Poreklo stanovništva sela Smiljević (po knjizi Smilović), Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je pod Oblikom, čije je podnožje obrasloo poglavito bukovom gorom a u izvorištu Smilovačke Reke, čiji su glavni izvorni kraci potoci Slaničke i Ljutičke Doline. Miljkovska mala je u Slaniškoj Doloni, na mestima zvanim: Ćeranište, Slanište i dr. Kovandžiska mala je niže od nje – u Mrtvičkoj Dolini, ravan u kojoj takođe ima kuća. Zemljište u samom izvorištu je gotovo svo pod šumom. Kuće su po kosanicama, kojima vode seoske putanje, a rastavljene su dolinama, koje su obrasle šumom. Veći deo kuća ja izvan šume, ali oko njih ima toliko voća, da se kuće zbog toga kao i zbog šume jedva vide. Malo je kuća po stranama dolina, gde je zemljište golo, kao i bliže reci, a ispod ušća Urmaničke Reke.
Pošumljenost zemljišta, kao i mnog voća oko kuća i na imanjima, čini da se ovo selo po spoljašnjem izgledu znatno razlikuje od okolnih sela; Gradnje, Streška i Kruševe Glave, gde je oko kuća manje šuma a više njiva i livada. Slično je donekle sa njim Urmanica.
Kuće su van domašaja potoka i reka.
Vode i klima.
Meštani koriste vodu za piće sa izvora, od kojih su poznati: Studeni Kladenac, Kladančiki, Dobra Voda, Dub, Padina i dr.
Selo je u zavetrini, to zbog toga žito slabo rađa, stoka dobija metilj, samo voće dobro rađa.
Zemlje i šume.
Njiva ima dovoljno i to na mestima zvanim: Dubike, Dlgi Ugar, Mrtvica, Popov Kladeanc, Slog, Papratljiva Ornica, Velkova Trševina, Ornica, Šiljegarnik, Crešnjica, Belega, Strči-Krak, Livađe, Drenova Deja, Kućište, Dliboko Jezero, Golema Njiva, Gabrak, Kočine, Plandište, Repušnica, Strane, Dabižljeva Ornica i dr. Najviše su njive po razvođu prema Vinogošu. Po njima se seje poglavito ovas, limac i raž dok pšenica uopšte slabo rađa. Mnoge su njive u blizini kuća a manje ih je od njih udaljeno od 5 do 20 minuta pešačkog hoda.
Paše ima na mestima zvanim Crna Gora i Sitnar; zajednička je sa svim stanovnicima – seoska je to utrina. Po njoj ima bukove šume. Livada ima na mnogim pomenutim mestima, gde su i njive.
Šume ima na mestima zvanim: Vrli Dol, Krivo Orniče (Arnica) i na mnogim mestima gde su i njive.
Tip sela.
Selo je razbijenog tipa, podeljeno na dve ma(ha)le; Miljkovsku i Kovandžisku. Kuće su u njima međusobno udaljene od 60 do 100 koraka, pa i više a ima ih u grupama po porodicama. Jedna takva grupa kuća – Zloveraca ili Deda-Jovinih – udaljena je od ostalih na 5 minuta.
U selu ima 35 kuća.
Ime selu.
Selo je po predanju dobilo ime Smilović od neke Smiljane, koju su Arnauti poturčili, pa po njoj, vele, i selo „krstili“. Male su nazvane po rodovima u njima.
Starine u selu.
Na mestu današnje nove crkve, koja je sa desne strane Smilovačke reke, na jednoj zaravni, bila je stara crkva. Hram je crkve Sv. Petka. Do nje je staro groblje, gde su danas velike krstače, na kojima nema nikakvih zapisa a tu je i današnje groblje. Oko crkve i po groblju ima dosta krupne cerove gore.
Sa desne strane Smilovačke reke, više Livađa, gde su njive i livade, iskopavane su stare cigle, ćeramide i dr.
U ovom selu nema selišta.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Priča se da jeovo selo u početku postojalo zajedno se selom Uševcem i Sekirjem (a po nekima i Urmanicom), pa se u toku vremena, kao što je pomenuto, izdvojilo jedno od drugog. I ono je pripadalo gospodaru Turčinu, kojije držao Uševce i druga sela, pa ga meštani kupili od Turčina za 45 kesa.
-Solaci su bili najstariji u selu, ali ih danas nema. Kažu da ih ima u Solačkoj Seni (Vinogoš) po kojima je selo i dobilo ime. Priča se da ih je u ovom selu najednom pomrlo „30 muža“.
-Kovačevci ili Deda-Petrovi, po starom prezimeni Stanimirovci, slave Aranđelovdan i Nikoljdan. Oni su starinci, imaju zemlju stalnu; zna se gde je bila solačka a gde kovačevska zemlja.
-Stojkovići (Stanko), su starinci ali ime se ne zna poreklo
Ostale porodice su doseljene:
-Kovandžici, Nikoljdan – poste Sv. Petku, su iz Dobrejanaca, odakle im se ded doselio. Kada su se oni doselili u selu je bio gospodar – Turčin, koji im je dozvolio da mogu krčiti, koliko im treba zemlje.
-Cokinci ili Zloverci ili Stojanci, Aranđelovdan, su poreklom, iz sela Tribužda. Tamo je njihovom dedi – ocu Stojanca, koji se sa njima doslio, zaklao Ciganin kozu, te ovaj ubije Ciganina i „preko rid“ (razvođe Morave i Veternice) dobegne iz „vranjsko u leskovačko“, iz Tribužda u Smilović, gde ga gospdoar naseli a potom ovi kupe i solačko imanje.
-Baba-Smiljanci, Aranđelovdan, su iz Kalimanaca (u Vinogošu), odakle im se, pre 100 godina, doselio deda Stevan sa bratom, koji se kasnije vratio a Stevan ostao u selu.
-Deda-Jovanovi ili Ule, Aranđelovdan, su iz obližnjeg sela Uševca, gde su sa njima ista porodica Antini.
-Mijajlini (Rašini), Aranđelovdan, su iz Urmanice, odakle se pre 80 godina doslio predak deda Mijajlo, bio momak (sluga) u selu i tako zaostao. Neki se od njih zovu Rašini (oni u Ceraku) a neki su se odselili u klisurska sela – Barje, Gagince.
-Miljkovci, Aranđelovdan a napustili Nikoljdan, su iz Gumeriša u Vinogoštu, gde im je predak – deda Miljko ubio poljaka i ovamo pobegao. U jednu porodicu Miljkovaca prizećen je Dimitrije iz Jaovca – Vinogoš, primio je prezime i slavu Miljkovaca.
-Stajini ili Ramčinci, Aranđelovdan i Nikoljdan, su isti sa Ramčincima u Urmanici, odakle im se doselio predak Staja.
Seoska slava su Duhovi – Sv. Trojice.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)