Порекло презимена, село Урманица (Врање)

12. јуна 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Урманица, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан“.

Положај села.

Ово село је истога положаја као и блиско село Смиловић. Налази се у изворишту Урманичке Реке, која (као поток) чини десни, изворни крак Смиловићке Реке. Куће су на странама Големе, Селишке Долине и долине Дулана, у којој је главни део села; има кућа и по косаницама, падинама и на подножју околних брда.

Воде.

Мештани користе воду за пиће поглавито са кладенаца, од којих су познати: Лива Бука, Кладенац у Старом Селу, Кладенац у Маломе Селишту, у Угару, Јужарју и др.

На међи према Градњи постојало је место „сланик“, сада претрпано земљом.

Земље и шуме.

Већи део њива (оралија) сваког мештанина груписана је око кућа а мање даље од кућа, ван села. Њива, ливада и шума по мало има на местима званим: Ливађе, Селиште, Лива Бука, Влашке Шуме, Мало Селиште, Голема Ливада, Јужарје, Старо Село, Длге Њиве, Брдар, Црвенче, Миљково Њивче и др.

Испаше (сеоске утрине) има врло мало и то на местима која се зову: Шупље Дрво и Раскрсје. Не сматра се за пашу.

Шуме има врло мало. Само неки од мештана имају по који забран близу кућа или око села, на местима званим: Дуб, Златанова Ливада, Гарина, Врла Страна, Доброглед и Калдрма.

Сеоске шуме има само на месту Пландишту.

Тип села.

И ово село је на почетку било збијеног типа а сада је разбијеног. Као ма(ха)ле, али још непотпуне, издавајају се делови села на местима званим: Длге Њиве, Мало Селиште, Лива Бука, Јужарје, Дулан и Старо Село. Одвојене су долинама или косаницама. Куће су у њима поглавито распоређене у групама по породицама или појединце, удаљене 60-120 корака. У неким групама кућа су и на већем одстојању.

Ови су родови у појединим деловима села: Рамчинци су у  Длгим Њивама; Мијајлинци или Илчинци – у Малом Селишту и Ливој Буки; Рамчинци – у Јужарју; Илчинци, Миленковци, Деда-Ристини, Маринковци, Ивановци и Рамчинци – у Дулану; Димитрије Стевановић и Риста Станковић – у Старом Селу.

У селу има 23 куће.

Старине у селу.

У селу постоји „чумно гробје“, које је близу насипа. Прича се да је ту сахрањено 70 девојака, умрлих због чуме.

У овом селу постоје три селишта; Селиште, Мало Селиште и Старо Село. Селиште је у Селишној Долини испод кућа Рамчинаца. Та је долина у изворишту Урманичке Реке, са десне стране. На Селишту су сада њиве и ливаде, а по левој страни има доста шуме. Прича се да је ту било и неке калдрме, која се данас не познаје.Чумно гробје је недалеко од овог Селишта. Мало Селиште је на десној страни Големе Долине, којом тече један од изворних кракова Урманичке Реке. Старо Село је на левој страни Големе Долине, где су данас њиве и ливаде.

Постанак села и порекло становништва.

Ово село спада у ред најстаријих села у Пољаници. О његовом првом настанку не зна се ништа. Зна се да су у Урманици биле три куће.

-Миленковци, Ивановци и Илијинци, Аранђеловдан. За њих веле да су у село „од време“, не зна им се порекло осим што данашњи Ивановци воде пореклео од Димитрија Стефановића из мијајлинске породице (досељена), који се призетио у Ивановце.

За остале породице се прича да су досељене:

-Рамчинци или Деда-Јовини, Аранђеловдан и Никољдан, су из Градње, одакле им се предак доселио одавно; исти су са породицом Рамчинци у том селу, и до скоро су једни друге звали „на радост“, што више не чине.

-Мијајлинци су из Ђунђуше, откуда им се доселио прадед Мијајло, који је имао сина Илију, овај Станка а Станко – Ристу. Отуда су побегли због Арнаута, који су им хтели отети девојку. Са њима су иста породица:

-Стајни или Илчинци и Деда-Ристини. Сви славе Аранђеловдан и Никољдан.

-Маринковци, Никољдан, су из Драгобужда, одакле им се доселио предак Маринко. Он је био чивчија код Арнаута, најпре у Прибавцу, потом у Десивојцу и најпосле у Драгобужду. У Урманицу су га позвали и дали му земљу Рамчинци и Мијајловци.

Све су те породице старији досељеници у овоме селу. Када су се досељавале, биле су шуме свуда око села, те су их ови „трсили“ – крчили.

Сеоска слава је Бела Субота – на петровске покладе.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.