Порекло презимена, село Прибој (Владичин Хан)

5. новембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Прибој, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Положај села.

Прибој је подпланинско село; лежи на граници падине на северо-западу и алувијалне равни Јужне Мораве на југо-истоку. Са оваквог положаја становници користе две различите привредне површине. Поред Прбоја воде важне саобраћајне комуникације, железничка и друмска.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара. Њихова дубина износи од 2 до 15 метара.

Земље и шуме.

Потеси на граници атара носе ове називе: Црквиште, Лозиште, Голема Корија, Рамниште, Раздолце, Голема Чука, Петковциа, Длибока Долина, Дамњанова Орница, Мртвица, Клисура и Морава. Унутрашњи делови атара зову се: Гаранска Долина, Самар, Вис, Ковачева Чука, Градиште, Голема Њива, Мајдан (каменолом), Гложје, Дулан, Врапче, Миленковица, Селиште, Голема Њива и Орница.

Тип села.

Прибој је село разбијеног типа. Дели се на махале: Гарванице, Лештар, Ангаринска, Тврдинска, Ивковска или Горња, Карадачка и Орница. Управно административни центар развио се у северном делу села код железничке станице.

Прибој је 1952. године имао укупно 106 домаћинстава.

Постанак и име села, старине и прошлост.

Градиште је мало узвишење изнад села, оивичено дубоким долинама. Узвишење је голо и стеновито. Нема никаквих старина. У Прибоју је Каниц видео остаткеод римског утврђења.

Црквиште је дубока долина близу махала Гарванице.

На вишем земљишту западно од села је Селиште, данас под утрином. На Селишту се налазе остаци од кућа. Тамо избијају два извора, Кладенац и Чешма. На Селишту су живели преци данашњих прибојских родова. Они су тамо имали и гробље. То насеље је бројало око12 кућа и његови становници су се претежно бавили сточарством. Око средине XIX века отпочело је спуштање мештана са Селиште на данашње ниже насеље. Силажење траје и данас: махала Орница крај Селишта до скоро је имала 12, а сада има од ње су остале само три куће, на питање због чега напуштају Селиште мештани кажу: „Горе је брдо, не може да се живи а доле је лакше“. За време Турака поједини мештани Прибоја важили су као храбри људи. Такви су били: Деда Стаменко од рода Лештарци, Деда Мита и Деда Јован из рода Орничани. Они су нападали Турке, па се потом крили у шуми, која је била изнад села.

С. Вукосављевић истиче да је Прибој код Врања тачно на оном месту на каквомсе подижу „прибоји“ – зимски сточарски станови. Према томе село је добило име по таквим становима. Насеља по имену Прибој има и у другим областима бивше Југославије и Бугарске.

Сеоска слава је први четвртак по Духовима.

За вреске потребе становници посећују цркву у Стубли.

Сеоско гробље лежи изнад села на падини.

Порекло становништва.

У старнице се рачунају сеоски родови који су живели на Селишту а потом сишли у данашње ниже насеље. То су:

-Гарванци, Аранђеловдан. На Селишту се познају остаци њихових кућа са воћкама.

-Лештарци и Карадичани – славе Аранђеловдан. Раније су чинили један род.

-Тврдинци, Ивковци и Орничани – славе Аранђеловдан. Последњи род потиче од шесторо браће. Старо презиме им је Деда Стаменовци. Неки деда Мита из овог рода имао је стадо од 300 коза.

-Агарци, Никољдан.

Досељеници.

-Врбовчани* су из суседног Врбова.

-Бујковчани* су досељени из Бујковца.

-Швабе* су дошли из Калабовца где имају рођаке. Даље порекло им је из Словачке.

У прибоју живи 7-8 службеничких породица чије порекло није испитано. То су породице железничара и милиционара.

*Не каже се коју славу славе.

Исељеници.

-Прибојци и Зуграфи живе у Изамну.

-Митићи живе у Корбевцу.

-Прибојчани живе у Осатици.

-Кулизе, Камберци и Коледарци живе у Врбову.

-Стојковићи живе у Јелашници.

-Савићи живе у Милешеву код Гњилана.

-Антићи су се иселили у Грамађу.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.