Порекло презимена, село Смиљевић (Врање)

20. јуна 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Смиљевић (по књизи Смиловић), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је под Обликом, чије је подножје обраслоо поглавито буковом гором а у изворишту Смиловачке Реке, чији су главни изворни краци потоци Сланичке и Љутичке Долине. Миљковска мала је у Сланишкој Долони, на местима званим: Ћераниште, Сланиште и др. Кованџиска мала је ниже од ње – у Мртвичкој Долини, раван у којој такође има кућа. Земљиште у самом изворишту је готово сво под шумом. Куће су по косаницама, којима воде сеоске путање, а растављене су долинама, које су обрасле шумом. Већи део кућа ја изван шуме, али око њих има толико воћа, да се куће због тога као и због шуме једва виде. Мало је кућа по странама долина, где је земљиште голо, као и ближе реци, а испод ушћа Урманичке Реке.

Пошумљеност земљишта, као и мног воћа око кућа и на имањима, чини да се ово село по спољашњем изгледу знатно разликује од околних села; Градње, Стрешка и Крушеве Главе, где је око кућа мање шума а више њива и ливада. Слично је донекле са њим Урманица.

Куће су ван домашаја потока и река.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће са извора, од којих су познати: Студени Кладенац, Кладанчики, Добра Вода, Дуб, Падина и др.

Село је у заветрини, то због тога жито слабо рађа, стока добија метиљ, само воће добро рађа.

Земље и шуме.

Њива има довољно и то на местима званим: Дубике, Длги Угар, Мртвица, Попов Кладеанц, Слог, Папратљива Орница, Велкова Тршевина, Орница, Шиљегарник, Црешњица, Белега, Стрчи-Крак, Ливађе, Дренова Деја, Кућиште, Длибоко Језеро, Голема Њива, Габрак, Кочине, Пландиште, Репушница, Стране, Дабижљева Орница и др. Највише су њиве по развођу према Виногошу. По њима се сеје поглавито овас, лимац и раж док пшеница уопште слабо рађа. Многе су њиве у близини кућа а мање их је од њих удаљено од 5 до 20 минута пешачког хода.

Паше има на местима званим Црна Гора и Ситнар; заједничка је са свим становницима – сеоска је то утрина. По њој има букове шуме. Ливада има на многим поменутим местима, где су и њиве.

Шуме има на местима званим: Врли Дол, Криво Орниче (Арница) и на многим местима где су и њиве.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено на две ма(ха)ле; Миљковску и Кованџиску. Куће су у њима међусобно удаљене од 60 до 100 корака, па и више а има их у групама по породицама. Једна таква група кућа – Зловераца или Деда-Јовиних – удаљена је од осталих на 5 минута.

У селу има 35 кућа.

Име селу.

Село је по предању добило име Смиловић од неке Смиљане, коју су Арнаути потурчили, па по њој, веле, и село „крстили“. Мале су назване по родовима у њима.

Старине у селу.

На месту данашње нове цркве, која је са десне стране Смиловачке реке, на једној заравни, била је стара црква. Храм је цркве Св. Петка. До ње је старо гробље, где су данас велике крстаче, на којима нема никаквих записа а ту је и данашње гробље. Око цркве и по гробљу има доста крупне церове горе.

Са десне стране Смиловачке реке, више Ливађа, где су њиве и ливаде, ископаване су старе цигле, ћерамиде и др.

У овом селу нема селишта.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да јеово село у почетку постојало заједно се селом Ушевцем и Секирјем (а по некима и Урманицом), па се у току времена, као што је поменуто, издвојило једно од другог. И оно је припадало господару Турчину, којије држао Ушевце и друга села, па га мештани купили од Турчина за 45 кеса.

-Солаци су били најстарији у селу, али их данас нема. Кажу да их има у Солачкој Сени (Виногош) по којима је село и добило име. Прича се да их је у овом селу наједном помрло „30 мужа“.

-Ковачевци или Деда-Петрови, по старом презимени Станимировци, славе Аранђеловдан и Никољдан. Они су старинци, имају земљу сталну; зна се где је била солачка а где ковачевска земља.

-Стојковићи (Станко), су старинци али име се не зна порекло

Остале породице су досељене:

-Кованџици, Никољдан – посте Св. Петку, су из Добрејанаца, одакле им се дед доселио. Када су се они доселили у селу је био господар – Турчин, који им је дозволио да могу крчити, колико им треба земље.

-Цокинци или Зловерци или Стојанци, Аранђеловдан, су пореклом, из села Трибужда. Тамо је њиховом деди – оцу Стојанца, који се са њима дослио, заклао Циганин козу, те овај убије Циганина и „преко рид“ (развође Мораве и Ветернице) добегне из „врањско у лесковачко“, из Трибужда у Смиловић, где га госпдоар насели а потом ови купе и солачко имање.

-Баба-Смиљанци, Аранђеловдан, су из Калиманаца (у Виногошу), одакле им се, пре 100 година, доселио деда Стеван са братом, који се касније вратио а Стеван остао у селу.

-Деда-Јованови или Уле, Аранђеловдан, су из оближњег села Ушевца, где су са њима иста породица Антини.

-Мијајлини (Рашини), Аранђеловдан, су из Урманице, одакле се пре 80 година дослио предак деда Мијајло, био момак (слуга) у селу и тако заостао. Неки се од њих зову Рашини (они у Цераку) а неки су се одселили у клисурска села – Барје, Гагинце.

-Миљковци, Аранђеловдан а напустили Никољдан, су из Гумериша у Виногошту, где им је предак – деда Миљко убио пољака и овамо побегао. У једну породицу Миљковаца призећен је Димитрије из Јаовца – Виногош, примио је презиме и славу Миљковаца.

-Стајини или Рамчинци, Аранђеловдан и Никољдан, су исти са Рамчинцима у Урманици, одакле им се доселио предак Стаја.

Сеоска слава су Духови – Св. Тројице.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.