Порекло презимена, село Доње Жапско (Врање)

19. мај 2016.

коментара: 0

Donje-Zapsko
Храм Св. великомученика Георгија

Порекло становништва села Доње Жапско, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је углавном у равници са обе стране Жапске Река. Већи део села је на десној страни док су на левој само две мале.

Рашинска и Стајна Мала су на левој страни Жапске Реке, обе на месту Ђуринац.

На десној страни Жапске Реке прва је одоздо Доња Мала, која је наспрам Стајној Мали; изнад ње су уз реку.

Чочинска Мала је у равници, испод сеоског пута.

Маринкова Мала је на десној страни Брајчиног Дола, десне приточице Жапске Реке.

Топалска Мала је на десној страни Брајчиног Дола, више Маринкове Мале.

Вукадинска Мала је на левој страни Брајчиног Дола.

Дијановска Мала је на десној страни дола Калдрме, десне притоке Жапске Реке.

Југинска Мала је на десној страни а у доњем делу Грданице или Кусог Дола, десне притоке Жапске Реке и:

Џољинска Мала је изнад Југинске Мале, на десној страни истог дола а на месту званом Крмољ.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора, кладенаца, од чега свака мала има по једна и сви су довољно јаки, то су: Џољински Кладенац, Чешма, Брајчински Кладенац, Дејанов Кладеноац, Лековита Вода, Деда-Стошин Кладенац и Доњомалски Кладенац.

Земље и шуме.

Њива имају око кућа, односно око мала а већином око села, на местима званим: Војиновац, Ђуринац, Бели Брег, Грданица, Крмољ, Калдрма, Бачевиште, Селиште и др.

Шуме има местимично на десној страни Жапске Реке и у Кусом Долу; али сви готова дрва доносе из Глога и из села Брезовице.

Заједничку пашу (утрину) имали су на десној страни Жапске Реке на месту Крмољу, али им је, као што је поменуто, одузета.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено на мале: Рашинску (у којој има 5 кућа) – где живе Рашинци; Стајну (4) – Стајни; Доњу Малу (7) – Чочинци, Маринковци и Стајни;  Чочинску Малу  (7)– Чочинци или Стошини и Данковци;  Маринкову Малу (6) – Маринковци и Манини;  Топалску Малу – Топалци, Павунови и Бошњаци; –  Вукадинску Малу – Вукадинци;  Дејановску Малу – Дејановци;  Југинску – Југинци (5) и Џољинску Малу (4) – Џољинци.

У селу има око 65 кућа.

Име селу.

Не зна се одакле је име села Жапско док су ма(х)ле назване по родовима, који живе у њима.

Село, које је било пре данашњег села Жапског на Старом Селишту звало се Рајчиновац.

Старине у селу.

На десној страни Жапске Реке, око 10 минута даље од села постоји Старо Селиште, које су још „беглери“ орали. На истоме је било камење, при орању су наилазили на „зидине“, а причају, да је ту у „друг век“ било село Рајчиновац; не зна се како је нестало.

На левој страни жапске Реке постоје Русалијска Гробја, од којих нема никаквих трагова.

Порекло становништва.

Родови у селу су:

Старинци:

-Данговци или Спасинци, Аранђеловдан, су старинци. Њих су затекли Турци, кад су ово село заузели и сви доцнији досељеници. Од њих су данас остале само две куће а око 6-7 кућа се одселило у Врање.

Остали становници су доцније досељени, већином као чивчије и момци турски, по редоселду досељавања:

-Југинци, Никољдан, су најстарији досељеници, чији су преци пре 100 година дошли као чивчије из села Коћуре (Врањска Пчиња у сливу Вардара), где је земља слаба – „планина“. Када су се доселили било је шесторица браће, од којих је један отишао у Вртогош (Врањско Поморавље), један у Собину (код Врања), једна у Горње Жапско док су се остали настанили у овом селу. Они су данас најмногобројнији а потомци су им становници  Маринковске, Топалске и Југинске Мале:

-Југинци, Манини, Топалци, Павунови, Бошњаци и Маринковци.

-Рашинци, Никољдан, су добегли из околине Битоља, где су убили Турчина. Од ове породице има неких у Горњем Жапском, Златокопу и другим селима.

-Чочинци или Стошини, Никољдан, су из села Нерава (Врањска Пчиња у сливу Вардара) овде довели „беглери“ на своју земљу.

-Стајни, Св. Петка, су се доселили из села Ослара због турског зулума.

-Дејанови (или Дејановци), Аранђеловдан,. Њихови преци (прадедови) су досељени из оближњег села Вишевца, где је слаба земља.

-Вукадинци, Никољдан, су се доселили из села Претине (Кумановска Пчиња). Њих су довели бегови пре 80-90 година.

-Џољинци, Митровдан,  су се доселили из села Миланова а порекло им је било из Крајмировца (Моравица). Они су поседњи досељеници у ово село.

После ових у ово село се нико није доселио; село је поглавито расло прираштајем првих досељеника.

Сеоска слава је Св. Стеван.

До ослобођења 1878. године у данашњој Доњој Мали било је 7 чифлука, седморица бегова: Сви становници су били чивчије и момци турски. Ту су им биле куће. Одатле су се разишли, и то чивчије, тек пошто су прикупили имања од Турака, а то је било пре ослобођења.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.