Порекло презимена, село Коћура (Врање)

2. новембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Коћура,  Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених у лето 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Коћура је планинско село и везано за пространо земљиште на левој страни Коћурске Реке, притоке Пчиње. Најближа насеља су: Барелић на северозападу, Црновац на југу и Нови Глог на истоку.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора и чесама. Познатији су: Појиште (три извора), Сипишљив Извор, Богданска Чешма, Двојанке, Илијина Кошара и други извори.

Земље и шуме.

Називи су потесе су: Чукар, Ледиње, Плоштак, Пољана, Здравчи Рид, Коћурска Планина, Соколац, Борова Чука, Врла Страна, Градиште, Зли Дол, Бело Дрво, Јавор, Преслоп, Баре, Боровац, Густи Шиб (сада њиве), Корново Пад, Чука Крс, Рамна Кочина, Стража, Бежаниште, Пуста Орница, Прекоп, Мемин Дуб и Изеиров Гроб.

Тип села.

Село је подељено на махале, које су једна од друге удаљене по 1500 и више метара. Махале носе ове називе: Богданска, Деда-Стојковска, Боровачка и Доња Махала. У махалама су куће већином груписане у мање групе, које леже на одстојању од по 100 до 300 метара. Те групе се настале дељењем задруга.

Коћура, према попису из 1949. године, има укупно 8 родова у 155 домаћинстава. Главни део села представља Богдановска Махала.

Постанак села, старине и прошлост.

Градиште се налази у јужном делу атара. То је мање узвишење на коме је био „град“. Раније су мештани налазили остатке од зидова („дуварине“), бунар и откопавали су “пари старовремски“. На месту где је било насеље сада су углавном њиве.

Постоји предање да су у овом селу најпре живели стари српски становници. Њих је касније иселила „нека друга вера“. Од старих становника потичу жрвњи, велики земљани ћупови („као каце“), остаци огњишта и воденица. Те старине мештани ископавају на више места. Назив Радичева Бара неки наводе да је настао по човеку, који је припадао поменутим старим становницима.

Ј. Х. Васиљевић слушао је да Коћура има и црквину. Од како се зна она је на развалинама. Храм цркве је био посвећен Св. Ђорђу.

Постоји предања да су раније на атару Коћуре живели Јуруци. Они су били малобројни, па када су се преци данашњих досељеника српских родова „запатили“, они су Јуруке „со сила“ истерали, а неке су у гоњеењу стигли на потесу Пуста Брезовица и ту их побили. Топографски назив Мемин Гроб на коћусрком атару остао је по неком Јуруку.

Данашње село основали су досељени родови пре око 190 до 200 година. Најпре је село бројало „три куће“, па се прираштајем и досељавањем Коћура развила у једно од највећих пчињскох насеља. Први досељеници били су из села Коћина код Куманова. Они су, по селу у старини, новом насељу дали назив Коћура. Најстарији сеоски крај је Доња Махала, јер су њу основали први досељењници. Касније су се неки мештани одатле разишли и основали остале сеоске махале.

Топографски назив Изеиров Гроб односи се на место где је био убијен и сахрањен некадашњи сеоски пољак.

За време окупације у Другом светском рату бугарска војска запалила је у Коћури 40 српских кућа и стрељала око 40 мушкараца. Данас су све запаљене куће обновљене.

Порекло становништва.

Сви становници потичу од досељених предака. Родови су:

-Деда-Стојковци, Никољдан, су први досељеници. За њих се каже да су дошли из Коћина код Куманова. У Коћури живе од пре око 195 година. Младен, 75 година – Стојилко – Станко – ? – Стојко, оснивач рода који се доселио. Имају исељенике у околини Лесковца, Бујановца и Куманова.

-Богданци, Никољдан, су – неки за њих кажу – досељени из сада села Кончуља код Гњиланаа. Поменуто село пре досељења Арбанаса, пре око 180 година, било српско насеље. Богданци у Коћури живе од краја XVIII века. Имају исељених породица у околини Лесковца, Бујановца, Гњилана, Куманова, Панчева и Вршца.

-Чоклинци, Деда-Младеновци и Трендафилови – славе Никољдан – чине једна род. За њих се прича да потичу од претка који је био из Ораховца код Прешева .Овде су се доселили пре око 170 година. Од овог рода данас постоје родовски огранци, који су 1878. године прешли у суседну Нову Брезовицу.

-Дининци, Крстинци и Баба-Јанинци – славе Никољдан – су „једна крв“. Доселили су се из Лучана у Прешевској Црној Гори. Лучане је 1912. године затечено као арбанашко насеље. У Коћури живе од пре око 160 година. Генеалогија рода Дининци по једној линији је: Серафим, 43 године – Стојан – Златан – Станимир – ? – ?, који се доселио. Од поменутих родовских огранака има исељених породица у сва поменута места где су се исељавали и припадници рода Богданци.

-Степанци су добили по селу Степанцу у околини Куманова одакле су се доселили. Неки „буљубаша“ овде је довео дете од кога су се намножиле данашње породице. Не каже се коју славу славе.

-Донинци, Никољдан. Оснивача овог рода у Коћури је дослио Турчин, који је имао чифлик у суседној Новој Брезовици; он је био „сеиз код Турчина“. Донинци имају једну исељену породицу у Славујевцу код Прешева и Лесковцу.

-Канаревчани или Карници, Аранђеловдан, су досељени из Канарева код Куманова.

За верске потребе мештани Коћуре посећују цркве у Пупушевцу и Доњој Трници.

Сеоско гробље лежи десно од Коћурске Реке недалеко од Пуношевца.

Сеоска слава је Сви Свети – прва недеља после Духова

Исељени родови:

-Ивчинци и Павунци данас живе у Круша Глави у Пољаници. Тамо су дошли из Коћуре.

-Новоселци живе у Тумби у Пољаници – где су се доселили из Коћуре пре 50-60 година.

-А. Казаковић живи у пољаничком селу Барју, где се доселио из Коћуре.

-Чарапинци су у селу Власу у Пољаници. Неки наводе да су такође пореклом из Коћуре у Пчињи.

-Југинци живе у Доњем Жапском код Врања. Њихови преци су прешли пре 100 година као чифчије из Коћуре. Када су се доселили у Доње Жапско било их је шесторо браће. Један од њих прешао је у врањско село Вртогош, други у Собино, трећи у Горње Жапско док су остали остали у Доњем Жапском.

-Петришевци или Љубини живе у Горњем Ристовцу код Врања. Њихов предак се доселио из Коћуре.

-Пртењаци или Коћурци живе у суседном Црновцу. Тамо су дошли из Коћуре док им је даље порекло негде изван Горње Пчиње.

-Призеткови сада живе у пчињском селу Голочевцу. Тамо су недавно дошли из Коћуре.

-Коћурци живе у Врању. Тамо су се доселили из Коћуре средином XIX века.

Исељени становници из Коћуре:

-Ивковци, Спасићи и Дујановићи живе у Летовици ко Прешева.

-Стаменковићи живе у Самољици код Прешева.

-Стојановићи живе у Ораховцу код Прешева.

Како се прича, од 1878. до 1912. године из Коћуре је избегло око 40 српских породица. Већином су се иселили у околину Лебана.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених у лето 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.