Порекло презимена, село Доње Требешиње (Врање)

31. маја 2016.

коментара: 1

Порекло становништва села Доње Требешиње, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Donje-Trebesinje
Храм Св. ахангела Гаврила у Доњем Требешињу

Положај села.

Село се налази са обе стране Требешињске Реке. Већи део села је у присоју, на десној страни реке; само је једна мала на супротној, левој страни. Земља на којој су куће је иловача („смолница“). Када река надође, за  време великих киша, плави само поља, јер куће нису близу реке, те их она не може плавити. Шуме нема у близини села; дрва доносе из околних места, која су од села удаљена један сат хода.

Воде.

Кладенаца има доста, сви су поред реке и обично н нарасту, када река надође.  Мештани користе воду за пиће са тих кладенаца и из бунара, којих у селу има доста.

Тип села.

Село јеподељено на ове мале: Јуручку ( у којој је 12 кућа), Кобанску (11), Тегарску (14), Веселинску (14), Бошњачку (8), Грујинску (8), Јанчевчанску (18), Вучковску (12), Ћаинску (31) и Дингарску Малу. Мале су међусобно удаљене од 150-200 метара; једино је Дингарска Мала реком одвојена од осталих. Куће су у малама збијене, али нису ушорене. Раније је задруга било доста, сада су ређе; највеће задруге у селу броје од 20 до 25 укућана.

Старине у селу.

На један километар далеко од села налази се Селиште, за које се прича да је ту некада било село, па се одатле, због чуме, раселило и преместило на исток, где је тада било шуме и лугова.

Име селу.

Село је, како причају, добило име на овај начин: некада је у Горњем Требешињу постојао манастир Св. Арханђела Гаврила, чије се развалине и данас налазе; за време празничких дана мештани су ишли – у то доба, када је манастир постојао – и требили жито, грах и друго, те је због тога, веле, и село добило име Требешиње.

Мале су назване по презименима породица које у њима станују. Тегарска мала раније се звала Ћурчијска због неког ћурчије, који се први доселио у Доње Требешиње из Сурдула. Кобанска Мала названа по томе, што један од њених становника није умео рећи табан него „кобан“; њега прозову „Кобан“, потом целу породицу а доцније и малу.

Постанак села и порекло становништва.

-Јанчевчанци, Аранђеловдан, су најстарији род у селу, јер су се најпре доселили у село – Јанчевчанску Малу. Њиховом претку, оснивачу рода, било је име Јанче.

-Бошњаци, Аранђеловдан, су се доселили из Босне.

-Веселинсци и Вучковци, Никољдан, су се доселили из Вучитрна.

-Џоганци и Дурини, Аранђеловдан,  су се доселили из Огута (село у Врањској Пчињи у селиву Врадара).

-Тегарци и Кобанци, Аранђеловдан, су се доселили из Сурдула.

-Јуручци, Аранђеловдан и Никољдан, из Јуручке Мале су се доселили из Љутежа (у Масуричком срезу).

На источном крају села постоји Циганска Мала у којој живе:

-Ђорговци, вере источно-оравославне а говоре српски, ретко кад цигански, јер га и не знају добро. Прича е, да су се доселили из унутрашњости Србије. Дошао је са породицом неки Ђорго, те су се, веле, по њему назвали Ђорговцима. Махом су свирачи. Само у једној породици, поред свирача, има и ковача.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Божа Марковић

    У Доњем Требешиње је била фамилија Каранфиловић, а то презиме се среће у Бујановцу и Каравуково, где су расељени колонисти. Од Каранфиловић су Милан, ожењен Крстаном, из Горњег Требешиње, из породице у којој је био њен брат Ђорђе, свештеник и учитељ. Они су имали Олгу, удату у Несврти у фамилију Стефановић- Анђелковић- Марковић, који су звани Терзијини и Вучковци, Персида удата за Јеленка Миловановића, Владимир погинуо на Сремском фронту, Јанка удата за Данчу Дамјановића у Врању, Станика удата у Тибужду за Божидара Јовановића, Радивоје, директор Кудељаре Вр. Бања, жена Славица, из Предејана, Атојадин- Дине, радио у СУП Београд, Загорка удата у Свилајнцу за Предрага Марковића. Презиме Каранфиловић није у попису презимена Порекла.