Порекло презимена, село Горњи Нерадовац (Врање)

17. септембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Горњи Нерадовац (по књизи Горње Нерадовце), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Gornji-Neradovac

Положај села.

Горњи Нерадовац је мало село у долини Нерадовске Речице, леве притоке Јужне Мораве. По дну поменуте долине су њиве са кукурузом и конољом а на падинама си виногради и њиве са житом и дуваном. Најближа околна насеља су Доњи Нерадовац на југоистоку и Стропско на северозападу.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара. На атару избијају извори Умиште и Бара.

Земље и шуме.

Топографски називи за заељиште Горњег Нерадовца (пише „Д“ – Доњег) су: Слатина, Ћеран, Бара, Бунушевска Долине, Амбариште и Ширине.

Тип села.

Због положаја у долини, село је издужено у правцу северозапад-југоисток. Састоји се из група сродничких кућа.

У Горњем Нерадовцу је 1951. године било 41-дно домаћинство.

Постанак села.

Горње Нерадовце било је основано за време Турака на потесу званом Амбариште. Тада су се населили преци данашњих родова: Брусарци, Калиманци и Вуксанци. Поменути потес лежи око километар изнад данашњег насеља. У село се често навраћали Турци пролазници, који су ишли по старом врањском-гњиланском и врањско-новобрдском путу, који је водио преко Амбаришта. Због тога су неколико година пре ослобађања становници тога села прешли на данашње место, које је скривено у долини.

До 1878. године земља Горњег Нерадовца припадала је појединим Турцима насељеним у Врању, док су Срби били чифчије. Поменуте године село је затечено као својина „од пет господара“. Господари су били: Арслан Табак, Шериф Заим, Мустафа Дининче, Мемет и Пупица. После „бежаније“ пред српском војском господари су се вратили у село и земљу продали дотадашњим чифчијама.

Гробље Горњег Нерадовца налази се поред цркве у суседном Доњем Нерадовцу.

Порекло становништва.

Сви становници Горњег Нерадовца потичу од досељених предака.

Родови су:

-Брусарци, Ђурђевдан, су, по казивању, досељени неког села Брусарца у околини Бисиљграда или Ћустендила. Из поменуте старине пре око130 година дошло је у Горње Нерадовце петоро браће. Одмах иза тога брат Стаменко прешао је у Рибинце, где је основао истоимено род; други брат Дода иселио се у суседни Дапчевац (Брусарци); трећи брат иселио се у Златокоп (тамо су од њега Брусарци и Канарци). У Горњем Нерадовцу остала су два брата – Симон и Станко. Од њих потичу данашње породице. Припадници овог рода били су чифчије наимању Арслана Табака.

-Љубини, Никољдан, у грана рода Брусарци. Име су добили по једном изумрлом роду,чију су земљу наследили.

-Калиманци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Били си чифчије на имању Шериф Заима.

-Вуксанци, Никољдан, не знају за своје порекло.

-Дејковци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Били су чифчије на имању Пупице.

-Пенини или Лажојци, Аранђеловдан, не знају за своју старину.

-Шаторци („Бела Недеља“ око Духова) не знају за своје порекло.

-Казаци, Ћојини и Павунци – сви славе Никољдан. То су најмлађи досељеници. Порекло им се не зна. За род Казаци се прича да воде порекло од православних Цигана (Ђорговаца).

Исељени родови:

-Брусарци, две породице исељене у Несалце код Прешева и једна у Скопље.

-Калиманци, једна породица живи у Катланову код Скопља.

-Љубини, једна пороица је призећена о Доњем Нерадовцу.

-Казаци, једна породица исељена у Ђунис.

-Паунци и Вуксанци, по једна породица се иселила у Врање.

-Дејковци имају исељенике у Доњем Нерадовцу (тамо звани Горњонерадовчани) и Лапрдинцу.

-Киселци и Тане су се иселили у Златокоп.

-Чичкови су се посел 1878. године иселили у Катун.

-Лажојци и Стојменови (иста грана) су се преселили у суседно Стропско.

-Ђокини су се иселили у Раковац.

-Мосинци и Барбутци су се иселили у Купининце.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.