Poreklo stanovništva sela Donje Žapsko, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je uglavnom u ravnici sa obe strane Žapske Reka. Veći deo sela je na desnoj strani dok su na levoj samo dve male.
Rašinska i Stajna Mala su na levoj strani Žapske Reke, obe na mestu Đurinac.
Na desnoj strani Žapske Reke prva je odozdo Donja Mala, koja je naspram Stajnoj Mali; iznad nje su uz reku.
Čočinska Mala je u ravnici, ispod seoskog puta.
Marinkova Mala je na desnoj strani Brajčinog Dola, desne pritočice Žapske Reke.
Topalska Mala je na desnoj strani Brajčinog Dola, više Marinkove Male.
Vukadinska Mala je na levoj strani Brajčinog Dola.
Dijanovska Mala je na desnoj strani dola Kaldrme, desne pritoke Žapske Reke.
Juginska Mala je na desnoj strani a u donjem delu Grdanice ili Kusog Dola, desne pritoke Žapske Reke i:
Džoljinska Mala je iznad Juginske Male, na desnoj strani istog dola a na mestu zvanom Krmolj.
Vode.
Meštani koriste vodu za piće sa izvora, kladenaca, od čega svaka mala ima po jedna i svi su dovoljno jaki, to su: Džoljinski Kladenac, Češma, Brajčinski Kladenac, Dejanov Kladenoac, Lekovita Voda, Deda-Stošin Kladenac i Donjomalski Kladenac.
Zemlje i šume.
Njiva imaju oko kuća, odnosno oko mala a većinom oko sela, na mestima zvanim: Vojinovac, Đurinac, Beli Breg, Grdanica, Krmolj, Kaldrma, Bačevište, Selište i dr.
Šume ima mestimično na desnoj strani Žapske Reke i u Kusom Dolu; ali svi gotova drva donose iz Gloga i iz sela Brezovice.
Zajedničku pašu (utrinu) imali su na desnoj strani Žapske Reke na mestu Krmolju, ali im je, kao što je pomenuto, oduzeta.
Tip sela.
Selo je razbijenog tipa, podeljeno na male: Rašinsku (u kojoj ima 5 kuća) – gde žive Rašinci; Stajnu (4) – Stajni; Donju Malu (7) – Čočinci, Marinkovci i Stajni; Čočinsku Malu (7)– Čočinci ili Stošini i Dankovci; Marinkovu Malu (6) – Marinkovci i Manini; Topalsku Malu – Topalci, Pavunovi i Bošnjaci; – Vukadinsku Malu – Vukadinci; Dejanovsku Malu – Dejanovci; Juginsku – Juginci (5) i Džoljinsku Malu (4) – Džoljinci.
U selu ima oko 65 kuća.
Ime selu.
Ne zna se odakle je ime sela Žapsko dok su ma(h)le nazvane po rodovima, koji žive u njima.
Selo, koje je bilo pre današnjeg sela Žapskog na Starom Selištu zvalo se Rajčinovac.
Starine u selu.
Na desnoj strani Žapske Reke, oko 10 minuta dalje od sela postoji Staro Selište, koje su još „begleri“ orali. Na istome je bilo kamenje, pri oranju su nailazili na „zidine“, a pričaju, da je tu u „drug vek“ bilo selo Rajčinovac; ne zna se kako je nestalo.
Na levoj strani žapske Reke postoje Rusalijska Grobja, od kojih nema nikakvih tragova.
Poreklo stanovništva.
Rodovi u selu su:
Starinci:
-Dangovci ili Spasinci, Aranđelovdan, su starinci. Njih su zatekli Turci, kad su ovo selo zauzeli i svi docniji doseljenici. Od njih su danas ostale samo dve kuće a oko 6-7 kuća se odselilo u Vranje.
Ostali stanovnici su docnije doseljeni, većinom kao čivčije i momci turski, po redoseldu doseljavanja:
-Juginci, Nikoljdan, su najstariji doseljenici, čiji su preci pre 100 godina došli kao čivčije iz sela Koćure (Vranjska Pčinja u slivu Vardara), gde je zemlja slaba – „planina“. Kada su se doselili bilo je šestorica braće, od kojih je jedan otišao u Vrtogoš (Vranjsko Pomoravlje), jedan u Sobinu (kod Vranja), jedna u Gornje Žapsko dok su se ostali nastanili u ovom selu. Oni su danas najmnogobrojniji a potomci su im stanovnici Marinkovske, Topalske i Juginske Male:
-Juginci, Manini, Topalci, Pavunovi, Bošnjaci i Marinkovci.
-Rašinci, Nikoljdan, su dobegli iz okoline Bitolja, gde su ubili Turčina. Od ove porodice ima nekih u Gornjem Žapskom, Zlatokopu i drugim selima.
-Čočinci ili Stošini, Nikoljdan, su iz sela Nerava (Vranjska Pčinja u slivu Vardara) ovde doveli „begleri“ na svoju zemlju.
-Stajni, Sv. Petka, su se doselili iz sela Oslara zbog turskog zuluma.
-Dejanovi (ili Dejanovci), Aranđelovdan,. Njihovi preci (pradedovi) su doseljeni iz obližnjeg sela Viševca, gde je slaba zemlja.
-Vukadinci, Nikoljdan, su se doselili iz sela Pretine (Kumanovska Pčinja). Njih su doveli begovi pre 80-90 godina.
-Džoljinci, Mitrovdan, su se doselili iz sela Milanova a poreklo im je bilo iz Krajmirovca (Moravica). Oni su posednji doseljenici u ovo selo.
Posle ovih u ovo selo se niko nije doselio; selo je poglavito raslo priraštajem prvih doseljenika.
Seoska slava je Sv. Stevan.
Do oslobođenja 1878. godine u današnjoj Donjoj Mali bilo je 7 čifluka, sedmorica begova: Svi stanovnici su bili čivčije i momci turski. Tu su im bile kuće. Odatle su se razišli, i to čivčije, tek pošto su prikupili imanja od Turaka, a to je bilo pre oslobođenja.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)