Порекло презимена, село Горње Жапско (Врање)

19. маја 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Горње Жапско, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Манастир Св. Стефана
Манастир Св. Стефана

Положај села.

Село је у изворишту, а на десној страни Жапске реке, испод манастира Св. Стефана.

Горња Мала, прва одозго, је на десној страни Жапске Реке, на омањој уздигнутој заравни. Збириштем, где се стена испољила, одвојена је од Доње Мале, која је такође на десној страни Жапске Реке, под поменутом стеном.

Грамадарска Мала је на истој страни Жапске Реке а изнад Доње Мале, на незнатном узвишењу – „билцу“ – Грамађама.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће са извора, кладенаца, од којих су познатији: Грамадарски Кладенац, кледенац у Кусом Долу и Чешмиче. У селу има и четири бунара.

У селу је хладније у односу на оближња села (Доњем Жапском и Миланову) због тога што је на већој надморској висини, самим тим је више изложено ветровима.

Земље и шуме.

Земљиште, мада је село у изворишту Жапске Реке, није брдско као у осталим горњим селима, већ је више равно, те и земља није ридска.

Њива има око кућа, односно око групе кућа а већином је око села, на местима званима: Широка Падина, Јабука, Пусто Гробје, Јовина Башча, Рид, Крмољ, Куси Дол, Село, Селиште, Крстато Лојзе, Стара Лојза и Луковица – где су виногради. На истим местима поједини имају по мало паше и шуме. Шуме има највише у Кусом Долу, у изворишту Жапске Реке и на месту званом Терзика, али је мало, те дрва доносе из Глога и Брезовице.

Село има заједничку шуму и пашу, звану Широка Падина, далеко од села 10-15 минута хода и она им је остала од предака.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено на мале: Горњу, Доњу и Грамадарску Малу.

Горња Мала (у којој има 16 кућа) се састоји од четири групице кућа – са по 4-5 кућа, које су раздалеко око 100-150 корака – у којој живе Секулци, Николчини, Поп-Антини и Барачићи;

Доња Мала (9) има две групе кућа са истим растојањем – у којој живе Ајтинци и Поп-Марковции;

Грамадарска Мала (8) из две групе кућа – у којој су Гаџини и Марковци.

Куће су у групама међусобно удаљене од 30 до 40 корака а само неке 80-100 корака.

Име селу.

Ништа се не прича о имену села Жапског. У почетку је било једно село Жапско и било својина двојице Турака (бегова), од којих се један одвојио, узевши у део данашње Горње Жапско, које је Горњим названо за разлику од Доњег Жапског.

Грамадарска Мала названа је по топографском месту Грамађама, које је добило име од неких „грамада“, гомиле камења, које је ту било.

Старине у селу.

И ове јо село, Горње Жапско, као и сва горња села постало од свог првог села, одакле су се становници разишли пре 60-70 година, пошто су од Турчина, чије је било Горње Жапско, купили сву земљу горњо-жабачку и поделили је међусобно, братски.

Место где је било прво село, зову данас „селом“; ту су куће Доње Мале. До истог, а ближе реци, постоји Старо Селиште, где се данас налазе: дуварине, „железурине“ и секире. О селу, које је ту било, мештани не знају ништа. Од тог села је, по причању, заостало данашње Пусто Гробје, које је на левој страни Жапске реке. Садашње гробље је близу овог.

Порекло становништва.

У селу су ови родови, по редоследу досељавања:

-Секулци (Николчини), Никољдан и Аранђеловдан, су најстарија породица у селу, чије су претке пре 100 година довели Турци из Стајевца (Врањска Пчиња у сливу Вардара), да им буду чивчије. Њихови потомци су Секулици и Николчини.

-Марковци (Поп-Антини), Никољдан, су се доселили из околине Битоља, где су у били Турчина и због тога побегли. Били су чивчије и момци турски. Њихови потомци су Марковци и Поп-Антини.

-Милосавци или Ајтинци, Никољдан, воде порекло из села Топлог Дола (Масурички срез) – родоначелник је  посињеник у Секулској породици.

-Гаџини (Поп-Марковци), Аранђеловдан и Никољдан, су из села Раинци (у Моравици). Њихов предак, неки кажу прадед, био је ђак код једног од овдашњих попова из Секулске породице, па ту заостао и доцније своје довео. Потомци им се зову Гаџини и Поп-Марковци.

Барачићи, Никољдан, су се доселили пре 25 година из села Преображења.

Село је углавном расло прираштајем од првих досељеника.

Сеоска слава је кад и манастира – Св. Стеван.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.