Порекло становништва села Власе, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово село је са обе стране реке Ветернице. Већим делом је долинско село, мало је кућа на површини коса „ридова“. Главни део села је са леве стране Ветернице, у долини Трстенске или Власачке Реке, леве приточице Ветернице. Куће у том деслу села су по странама долине Трстенске Реке од њеног ушћа у Ветерницу па до Калине Долине, чији поток утиче са леве стране у Трстенску Реку. Неколико кућа је у почетку Калине Долине, на месту Карагузовцу. Неке су са обе стране жупне долинице Баре, која се пружа од Калине Долине у правцу Трстенске Реке, у коју њен поток са леве стране утиче. Остале куће су поред Трстенске Реке, као и по косаницама и падинама на странама долине, а има их и по риду. Неколико кућа је са десне стране, недалеке од ушћа, Станачке Реке, леве приточице Ветернице а неколико је у групицама распоређених уз леву страну долине Ветернице између Трстенске Реке и Баљковачке Долине. Изнад кућа је шума, које ту има местимично док су испод кућа њиве. Долина Баљковац дели Власе од Големог Села. Куће са десне стране Ветернице су поред пута, који води долином ове реке док су неке даље од пута, уз страну долине, удаљене једна од друге. Трстенска и Станачка Река су праве планинске речице, које понекад надолазе али не чине штете кућама и имањима.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са кладенаца, од којих су главнији у селу а и даље од њега: Јелица, Бара, Обршина, Доња Бара, Језеро, Кладенац у Бресју, у Обарку, Ковачев Кладенац, Вуксановица и Оранице. Никада не пресушују. Осим ових становници пију и речну воду. У селу постоји и Слана Вода, код општинске суднице. Она лечи ране.
Земље и шуме.
Већи део њива је око кућа сеоских, али је има и даље, ван кућа, а на местима званим: Густа Трница, Беле Лазине, Дренова Глава, Мраковштица, Драгобушка Бара, Бресје, Дубоке, Липа, Кујнац, Обршина, Зајча Страна, Мијаков Брег, Китице, Пресвета, Обарак, Широки Пут, Бунушански Брег, Царинске Луке, Горња и Доња Росуља, Шумак, Рамњак, Вуксановица, Церов Рид, Слане Ливаде, Велаковица, Бачиште и Селиште. Та су места удаљена од кућа од 5 минута до пола сата хода. Највише су њиве на месту Густој Трници. Тамо сеју овас.
Паше има на местима званим: Росољица, Јабука, Криви Дел, Мивтарево Приче, Рамниште и др. То им је, изузев Рамништа, сеоска утрина, која је остала од Арнаута; на њу порез плаћају. На тим местима има и шуме. Шума им је била заједничка, а ту и испаша Мртвица и Доње Приче. Била је господарска па су је мештани купили за 300 кеса и поделили међу собом на 80 деоница. Шуме има и на другим местима, као што су: Миљак, Големи Шиб, Рамњак, Душина Чука и др. Сва је од лиснатог дрвећа.
Тип села.
Власе је село разбијеног типа, подељено у две мале, право Власе или, како кажу, Горња Мала и Зајска Мала. Горњу Малу чини део села са леве стране Ветернице дока је Зајска Мала на десној страни. Део села у близини ушћа Власачке Реке у Ветерницу има изглед збијеног типа. Ту је судница, ковачница а близу је и сеоско гробље. Уопште, идући ушћу куће су збијеније, док је према изворишту разбијеније, тако да је крајња кућа уз реку далеко од сталих 10 минута хода. Те су групе кућа по косаницама или падинама, куда воде сеоски путеви. Раставља их долина потока.
Задруга у селу нема а било их је раније. Ђоргазовци су до пре неколико година живели у задрузи од 30 укућана.
Прича се како јеу селу било најпре 6 кућа, па 11 а пре 30-40 година било их јеоко 50. Данас у Власу има 80 кућа, 65 у Горњој и 15 у Зајској Мали.
Старине у селу.
Са десне стране Власачке реке испод Душине Чуке, према потоку Калине Долине постоји старо селиште звано Бачиште. Преци старинаца овог села, Јанковаца, живели су у том селишту. Данашње село Власе развило се од када је то село са селишта расељено.
