Порекло презимена, село Сливница (Врање)

7. октобра 2016.

коментара: 1

Порекло становништва села Сливница, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Сливница је планинско село у горњем току Корбевачке Реке. Околна насеља су: Клисурица, Липовац, Дуга Лука, Првонек и др.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора, којих има у свим махалама. Најпознатији су Чвор, Ливада, Кладенац итд.

Земље и шуме.

Топографски називи за потесе су: Девојка, Мусуљ, Китка, Турски Рид, Уши, Самар, Голем Кичњер, Вашариште, Лукова Глава, Селиште, Рудиње, Вучје Осоје, Валог, Пешина Њива и Равни Дел.

Тип села.

Село је јако разбијеног типа. Састоји се из пет махала: Кичер, Равни Дел, Ђелинци, Рудине и Јазбиње. Куће по махалама су разбацане и без реда.

Сливница је 1953. године имала укупно 69 домаћинстава.

Постанак села и старине.

У махали Кичер по њивама мештани ископавају стари новац и делове креамике. Тих старина има у њиви Стојадина Стојковића.

Данашње село није старо. Њега суосновали крејем XVIII века досељеници, који су дошли из Крајишта на истоку. Тада су се оснивала и околна насеља.

У махали Рудиње, близу гробља, је потес Селиште. На Селишту је био зачетак данашњег села. У њивама на Селишту се изоравају остаци од кућа.

За време Турака, до 1878. године, на атару Сливнице постојала је и нека „турска земља“. Власник те земље био је Турчин Аџија из Врања. Њу суобрађивали мештани махале Ђелинци и Равни Дел.

Сеоска слава је први дан Духова – Тројица.

Порекло становништва.

У Сливници живе ови родови:

-Ђелинци* су пореклом из Мосуља у Крајишту.

-Равноделци* се деле на:

-Милошевци*, Пршинци* и Николчини*. Не знају за своје порекло.

-Јазбинци се деле на:

-Петровци, Врачаричани и други. Не знају за своје порекло.

-Рудињани* се деле на:

-Потковци* и Барчани*. Не знају за своје поррекло.

-Голочевци, Никољдан. Куће су им умахали Кичер. Доселили су се 1878. године из Голочевца у Горњој Пчињи.

-Дејанци* живе у махали Кичер. Дослили су се 1878. године из Дејанаца у Горњој Пчињи.

-Ђоринци* су, такође, досељени из Горње Пчиње.

*Не каже се коју славу славе.

Исељеници:

-Деда Ивкови су у Изамну.

-Сечоглавци и Мангинци су исељени у Првонек.

-Стајићи, Пешићи и Јовановци су се иселили у Мали Трновац.

-Сливничани су се иселили у Турију.

После Другог светског рата око 15 породица колонизовано је у Војводини – Каравуково.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Dragan

    Selo je do 80 godina prošlog veka bilo vema živahno.
    Tamo sam rodjen , ali zbog nedovoljno razvijene putne mreže i dela civilizacije koja nije mogla da dospe do sela , selo je ostalo bez stanovnika odnosno sa vrlo malo stanovnika do 2000 godine.
    Žalosno ali je tako.
    Pozdrav za sve moje Slivničane.