Poreklo stanovništva sela Urmanica, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan“.
Položaj sela.
Ovo selo je istoga položaja kao i blisko selo Smilović. Nalazi se u izvorištu Urmaničke Reke, koja (kao potok) čini desni, izvorni krak Smilovićke Reke. Kuće su na stranama Goleme, Seliške Doline i doline Dulana, u kojoj je glavni deo sela; ima kuća i po kosanicama, padinama i na podnožju okolnih brda.
Vode.
Meštani koriste vodu za piće poglavito sa kladenaca, od kojih su poznati: Liva Buka, Kladenac u Starom Selu, Kladenac u Malome Selištu, u Ugaru, Južarju i dr.
Na međi prema Gradnji postojalo je mesto „slanik“, sada pretrpano zemljom.
Zemlje i šume.
Veći deo njiva (oralija) svakog meštanina grupisana je oko kuća a manje dalje od kuća, van sela. Njiva, livada i šuma po malo ima na mestima zvanim: Livađe, Selište, Liva Buka, Vlaške Šume, Malo Selište, Golema Livada, Južarje, Staro Selo, Dlge Njive, Brdar, Crvenče, Miljkovo Njivče i dr.
Ispaše (seoske utrine) ima vrlo malo i to na mestima koja se zovu: Šuplje Drvo i Raskrsje. Ne smatra se za pašu.
Šume ima vrlo malo. Samo neki od meštana imaju po koji zabran blizu kuća ili oko sela, na mestima zvanim: Dub, Zlatanova Livada, Garina, Vrla Strana, Dobrogled i Kaldrma.
Seoske šume ima samo na mestu Plandištu.
Tip sela.
I ovo selo je na početku bilo zbijenog tipa a sada je razbijenog. Kao ma(ha)le, ali još nepotpune, izdavajaju se delovi sela na mestima zvanim: Dlge Njive, Malo Selište, Liva Buka, Južarje, Dulan i Staro Selo. Odvojene su dolinama ili kosanicama. Kuće su u njima poglavito raspoređene u grupama po porodicama ili pojedince, udaljene 60-120 koraka. U nekim grupama kuća su i na većem odstojanju.
Ovi su rodovi u pojedinim delovima sela: Ramčinci su u Dlgim Njivama; Mijajlinci ili Ilčinci – u Malom Selištu i Livoj Buki; Ramčinci – u Južarju; Ilčinci, Milenkovci, Deda-Ristini, Marinkovci, Ivanovci i Ramčinci – u Dulanu; Dimitrije Stevanović i Rista Stanković – u Starom Selu.
U selu ima 23 kuće.
Starine u selu.
U selu postoji „čumno grobje“, koje je blizu nasipa. Priča se da je tu sahranjeno 70 devojaka, umrlih zbog čume.
U ovom selu postoje tri selišta; Selište, Malo Selište i Staro Selo. Selište je u Selišnoj Dolini ispod kuća Ramčinaca. Ta je dolina u izvorištu Urmaničke Reke, sa desne strane. Na Selištu su sada njive i livade, a po levoj strani ima dosta šume. Priča se da je tu bilo i neke kaldrme, koja se danas ne poznaje.Čumno grobje je nedaleko od ovog Selišta. Malo Selište je na desnoj strani Goleme Doline, kojom teče jedan od izvornih krakova Urmaničke Reke. Staro Selo je na levoj strani Goleme Doline, gde su danas njive i livade.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
Ovo selo spada u red najstarijih sela u Poljanici. O njegovom prvom nastanku ne zna se ništa. Zna se da su u Urmanici bile tri kuće.
-Milenkovci, Ivanovci i Ilijinci, Aranđelovdan. Za njih vele da su u selo „od vreme“, ne zna im se poreklo osim što današnji Ivanovci vode porekleo od Dimitrija Stefanovića iz mijajlinske porodice (doseljena), koji se prizetio u Ivanovce.
Za ostale porodice se priča da su doseljene:
-Ramčinci ili Deda-Jovini, Aranđelovdan i Nikoljdan, su iz Gradnje, odakle im se predak doselio odavno; isti su sa porodicom Ramčinci u tom selu, i do skoro su jedni druge zvali „na radost“, što više ne čine.
-Mijajlinci su iz Đunđuše, otkuda im se doselio praded Mijajlo, koji je imao sina Iliju, ovaj Stanka a Stanko – Ristu. Otuda su pobegli zbog Arnauta, koji su im hteli oteti devojku. Sa njima su ista porodica:
-Stajni ili Ilčinci i Deda-Ristini. Svi slave Aranđelovdan i Nikoljdan.
-Marinkovci, Nikoljdan, su iz Dragobužda, odakle im se doselio predak Marinko. On je bio čivčija kod Arnauta, najpre u Pribavcu, potom u Desivojcu i najposle u Dragobuždu. U Urmanicu su ga pozvali i dali mu zemlju Ramčinci i Mijajlovci.
Sve su te porodice stariji doseljenici u ovome selu. Kada su se doseljavale, bile su šume svuda oko sela, te su ih ovi „trsili“ – krčili.
Seoska slava je Bela Subota – na petrovske poklade.
IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Poljanica i Klisura“ nastaloj na osnovu podataka prikupljenih 1902. i 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)