Порекло становништва, село Станце (Врање)

20. јуна 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Станце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Stance

Положај села.

Ово село је испод Рождаца, на станцима Мале и Рождачке Реке. Готово је све у долини, право долинско село ка и Рождаце већим делом. Горња Мала је на обема странама долине Мале Реке, а Доња Мала испод и више става, на обема странама долине Рождачке Реке. Земљиште је код кућа оголићено а шума је изван села.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са река и потока, као и са кладенаца, од којих је познат Мечи Деја. У долини Мале Реке има два извора „сланика“.

Земље и шуме.

Њива има око кућа и изван њих на местима: Кућиште, Велаковица, Опаљена Глава, Ћелије, Оскоруша, Мало Приче, Китице, Кашкало, Заћиров Кладенац, Караџин Крст, Црна Бара, Бунушка Њива, Корита, Гарваник, Рилов Дол, Коласта Орница, Соњи Миљак, Попова Долина, Козји Брег и др. Поред њива на овим местима има паше и шуме.

Шуме има углавном на местима званим: Големо Приче, Гарваново Приче, Мечо Приче, Мало Приче и др. Сва је та шума заједничка, преци су их је купили од господара.

Заједничке паше има на местима: Базова Падина, Јагодњак и Мечи Деја.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено у две мале, Горњу и Доњу. Куће су у њима међусобно удаљене, како где; 30-40, 70-80 корака (близу пута са леве стране Реке) или више.

У Горњој Мали су: Зајци, Томинци, Цвејинци, Дошљаци, Олелици и Николчаци.

У Доњој Мали су: Цвејинци, Томицни, Зајци и Калаверци.

У селу има 36 кућа.

Порекло становништва.

-Цвејинци, Аранђеловдан, су најстарија породица у селу. Њихов предак Цвеја дошао је од Малог Косова. Од два брата један је (Миљко) остао у Станцу док је други (Милисав) прешао у Власе, где од њега воде порекло Чарапинци.

-Томинци, Никољдан, су стара породица, којој се не зна порекло, те неки кажу да су старинци. Од њих су Ђуракови у Власу, који се прешли из Станца.

-Николчаци су из Рупја („Рупник“ у Грделичкој Клисури), одакле им се доселио предак Стојица, који је био свештеник у Градњи. Он је нестао – на зна се како. Један од његових потомака населио се у Драгобужду, где је био момак код Арнаута. Он се оженио из Рождаца, па се потом населио у Станцу. Од њега су Николчаци. Не каже се коју славу славе.

-Зајци, Аранђеловдан, су из Власа, од истоимене породице, стари су им се доселили пре 120 година.

-Олелици су из Дреновца, одкуда им се доселио предак пре 100 година. Не каже се коју славу славе.

-Дошљаци (Марковићи и Стојановићи), Никољдан, су из Десивојца, из Падине – махале тог села. Доселили су се пре 70-80 година и најпре су били чивчије код господара – Турчина – у селу.

-Калаверци, Никољдан, су из Власа од Баба-Иванинске породице. Доселио им се дед пре 70 година.

Сеоска слава је у Белу Недељу.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.