Порекло презимена, село Ратаје (Врање)

Порекло становништва села Ратаје, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у присоју на равници поред (Јужне) Мораве, а са обе стране Преображењске Реке, која има воде само зими и после кише.

Морава плави у пролеће поља свих села у њеној равници, па и Ратаја, али река Преображењска, када надође, чини штете усевима и наносом засипа дворове кућама, које су поред исте.

Воде и клима.

У селу име само неколико слабих извора. С тога на њима уједно поје стоку, а воду пију са бунара. Око извора на месту Слатина попада бео прах, који стока радо лиже (шалитра по мишљењу г. Кузмана Баџовића, учитеља у овом селу); те изворску воде не користе уопште.

Клима је поред Мораве хладнија  је него у околним селима, јер ничим село није заклоњено са северне стране. Снег обично пада од почетка новембра и одржи се до пролећа, висине и до једног метра. Ветрови су; зими север, у пролеће југ и запад а у јесен север, југ и запад а ретко када и исток. Најхладнији су север и исток.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је махом пескуша, помешана са глином а на брдашцима је смоница. На њивама сеју кукуруз и стрна жита.

Мештани имају заједничке пашњаке у Слатини близу села а остала им је од Мехемд-Паше, након ослобођења 1878. године, који је у селу имао чифлук.

Шуме нема у близини, него на даљини од 2 до 3 сата хода, на српско-турској граници, у планини Крапини. Гора је сва ситна од лиснатог дрвећа, а употребљава се за гориво.

Јеној породици са осредњи живот треба: пет хектара оралије, два јарма (пара) волова – или један добар пар, 20-25 оваца, једна крава, један коњ и један вепар.

Тип села.

Село је збијеног типа и дели се на шест ма(ха)ла: Војиновску, Сирминску, Чивлучку, Караџинску, Јашунску и Милошевску. Неке мале су раздвојене сеоским потоком.

Куће у селу су уопште распоређене без реда. Осим сеоских путева, поред којих су куће, село има и две главне улице (пута), који се секу у облику крста; једна је кроз средину села са истока на запад а другу чини друм при крају села. На друму су: дућан (бакалница), механа, ковачница, школа и црква, која је нешто даље од села. Усед поплава Преображењске Реке остао је у средини села празан простор, где је запис (заветина); ту се састају мештани о празницима.

Село има 96 кућа.

Највеће задруге су од 20 укућана, али је већ обичај, да се синови, након женидбе, одвоје од родитеља.

Име селу.

Становници веле, да је име села Ратаја посталп од занимања становника, јер су одвајкада били ратари и врло вредни, те им је сва земља била обрађена – уратајена.

Мале су назване по презименима појединих родова а Чивлучка по томе – што је ту био чифлук.

Старине у селу.

Старо село Ратаје било је на брду, источно на пола сата хода од данашњег села на Селишту, где су данас сеоски виногради. Са тог места се село померило:

1. Што су сеоске њиве биле доле, у равници поред Морве
2. Што је Усеин-Паша, као и претходник му Мехмед-Паша заузео најбоље њиве, па је с тога наредио, да се село пресели у равницу.

Осим Селишта, где је било старо Ратаје, постоји друго селиште Доње Жапско на четврт сата хода јужноод Ратаја, до саме цркве ратајске. Село је ту било поред старог Солунског Друма.

Старо Ратаје имало је заједничко гробље са оближњим селима Александровцем и Црним Лугом. Разлог томе је што су била у непосредној близини, једно од другог одаљено по четврт сата хода.

Има остатака калдрме од негдашњег Солунског Друма, који је водио десном страном Мораве а познато  је и место негдашњег хана поред тог друма.

Постанак села и порекло становништва.

Када је село настало – не зна се. Прича се да га је основао неки Војин, од кога данас има 30 кућа у шестомс тепену сродства. Пореклом су из садашње Старе Србије, одакле је добегао у ово село са својим братом Ристом, када су тамо завладали велики зулуми Арнаута (можда за време сеобе под патријарсима). Његови су потомци:

-Ћосини, Павленци и Ришини, славе Аранђеловдан.

Од Ристе, брата Војинова, воде порекло – јашунска породица:

-Милошеви, Шукареви, Бишкови, Сејизови и по женској линији:

-Бошкови. О претку Бошкових прича се ово: Звао се Бошко и био је пореклом из Босне. Био је трговац и идући путем, који је водио кроз Ратаје, заноћи у кући деда Ристе и том се приликом загледа у кћер његову, којом се потом ожени и тако остане у овом селу. Он је славио Никољдан, па су – веле – и Ристинци (Ристини потомци) узели исту славу.

-Стојковићи, Станимировићи и Николинци, Ђурђиц. Њихов предак Станимир Сирмински, који је побегао од Призрена (по некима из Моравице) због насиља арнаутског. Најпре је дошао и село Кршевицу (данас под Турцима, близу границе), одакле га је Усеина-Паша са породицом довео у Ратаје за свог чивчију. Од њега је остало 15 кућа у петом степену сродства.

-Караџинци. Њихов предак Караџа је пореком из Ћустендил Бање, одакле је дошао у Црвени Град (село у Врањској Пчињи у сливу Вардара) а одатле у ово село. Био је хајдук, па се тек у овом селу смирио. Од њега има данас 6 кућа у сродству до четвртог степена.

-Џунгури, Зунзарци, Дивитовци и др. Најдоцније се доселило десетак чивчија, који су дошли из Старе Србије на земљу Усеин-Паше и Сулиман-бега; и данас су врло сиромашни.

Када се деда Војин доселио, прича се, да је морао крчити шуму.

Међу мештанима овог села нема разлике, једино што  Сирминци пазе више на одело.

Сеоска слава је Рожденство Богородице а заветина Трећи дан Духова.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“.  Приредио сарадник Порекла Милодан.