Poreklo prezimena, selo Gornje Žapsko (Vranje)

Poreklo stanovništva sela Gornje Žapsko, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je u izvorištu, a na desnoj strani Žapske reke, ispod manastira Sv. Stefana.

Gornja Mala, prva odozgo, je na desnoj strani Žapske Reke, na omanjoj uzdignutoj zaravni. Zbirištem, gde se stena ispoljila, odvojena je od Donje Male, koja je takođe na desnoj strani Žapske Reke, pod pomenutom stenom.

Gramadarska Mala je na istoj strani Žapske Reke a iznad Donje Male, na neznatnom uzvišenju – „bilcu“ – Gramađama.

Vode i klima.

Meštani koriste vodu za piće sa izvora, kladenaca, od kojih su poznatiji: Gramadarski Kladenac, kledenac u Kusom Dolu i Češmiče. U selu ima i četiri bunara.

U selu je hladnije u odnosu na obližnja sela (Donjem Žapskom i Milanovu) zbog toga što je na većoj nadmorskoj visini, samim tim je više izloženo vetrovima.

Zemlje i šume.

Zemljište, mada je selo u izvorištu Žapske Reke, nije brdsko kao u ostalim gornjim selima, već je više ravno, te i zemlja nije ridska.

Njiva ima oko kuća, odnosno oko grupe kuća a većinom je oko sela, na mestima zvanima: Široka Padina, Jabuka, Pusto Grobje, Jovina Bašča, Rid, Krmolj, Kusi Dol, Selo, Selište, Krstato Lojze, Stara Lojza i Lukovica – gde su vinogradi. Na istim mestima pojedini imaju po malo paše i šume. Šume ima najviše u Kusom Dolu, u izvorištu Žapske Reke i na mestu zvanom Terzika, ali je malo, te drva donose iz Gloga i Brezovice.

Selo ima zajedničku šumu i pašu, zvanu Široka Padina, daleko od sela 10-15 minuta hoda i ona im je ostala od predaka.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa, podeljeno na male: Gornju, Donju i Gramadarsku Malu.

Gornja Mala (u kojoj ima 16 kuća) se sastoji od četiri grupice kuća – sa po 4-5 kuća, koje su razdaleko oko 100-150 koraka – u kojoj žive Sekulci, Nikolčini, Pop-Antini i Baračići;

Donja Mala (9) ima dve grupe kuća sa istim rastojanjem – u kojoj žive Ajtinci i Pop-Markovcii;

Gramadarska Mala (8) iz dve grupe kuća – u kojoj su Gadžini i Markovci.

Kuće su u grupama međusobno udaljene od 30 do 40 koraka a samo neke 80-100 koraka.

Ime selu.

Ništa se ne priča o imenu sela Žapskog. U početku je bilo jedno selo Žapsko i bilo svojina dvojice Turaka (begova), od kojih se jedan odvojio, uzevši u deo današnje Gornje Žapsko, koje je Gornjim nazvano za razliku od Donjeg Žapskog.

Gramadarska Mala nazvana je po topografskom mestu Gramađama, koje je dobilo ime od nekih „gramada“, gomile kamenja, koje je tu bilo.

Starine u selu.

I ove jo selo, Gornje Žapsko, kao i sva gornja sela postalo od svog prvog sela, odakle su se stanovnici razišli pre 60-70 godina, pošto su od Turčina, čije je bilo Gornje Žapsko, kupili svu zemlju gornjo-žabačku i podelili je međusobno, bratski.

Mesto gde je bilo prvo selo, zovu danas „selom“; tu su kuće Donje Male. Do istog, a bliže reci, postoji Staro Selište, gde se danas nalaze: duvarine, „železurine“ i sekire. O selu, koje je tu bilo, meštani ne znaju ništa. Od tog sela je, po pričanju, zaostalo današnje Pusto Grobje, koje je na levoj strani Žapske reke. Sadašnje groblje je blizu ovog.

Poreklo stanovništva.

U selu su ovi rodovi, po redosledu doseljavanja:

-Sekulci (Nikolčini), Nikoljdan i Aranđelovdan, su najstarija porodica u selu, čije su pretke pre 100 godina doveli Turci iz Stajevca (Vranjska Pčinja u slivu Vardara), da im budu čivčije. Njihovi potomci su Sekulici i Nikolčini.

-Markovci (Pop-Antini), Nikoljdan, su se doselili iz okoline Bitolja, gde su u bili Turčina i zbog toga pobegli. Bili su čivčije i momci turski. Njihovi potomci su Markovci i Pop-Antini.

-Milosavci ili Ajtinci, Nikoljdan, vode poreklo iz sela Toplog Dola (Masurički srez) – rodonačelnik je  posinjenik u Sekulskoj porodici.

-Gadžini (Pop-Markovci), Aranđelovdan i Nikoljdan, su iz sela Rainci (u Moravici). Njihov predak, neki kažu praded, bio je đak kod jednog od ovdašnjih popova iz Sekulske porodice, pa tu zaostao i docnije svoje doveo. Potomci im se zovu Gadžini i Pop-Markovci.

–Baračići, Nikoljdan, su se doselili pre 25 godina iz sela Preobraženja.

Selo je uglavnom raslo priraštajem od prvih doseljenika.

Seoska slava je kad i manastira – Sv. Stevan.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.