Порекло презимена, село Мечковац (Врање) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мечковац, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од Порекло становништва села Мечковац, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мечковац (Врање)

Порекло презимена, село Мечковац (Врање)

Порекло становништва села Мечковац, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Мечковац лежи на граници котлинског дна на југоистоку и планинске падине на северозападу. Непосредно до Мечковца су насеља Балиновац, Клашница и др.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из 15 бунара и са једног извора-кладенца. У неким бунарима вода лети пресушује.

Земље и шуме.

Називи потеса су: Велики Рид, Мали Рид, Калчине Заметине, Чаврљуга, Балабаџиска Ливада, Заједница, Спасина Њива, Голема и Мала Калуђерица, Бостаниште, Две Дубице, Чукар, Побијен Камен, Сињушко и Умри Пас.

Тип села.

Мечковац је село разбијеног типа. Дели се на три махале – Спасинска, Леворечка и и Широкоридска. Махале леже на теменима коса и одвојене су сувим долинама.

Село је 1951. године имало укупно 40 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Око 800 метара изнад села лежи потес Калуђерица. Данашњи становници причају да су на поменутом потесу ископавали широке цигле, ћупове, стари новац („мангари“). Мештани кажу: „Овде мора да су биле куће неки пут“. Сличних остатака и старина има и на потесу Њивички, који лежи поред Калуђерице. Становници данашњег рода Леворечани су тамо вадили камен од старих зграда и са њим зидали своје куће.

У средини Мечковца налази се место Гробишта. Мештани су ископавали кости из гробова неких ранијих становника. Неки мисле да је то гробље „римљанско“.

Приликом ослобађања од Турака 1878. године Мечковац је затечен као мало чифчијско насеље; у њему су живеле 3-4 српске породице које су радиле на имању неког Кадрије из Врања. Поменуте године чифлијско-сахибијску земљу откупили су већином досељеници из других планинских села. Од тада је ово село брзо напредовало.

Данашњи становници имају заједничко гробље са суседним Балиновцем.

Сеоска слава је Спасовдан. Тада се „свети масло“ код крста у средини села.

Порекло становништва.

Приликом ослобађања у Мачковцу су затечени као чифчије:

-Спасинци и Бешлико, Аранђеловдан. За њих се не зна да ли старинци или досељеници. Спасинци имају кумове у селу Катуну, јужно од Врања.

По ослобађању од Турака доселили су се:

-Широкориђани, Никодан, су пореклом из Зебинца у Грделичкој Клисури. Род су основали око средине XIX века браћа Стошо, Цветко и Стеван. Они су се најпре населили у суседну Клашницу, где су имали посебну махалу (Широкоридску). Године 1878. су купили у Мечковцу „турску земљу“ и ту се населили. Њихови кумови из Зебинца населили су се у суседно Ранутово (Чифчици).

-Леворечани, Никољдан, су се доселили 1878. године из планинског села Леве Реке, источно од Јужне Мораве. У овом роду се рачуна и један домазет („призетко“) из Обличке Стене. Леворечанима су род истоимени становници у суседном Балиновцу.

-Стругачани или Недељкови, Никољдан, су досељени 1878. године из суседне Струганице. Даље порекло је, како се сматра, из околине Струге.

-Ристини или Деда Јанкови, Аранђеловдан. Време и место порекла је исто као као и код рода Струганичани (Стругачани).

-Митићи, Св. Ђорђе – Алимпијевдан, су такође из Струганице. Оснивач рода, отац данашњих становника у Мечковцу је најпре био слуга. Даље порекло им је из околине Струге.

-Стошићи, Аранђеловдан, су се доселили из суседног Ранутова. Тамо су припадали роду Ивановци, чија је старина изгледа из околине Новог Брда.

Исељеници:

-Баткинци су живели у Мечковцу за време Турака као чифчије. Иселили су се у Врање и околину Лесковца. Порекло овог рода било је из Кршевице.

-Веселинови су бичи чифчије. Две њихове породице живе у Београду.

-Вучковићи су се иселили у Прешево.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top