Порекло презимена, село Мазараћ (Владичин Хан)

2. новембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Мазараћ, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Мазараћ лежи да додиру планинске падине на западу и алувијалне равни Јужне Мораве на истоку. Повољна привредна одлика горњег положаја је у томе што се на падини јављају паша и шумарица док су и низији њиве.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара – којих има око 30 – дубоких 8 до 15 метара. Око села избијају извори: Селиште, Слана Бара и Габеровац.

Земље и шуме.

По граници атара леже потеси: Колчак, Петковица, Голема Њива, Селиште, Рамниште, Попово Гумно, Сејменица. Унутар граница су потеси: Жилинци (поред Јужне Мораве), Зелениште, Рупа, Лозје, Качарска Ограђа и Под Пут.

Тип села.

Мазараћ је мало село збијеног типа. У њему се разликује два краја: Железарски и Цветкоски. Називи су настали по старијим и већим родовима.

Мазарић је 1952. године имао укупно 63 домаћинстава.

Постанак села и старине.

Селиште је зараван на падини изнад Мазарића, на пола сата хода, на граници са суседним Прибојем па се рачуна и као прибојско. На Селишту се налазе остаци од кућа и стари гробови. Поменуте старине заостале су од некадашњег села, које је за време Турака расељено. На Селишту су сада њиве, ливаде и избија један извор.

Мазараћ није старо село.Основали су га пре око150 година досељени су српски родови који су долазе да раде на чифлик-сахибијској земљи. Оснивачи села су преци родова Пардавуци и Железарци. Ови други су досељени из Горње Пчиње. Остали родови досељавали у после оснивача села и то за време турске владавине. И њихови преци долазили су као турски момци и чифчије. У предању мештана Мазараћа прича се о једној епидемији куге. Она је владала око средине XIX века. Тада су мештани неко време живели „по ридови“. Поједини умрли становници од куге сахрањивани су на Селишту.

Приликом ослобађања од Турака 1878. године већи део Мазараћа затечен је као чифлик-сахибија Зенела и Ејупа. Мањи, неплоднији, део земље припадао је Србима. Поменуте године Срби су откупили чифлик-сахибијску земљу.

Сеоска слава је првог четвртка из Духова. Сабор се приређује код крста. За верске потребе мештани посећују цркве у сусеним селима – Стублу и Корбевцу.

Гробље се налази покрај села са горње стране.

Потес Попово Гумно је изнад села. Тамо се вршило „пашино жито“.

Порекло становништва.

Становништво Мазараћа, како је речено, потиче од досељених предака. Родови су:

-Пардавуци или Цветковци, Никољдан, рачунају се у прве сеоске досељенике. Своју старину не знају. Овде живе од пре око 150 година.

-Железарци, Аранђеловдан, су досељени када и претходни. Пореклом су из Стајевца у Горњој Пчињи. Оснивача рода Стојка у Мазараћ је населила нека Туркиња (Анама) из Врања. Он је био чифчија на њеном имању. Појасеви уназад: Душан, 59 година – Сава – Петко – Миленко – Стојко, који се доселио.

-Бањанци, Никољдан, су се доселили за време Турака из Врањске Бање. Изгледа да су тамо били старинци.

-Брезовци, Аранђеловдан, су досељени у турско доба из Нове Брезовице у Горњој Пчињи.

-Ђуринци, Никољдан;

-Паунћајци, Св. Петка и:

-Зајци, Никољдан, не знају за своје порекло.

-Качарци и Карчинци – славе Аранђеловдан – такође не знају за своје порекло.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.