Према том старом селишту, са леве стране Власачке Реке испод ушћа потока Калине Долине постоји старо гробље, од кога су остале само 2-3 крстаче док су остале поразбијане.
Са десне стране Власачке Реке недалеко од њеног ушћа у Ветерниоцу постоје темељи и зидине негдашње цркве. Кажу да је била „латинска“. Ту постоји и старо гробље.
Поред Ветернице, где су њиве Царинске Луке ископавали су цигле, те се мисли да је ти некада било неко градиште.
Са десене стране Ветернице на месту Горњој Росуљи, где је међа Градња и Власа, постојало је старо гробље, по некима „латинско“; по другима „јеврејско“. Мештани су ископавали крупне кости „од људи џидовије – џинова“.
Са леве стране Власаче реке, на месту Ровинама постоји селиште, где су наилазили на стари новац.
Постанак села и порекло становништва.
-Јанковци, Аранђеловдан. Зачетак овог села се губи у давнини. Преци данашњих Јанковаца, који су старинци, живели су у селу када је оно било у старом селишту. Они јамачно воде порекло од старога, можда средњевековног становништва ове области. Данас их у селу има 5 кућа и слаби су по имању. Многи су се иселили. Некада је најбоље имање било њихово. Били су „опорити“ премаа Турцима а и према досељеницма. Са њима су иста породица:
-Бунушанци, Аранђеловдан, названи по томе што им је предак из Власа бежао у Бунушу (село у Лесковачком Пољу), па се поново вратио у село. Живео је недалеко од данашњег села на месту Дрењу, где се нашао са неком Влахињом, са којом се оженио и изродио децу, од којих су настали Бунушанци.
-Баба-Иванинци, Аранђеловдан, су „кадимлије“ (старинци) воде порекло од два брата, Китана и Велка, који су у Пољаници живели „од време“ и били Власи. Њиховим потомцима предак је био Стојко а названи су Баба-Иванинцима по баби. Са њима су у роду по женској линији и Бунушанци. Раније се међу собом нису узимали, што данас већ чине. Из ове породице био је чувени хајдук пољанички Никола Мандрда, о чијем се пореклу до данас ништа није знало.
Све остале породице су досељене. Те су породице, по редоследу досељавања:
-Алаџаковци, Аранђеловдан. Не зна се одакле су досељени.
–Ђоргазови (по старом презимену Перчинлије), Никољдан и Илиндан, су пореклом из села Реткоцерја (Јабланички срез). Отуда су побегли од Арнаута, најпре у Дрводеље (јабланички срез), где су се задржали кратко време да би потом дошли у Власе. Данашњи потомци су им шесто колено. То се две највеће породице у Власу.
-Ђуракови, Никољдан. Њихов предак прешао у Власе из оближњег села Станце, где се зову Томинци, а старином су из „новобрдско“ а по некима „од Мало Косово“. Њихов предак Стеван доселио се пре 90-100 година као призетко у породици Баба-Иванинској.
-Зајци, Аранђеловдан, су пореклом из села Врућоица код Десивојца – до границе у Старој Србији. Отуда су им преци побегли од Арнаута.
-Чарапанци, Аранђеловдан, не зна се поуздано одакле су досељени; по неким из Коћуре (Врањска Пчиња у сливу Вардара), по другима из Старе Србије, где рађа пиринач а неки кажу да су пореклом мечкари (Лингури-Влашки Цигани).
-Рашинци, Аранђеловдан, су из Равне Реке (Виногош), одакле им је прадед добегао.
-Стојковићи* (“Трчил’жинци) су из Костомлатице (Виногош), одакле им се доселио дед.
-Јовиловци* су из Врања, по женској линији из алаџаковске породице.
-Ђорђевић* (Младен) је из Секирја одакле му се отац доселио.
-Видосављевићи или Десивојчани, Аранђеловдан, су из Десивојца одакле су, пре 60 година, дошла два брата, од којих један остане у Власу док се други скраси и Станцу.
До скора су у селу живели:
-Пчињанци и Картавелци (пореклом из Пљачковице), па се иселили; први у унутрашњост Србије, а други и Драгобужде. Пчињанци су спадали у ред најстаријих досељеника.
*Не каже се коју славу славе.
Сеоска слава је Четвртак посе Духова.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)