Порекло презимена, село Добрејанце (Врање)

20. јуна 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Добрејанце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Dobrejance

Положај села.

Село је са обе стране Ветернице, већи део је на левој док су на десној страни реке само две куће. Део села на левој страни Ветернице поглавито је са обе стране Самобучке Долине. Око и мања, где су куће, годово свуда је шума, те и село изгледа као да је у шуми.

Воде.

Мештани користе воду за пиће поглавито са извора, од којих су познати: Барјамов Кладенац, Зећиров Кладенац, Нурин Кладенац, Ибишов Кладенац и др.

Зеље и шуме.

Главни део имања – њиве, забрани и ливаде – становника овога села јесте по коси, која се од граничног венца пружа између Мале Реке, Ветернице и потока Репушнице. Та се коса у том делу зове Добрејански Рид а према граници има назив Церови Рид, Јабуково, Јејак и Лазарев Кладенац. Поједина места где су њиве, ливаде и забрани имају називе: Црномен, Барица, Сама Бука, Бајрин Рид, Сами Ора, Турски Дол, Воћњак и др.

Пурина Падина је била утрина, коју је сада држава присвојила.

Тип села.

Село је разбијеног типа, као и сва нова села. У њему нема мала, јер је скоријег постанка – после 1878. године.

У селу има двадесет две куће. Данас се сматра као мала-засеок Дреновца.

Старине у селу.

У овом селу нема старих селишта. Има три старе цркве, од којих су остале само дуварине. Поред једне су одржава сабор на Горешњак.

Постанак села и порекло становништва.

Када је ово село први пут засновано, није познато. До 1878. године у њему су живели Арнаути, а пре ових Срби. Арнаути су се заселили у Добрејанцу пре 100-120 година, када су се настањивали и по осталој Пољаници и околним областима. Од српских породица, које су живеле у Добрејанцу пре Арнаута, сада се знају само два рода; то су били Дабарци и Кованџици, а поред њих у селу је живео и неки Грк са породицом. Судећи по старинама (црквама) и имену села, изгледа, да су ово село основали Срби, који су у њему живели пре Арнаута, па се доцније село само обнављало. Поменуто је како су  се прво Арнаути населили у Добрејевцу. Срби, који су до тада у њему живели, морали су побећи. Зна се само да су Дабарци отишли  у Врање, Кованџици (Ристини) у оближње село Смиловић док се онај Грк потурчио и остао у селу, али су га Арнаути и после тога звали Грком. Арнаути нису били истог порекла. Било их је 4 фиса. Једни су били из Десивојца (браћа Зећир и Ибиш), једни из Глогова и били Мољаци а неке су звали Гашњани а друге Краснићани; последњи су били Малисије („Малосијани“) и неки од њих су славили Никољдан. Прича се како се неки од тих Арнаута при доласку дотерали шарене свиње, каквих до тада није било у Пољаници.

Ово село 1861. године помиње Хан као Dobrjanze – на левој обали Ветеренице, као велико и веома раштркано албанско село. До 1878. године у њему је било 16 арбанашких кућа да би се, за време ослобађања 1878. године, Арнаути иселили из Добрејанца и село је поново насељено Србима.

-Аћимовићи, Аранђеловдан, су из села Островице у Виногошу.

-Стевановићи, Никољдан,  су из Дреновца од породице Петроваца или Призеткових.

-Павловићи, Аранђеловдан, су из Дреновца од Пуношевчана.

-Антићи или Ћурковчани, Св. Ђорђе, су из Секирја.

-Стевановић (Диса), Аранђеловдан, је из Драговице.

-Стевановић (Пејко), Никољдан, је из Ушевца од крештинске породице.

-Ристићи (Цветко), Аранђеловдан, су из Леснице у Пчињи.

-Стојковићи (Анте), Аранђеловдан, су из Белановца.

-Ђорђијинци, Аранђеловдан, су из Ушевца од илијинске породице.

-Шопци, Никољдан, су из Секирја.

-Гузевин (Станко), Аранђеловдан, је из Дреновца.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.