Порекло становништва села Барбарушинце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Барбарушинце је на десној страни Барбарушинске и не левој страни Луковске Реке, односно на обема странама Барбарушинског Рида, који се пружа између обе поменуте реке. Куће су распоређене већином у групицама и то на десној страни Барбарушинске Реке; са обе стране Дунђерског Дола, који се у почетку зове Појатиште; у почетку а на левој страни Кривићског Дола; на левој страни Станковске Долине; на левој страни једног безименог дола; изнад старог Селишта; са обе стране безимених долова и на месту званом Лисина и Барје. На левој страни Луковске Реке куће су на местима званим Обршина и Дрење.
Куће су ближе риду него реци: стране су долина, нарочито лева страна долине Луковске Реке, већим делом под шумом.
Воде.
Главнији извори са којих се користи вода за пиће су: Кривић, Булина, Чешма, Дрење и др. Осим тога вода за пиће се узима и са потока. У селу постоји извор Лековита Вода у Јоцкиној Долини, на десној страни Барбарушинске Реке. Лечи ране и очне болести.
Земље и шуме.
Изузев по коју њиву око кућа све остале су на Барбарушинском Риду, на местима званима: Мали Вирови, Обршина, Сама Бука, Две Буке, Дафина, Русалијско Дубје, Булина Чешма, Три Буке, Рамниште, Кривић, Крива Падина, Китке, Појатиште, Орашчићи, Виноград и др. Поменута места су удаљена од кућа од 5 минута до једног сата хода.
Мало паше имају појединци на местима званим: Лисина, Барје, Рамниште, Обршина и Дрење.
Сва је шума по странама долина Барбарушинске и Луковске Реке, на местима: Барје, Лисина, Обршина, Дрење и др.
Село има заједничку пашу и шуму на местим званим: Самсур, Достински, Чукар, Пударица и Длга Рдина. Близу села је и, по причању, остала од предака као и сва остала земља.
Тип села.
Ово село је разбијеног типа, али нема ма(х)ла, већ су куће у групицама а по негде су куће усамљене. Те су групице међусобно удаљене од 5-10 минута хода, куће су у групама међусобно удаљене 30-40 корака а негде и од 100-150 корака.
Презимена становника су: Дунђерци, Бојинци, Стајовчани или Павловци, Станковци, Воденичарци, Пешинци, Јанкеровци, Дејановци, Анђелковци, Ришинци, Ђорђијани, Бањчани, Цветанови, Цареви, Брезовкини, Стојановци, Јанчини и Баба-Петканинци.
У селу има укупно око 50 кућа а у појединим групама од две до шест.
Старине у селу.
„Селом“ се зове место, где је најпре било село данашњег Барбарушинца; оно је у заклону, на омањој заравни, лево од Кривићске Долине, десне притоке Барбарушинске Реке. Причају, кад је село било на овом месту пре 80-90 година, гора била велика а по реци су онда рибу ловили, о чему данас нема ни помена.
У селу постоји Селиште, које је на десној страни Барбарушинске Реке недалеко од Пешинских кућа. Ту данас има зидина, старих воћки (ораха и крушака), којих је раније било много више. Причају, да је ту било село „големо, од друг век“ и да га је чума уништила.
Више Селишта постоји Стао Гробље, које је данас поорано; ту су ископавали костуре. Близу њега је и садашње гробље.
На десној страни Кривићске Долине, на месту Црквишту има зидина од данашње старе цркве.
Постанак села и порекло становништва.
И ово село је постало од групе кућа, од првога села Барбарушинца тиме, што су се пре 80-90 година становници разишли на своја имања.
Нико од старијих људи у селу не зна које први село заселио. Обично кажу, како је село Барбарушинце „од баб’н зам’н – од памтивек“. Међутим, има стараца, који сигурно знају, да пре 80-90 година сељани овог села нису имали везе ради женидбе или удаје са мештанима села Вишевца, јер су сматрали, да су род, а кад је било свадбе у једном селу „канили су на свадбу“ становнике другог села.
Прича се да су како оба села, Вишевце и Барбарушинце, заселила два брата, Ариз и Крагуј, које је довео спахија од Призрена. То је било најдаље пре 120 година.
Крагуј је заселио Барбарушинце и од њега воде порекло ове породице:
–Дунђерци, Бојинци, Станковци, Воденичарци, Јанкеровци, Анђелковци, Ришинци, Ђорђијини, Цветанови, Цареви, Брезовкини, Стојановци, Јанчини и Баба-Петканинци, сви славе Аранђеловдан, дакле све породице овог села изузев:
-Пешинци, Митровдан, чији је прадед дошао пре 90-100 година из околине Лесковца, али се не зна разлог; спахија га је примио и населио и:
-Дејановци, који воде порекло од деда Цветана, који је још пре 90 година дошао као пасторак са мајком, која се удала за неког Дејана, по коме се потомци Цветана зову. Цветан је са мајком дошао из села Голочевца (Врањска Пчиња у сливу Вардара).
Село је расло поглавито прираштајем становништва, највише првог досељеника а нешто и од ових последњих.
Само су се по ослобођењу 1878. године доселили:
-Павловци-Шопови или звани Стајовчани, Аранђеловдан, из села Стајовца (Врањска Пчиња у сливу Вардара) због турског зулума.
Сеоска слава је Св. Јован
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)