Порекло презимена, село Првонек (Врање) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Првонек, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1 Порекло становништва села Првонек, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Првонек (Врање)

Порекло презимена, село Првонек (Врање)

Порекло становништва села Првонек, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Првонек је планинско село; лежи на високом земљишту са обе стране Бањске Реке. Покрај реке су школа, општински одбор, црква и гробље.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца. Познатији кладенци зову се: Извор, Острика, Црна Река, Вирови, Селиште и др. Ово село има довољно добре пијаће воде.

Земље и шуме.

Топографски називи за потесе: Чукар, Коњски Рид, Кула (један чукар, тамо нема старина), Јеловарник, Трњиви Чукар, Смрдан, Гумниште, Српска Чука, Градиште, Турски Рид, Човечка Глава, Селиште, Старо Гумно, Црквиште и Деда Јанково Гумно (ту се вршило жито за спахију).

Тип села.

Првонек је село изразито разбијеног типа. Дели се на махале: Бари, Средња Махала, Коњски Рид и  Србљаци или Горња Махала. Куће по махалама нису у групама, већ се деле у мање групице.

Првонек је 1953. године имао укупно 98 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Градиште је узвишење лево од Бањске Реке, недалеко од сеоске школе. На темену узвишења виде се остаци од зидова. Прича се да су на Градишту живели Римљани. Њих су одатле отерали Турци. Борба за Градиште „водила се пет година“. Каниц је на Градишту утврдио остатке утврђења за које сматра да су римски.

Место Црквиште је покрај Бањске Реке. Ту је била црква „у време када су Римљани владали“.На површини земље познају се „зидинке“, око којих се окупљају мештани сваке године на Павловдан.

У Средњој Махали је црква посвећена Св. Јовану. Она је саграђена у време „гладне године, када се ока жита плаћалао три гроша“. Мештани су се прехранили захваљујући коприивама. То је било 1878. или 1881. године. На месту поменуте цркве налазила се црквина.

На потесу Смрдан туклис сус е Турци са неким другим народом. Они су се толико жестоко потукли да је од лешева изгинулих ратника то место дуго времена смрдело.

Данашњи Првонек је основан крајем XVIII века. Оснивачи су били досељеници из других области. Они су затекли земљу обраслу у шуми – „нашли су путстињу и седнали“ – „тада се земмља куповала“. После су становниици крчили шуму и на тај начин добили њиве. Као оснивачи села сматрају се преци данашњих родова: Србљаци, Качарци, Чурлинци, Цветкови и др. Знатан део становника чине досељеници из Горње Пчиње и из околине Босиљграда. У Средњој Махали је место Селиште. Прича се да је на Селишту био први зачетак данашњег села са 5 до 6 кућа. Када су се намножили онда је Првонек добио разбијен тип.

Око средине XIX века за „господара села“ наметнуо се неки Турчин Аџија или Куртали-бег из Врања. Он је имао имања и у другим селима, Изамну и Сливници. Аџија је земљу у Првонеку продао мештанима 1878. године за „десет кеса“ (једна кеса имала је 500 гроша).

Сеоска слава су Духови – Тројице. Црквена слава је Св. Јован „летњи“.

Становници су много страдали од Бугара 1944. године. Тада су Бугари запалили већи број кућа, убили су неколико мештана и опљачкали сву стоку.

Порекло становништва.

Становници потичу од предака, који су досељени.

Родови чији су преци били оснвачи села, досељени крајем XVIII века, су:

-Србљаци или Србаковци, Гоџилци и Пуљковци су раније чинили један род. Славе Никољдан а Србљаци славе Савиндан. Потичу од два брата, који су досељени из неке области северно од Алексинца. Убили су неког у Србији па дошли овде. У Првенеку један брат „бегенисао место за козе“ а и од њега су Пуљковци, док је други брат „бегенисао место за овце“ и од њега су Србљаци и Гоџилци.

-Качарци, Митровдан,су досељени из Сурлице у Горњој Пчињи.

-Чурлинци, Никољдан, су досељени такође из Сурлице у Горњој Пчињи. Овде живе преко 160 година. Генеалогија: Стојан, 69 година – Милан – Мита – Иван, чији се отац доселио.

-Цветкови и Дубравци су раније чинили један род. Славе Аранђеловдан. Цветковци су од претка Цветка а Дубравци су од његовог брата Милена. Досељени су из Дуката код Босиљграда.

После поменутих оснивача села доселили су се ови родови:

-Сечоглавци, Никољдан, си из суседне Сливнице. Род у Првонеку основао је посињеник.

-Терзинци, Никољдан, у досељени из Горње Пчиње.

-Ристинци и Ђуринци, Аранђеловдан, су раније чинили једна род. Доселили су се „од турског терора“ из околине Кратова.

-Миајлинци – Никољдан и;

-Новчинци – Аранђеловдан су раније чинили једна род. Не знају за своје порекло.

-Мангинци, Мала Госпојина, су досељени из суседне Сливнице, где имају рођаке.

-Станојинци, Мала Госпојина, кажу да су из Горње Пчиње. У суседној Дугој Луки род су им Кушинци.

-Королејци*, Мишинци*,Чољаковци*, Љубишљавци*, Смиљковци**,Ђокинци**, Чолаци** и Церачани** су досељени однекуда. Прва четири рода славе Аранђеловдан* а остали Никољдан**.

-Димитријини, Митровдан, не знају за своје порекло.

-Темкарци, Аранђеловдан, су досељени из суседног Црног Врха.

-Мутавџикинци, Мала Госпојина, не знају за своје порекло.

-Босаци, Никољдан, су досељени 1878. године из Бабине Пољане у Пчињи.

-Гарчинци и Селиштанци – славе Никољдан – су раније чинили један род. Досељени су из суседне Дуге Луке. Оснивач рода у Првонеку је био посињен. Даље порекло им је из Горње Пчиње.

Исељеници.

-Спасинци, Јужарци, Миленковци и Баба Нединци иселили су се пре око 140 година у Стајковце близу Јелашнице.

-Димитријевићи, Стајковићи, Младеновићи и Величковићи су се иселили у Мали Трновац.

-Павловићи су се иселили у Рељан код Прешева.

-Качарци и Чурлинци имају исељеника у Лесковцу.

-Антићи у Големом Долу и:

-Цветковићи у Буштрењу код Прешева су пореклом из Првонека.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top