Порекло презимена, село Вишевце (Врање)

16. маја 2016.

коментара: 1

Порекло становништва села Вишевце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Вишевце је на левој страни Барбарушинске и на обема странама а у изворишту Вишевске Реке; углавном са обе стране рида између Вишевске и Барбарушинске Реке.

Мала Заградено је на левој страни Вишевске Реке.

Мала Присоје се налази на десној страни Вишевске Реке, у присуоју.

Фрулачка Мала је на левој страни Фрулачког Дола, десне притоке Вишевске Реке.

Мала Јазвиње је у изворишту а са обе стране Барбарушинске Реке.

Међачка Мала је на левој страни дола Магаревца, леве притоке Барбарушинске Реке.

Селишка Мала је испод Међачке Мале, на месту Селишту.

Мала Клечипас је са обе стране једног дола, чији је поток лева притока Барабарушинске Реке.

Мала Гарван је са обе стране Граванског Дола, леве притоке Барбарушинске Реке.

Станимировска Мала је са обе стране Станимировска Дола, леве притоке Барбарушинске Реке.

Мала Село је не масту званом „Село“, испод Станимировске Мале.

Леве стране долина Барбарушинске и Вишевске Реке су већим делом под шумом, највише високим буквама. Куће се на тим странама једва виде.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора, кладенаца, којих има доста, јер је место у изворишту река и потока „вододражно“. Познати су као јачи: Крстати, Кладенац, Вирови, Турски Кладенац, Китка, Бачевиште, Пећ, Османовче, Коњарица и Студено Кладанче.

Земље и шуме.

Њива имају мало око кућа, сва им је на Вишевском Риду, који је између Вишевске, Сурдулске у Барбарушинске Реке и данашње (заправо ондашње) српско-турске границе, а на местима званим: Ћурчина Ливада, Дуб, Паунов Чукар, Бара, Свињарник, Барин Чукар, Побијен Камен, Магаревац, Бачевиште, Данчул, Подралице, Коњарица, Јазвиње, Кључ, Св. Илија, Османовче, Бабинске Њиве, Чука, Бели Камен, Миленков Гроб, Жута Падина, Копотина и др. Ова места су удаљена од кућа од четврт до на сат хода.. На појединим од тих места имају многи поред њива ливаде и бранике.

Село има заједничку шуму и пашу на местима званим: Гарина, Свињарник и Балабаново Осоје; сва је на левој страни Вишевске Реке, испод Заграденог, далеко од кућа од 5 до 40 минита пешачког хода.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено на мале: Заградено (3 куће) – у којој живе Близанци, Дејановци и Маринковци; Присоје (8) – Ивановци, Стошини или Фићорци и Јованови; Фрулачку Малу (3) – Цветковци или Фрулаци; Јазвиње (2) – Сорминци; Међачку Малу (3) – Дејановци или Међаци; Селишку Малу (5) – Рашинци; малу Клечипас (9) – Дамњановци, Ђорђијини и Близанци; Гарван (5) – Танкинци, Веселиновци и Рашинци; Станимировску Малу (6) – Станимировци, Петровци и Толини и малу Село (5) – Митровци и Цигани.

Име селу.

Не прича се ништа о настанку имена села Вишевце.

Станимировска, Међачка и Фрулачка мала су добила имена по презименима становника у њима, остале: Заградено, Присоје, Јазвиње, Селишка, Клечипас, Гарван и Село – по топографском називу места на коме су.

Старине у селу.

И ово село је постало од „села“, које је било на месту званом „Село“; одакле су се разишли, изузев неких, пре 80—90 година. Ма том месту су данас многе ровине а ту је и Спахијска Њива.

У сели Вишеевцу постоји и Старо Селиште, где је данас Селишка Мала; ти је до скоро било зидина. За то негдашње село не постоје никаква сазнања.

Данашње гобље је на месту Старог Гробља, где има и зидина од старе цркве.

Постанак села и порекло становништва.

Као што је речено при опису села Барбарушинца, села Вишевце и Барбарушинце постала су од два брата; Ариза и Крагуја, које је спахија довео од Призрена.

Ариз је заселио Вишевце, настанивши се на данашњем месту званом Село, на левој страни Барбарушинске Реке, које је према „Селу“ села Барбарушинца, где се Крагуј настанио. Ариз је у „Селу“ наишао на Цигане – Ђорговце, којих и данас ту има. Причају да је Ариз имао три сина, а један од њих седам синова. Пре 100 година, веле да је било 10 кућа а када је Усејин Паша истеран из Врања 1842. године, било је 17 кућа.

Главну масу становника у овом селу чине потомци Ариза и то су:

-Близанци, Дејановци, Маринковци, Ивановци, Стошини или Фићорци, Цветковци или Фрулаци, Дејановци или Међаци, Рашинци, Дамњановци, Ђорђијини, Танкинци, Веселиновци, Станимировци, Петровци, Толини и Митровци.

Осим њих у селу су:

-Сормини, који воде порекло од једног „бећара“, који је пре неких 80-90 година дошао из села Ћурковице, из соминске породице, у селу застао и удомио се, и:

-Јовановци (у мали Присоју), који су од једног „призетка“ из села Златокопа (Пчињски срез). Он је призећен пре 40-50 година.

Осим њих нико се доцније није доселио у ово село.

Сви становници славе Аранђеловдан и Никољдан.

Сеоска слава је Св. Тројица – Духови.

Вишевчани се од околних становника одликују тиме, што су уопште сви веома вредни и најбољи мајстори (поред Црнотравчана) у врањском округу.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Чудновато је кретање Срба. Има сличности у погледу насељавања и других села.