Порекло презимена, село Ушевце (Врање)

9. јуна 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Ушевце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Uševce

Положај села.

По свом положају и висини, на којој је, Ушевце је слично селима Власу, Градњи и Големом Селу, уколико су ова у равници поред Ветернице. Оно је на обема странама долине Ветерничине и Смиловачке (Смиловићске) Реке, која се са десне стране улива у Ветерницу. Земљиште, на коме је село, готово је све оголићено и местимично је „поточно место“. Куће су по странама долина, већином ближе насипу, које је поред Ветернице са десне стране, као и дуж сеоског пута, који води долином Смиловачке Реке. Има кућа и по коси између Ветернице и Смиловачке Реке, али их је мање. Куће на левој страни Ветернице су у равници, ближе реци а има их и на страни долине. Неке куће су у доњем делу долине Главичице, где поток утиче у Ветерницу.

Ветерница и Смиловачка Река при надоласку засипају по коју њиву и башту, а кућама не наносе штету.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са реке, они који су ближе њој, и кладенаца, од којих су познати: Дугања, Маленово Трње, Зајчи Камен, Крагујевац, Кладенац у Селишту, у Ђорговом Трлишту и др.

Два места су позната као сланишта; једно је Слани Камен – испод Кукавичке Долине а друго је у Голубињаку.

Земље и шуме.

Њива има око кућа а и даље од њих на местима званим: Луке, Ботуња, Церови Рид, Голубињак, Мириска, Јасика, Бојчина Бара, Миличина Падина, Пресвета, Голема Ливада, Јабучица, Грашиште, Крива Орница, Бачетине, Пачавац, Сливица, Бресје, Равница, Зарожак, Кукавичка Долина, Шупље Дрво, Пландиште и др. Поред њива на тим местима има ливада и шума.

Заједничке паше и шуме (утрине) имају на местима, званим: Стране, Голубињак и Зајчи Камен.

Тип села.

Село је подељено на две мале; Горњу и Доњу Малу. Уместо назива Доња Мала чешће се каже Долина, а и за куће, које су по коси између Ветернице и Смиловачке Реке, каже се обично Рид. Горња Мала је са обе стране Смиловачке Реке а Доња са обе стране Ветернице.

Куће у малама су негде појединачне, удаљене једна од друге 60-80 или 150-250 или 250-350 корака а негде и више док има и група кућа по породицама а иначе, нарочито у делу села око ушћа Смиловачке Реке у Ветерницу – тај део село има умногоме збијен типа, за време Турака ту је била кула господарева.

Задруга је било раније, већих и више. У једној је до скоро било 33 члана, па су се изделили. Данас постоји задруга Димитрија Стоилковића у којој има 22 укућанина.

Старине у селу.

На левој страни Ушевсеке Реке постоји селиште наспрам, са друге стране реке, кућа Јанковаца. То је старо селиште на коме се данас не налази ништа, нити се о њему нешто зна. До тог селишта је и старо гобље, близу данашњега.

На месту Бресју, где су данас њиве и ливаде, било је у почетку данашње село Ушевце заједно са Смиловићем, па се Смиловић одвојио. Касније се село преместтило у Голубињак, са леве стране Ветернице, где је данс кладенац. Ту је било око 7 кућа. Одатле су прешли у Ботуњу, где је било старо село, из којега су се становници разместили на своја имања.

На десној страни Смиловачке Реке, на местима Ђорговом Трлишту и Вучкову Ограђу кажу да су при копању становници налазили бакарне судове, предмете од метала и др.

Са десне стране Смиловићске Реке, близи данашњег моста, мештани су ископавали главе и др. Причају да је ту било латинско гробље.

Постанак села и порекло становништва.

О првоме заснивању овога села не може се ништа рећи поуздано. Најстарија је била породица:

-Таратањци, који су се иселили. Данас их има у Големом Селу.

За остале породице се зна да су досељене, овим редом:

-Јанковићи („Шаваковци“), Аранђеловдан, су из Белишева, одакле су им преци добегли пре 100 година.

-Цветановићи („Лингурци“) су из Мусурице, одакле се доселио предак Цветан. Не каже се коју славу славе.

-Седларци, Никољдан, су из Седлара код Десивојца. Отуда им дошао предед, најпре у Дреновац, потом у Градњу а из Градње у Ушевце. У Градњи их има као и у Равној Бањи, где се зову Николинци.

-Илијинци (Антићи, Стоилковићи, Јовановићи и др.), Аранђеловдан, су из Белишева, одакле им се доселио предед због сиромаштва. То је данас једна од најјачих породица у Ушевцу, има их близу 100 мушких глава.

-Крештинци, Никољдан, су из Власине, одакле им се због сиромаштва доселио предак Јован Власинац.

-Дамњановићи, Никољдан и Аранђеловдан, су из Власине, одакле им се због сиромаштва доселио предак „Павун“. Старија им је слава Аранђеловдан а славу Никољдан су приновили доцније због синова.

-Нешинци, Аранђеловдан, су из Тесовишта, одакле им се, због свађе са браћом, доселио прадед Неша.

-Дошљаци, Аранђеловдан, су из села Бунушевца. Зову се још и:

-Бојанићи, Величковићи и Стојковићи.

-Пурленци или Кованџици, Никољдан, су из Сикирја, одакле се доселио призетак Јова, који је код Турака био кованџија.

До 1878. године становници су готово сви били чивчије Турцима.

Сеоска слава је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.