.

-Шваба, Аранђеловдан је из Дуге Луке.

-Сечкови, Аранђеловдан, су из Тесовишта. Даље порекло им је са Косова.

-Кулчини, Никољдан, су из Кленика.

-Анђелковићи, Аранђеловдан, су из неког суседног планинског села. Најпре су досељени у Врање а отуда у Врањску Бању као трговци.

Досељеници из других области:

-Палиаџини, Аранђеловдан, су досељени из Македоније („купили пашино имање“).

-Поповићи, Аранђеловдан, су из Градње у Пољаници.

-Вукашиновићи, Ђурђевдан. Оснивач рода доселио се као железничар из Војводине.

-Каменко, род потиче од Руса досељеног после Првог светског рата.

-Цинцари су досељени из околине Кичева.

-Скендеровци, Аранђеловдан, су досељени из Метохије, најпре у Собину – где имају рођаке – па потом у Врањску Бању.

-Маминци, Никољдан, су из Маминаца код Прешева.

-Коћурци, Аранђеловдан, су из Коћуре у Горњој Пчињи.

-Кумановци или Митричковци – Никољдан и Аранђеловдан – су из околине Куманова.

Није утврђено одакле су досељени:

-Станковићи или Модрогузи, Миленковићи, Никољдан;

-Момчиловићи*;

-Стојменовићи, Никољдан;

-Пајчини*;

-Резаци, Аранђеловдан;

-Трајкуши*;

-Ђошини, Никољдан;

-Џаворци, Савиндан;

-Љотинци, Аранђеловдан;

-Благунци, Аранђеловдан;

-Савинци, Митровдан;

-Тункини, Аранђеловдан;

-Шошолосци, Никољдан;

-Паунџела, Аранђеловдан и;

-Дрндашчики, Аранђеловдан.

-Покрстеник, Ђурђевдан, потичу од муслиманског Циганина Курта који је добио име Крста. Припадници овог рода „нису црни јер су се женили са кавурима“.

Православни Цигани-Роми:

-Ђорговци, Никољдан, су досељени из Трибужде. Намножили су се од једне досељене куће. Оснивач рода се звао Стоилко.

Муслимански Цигани:

Приликом ослобађања од Турака, како је речено, овде је затечено 17 кућа муслимана – Цигана. Од њих потичу ови родови:

-Главинци, Веселовци, Тобошаревци, Бурдинци, Милићевићи, Шелићи, Сагламци, Ракипчики, Сакавци, Петковци, Еминовци, Лимановци, Усићи, Карчини, Бековци, Десовци и Маричовци.

За последњих 60 година доселили су се:

-Шефкија су из Одановца у Кривој Реци. Најпре дошао у Доњи Павловац па отуда овде.

-Силистари су досељени из Лесковца.

-Муарем је дошао као призетко из Врања. Цигани су распоређени у неколико махала: Шљивак, Јарчиште, Бурдинци, Јоргован и Грамађе.

Исељеници.

Из Врањске Бање су исељени ови српски родови:

-Бањанци су се иселили у Мазарић

-Бањчиња живе у Собини.

-Бањани су се иселили у Стропско.

-Савинчики су одсељени у Бујковац.

-Јовићи су се иселили у Лучане код Бујановца.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top