Порекло презимена, село Дреновац (Врање)

9. јуна 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Дреновац, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Drenovac

Положај села.

Дреновац је у оном делу изворишта реке Ветернице, где се почињу састајати њени изворни краци; Језерски Поток и поток Манастирске Долине, Биљаничка Река и др. Ма(ха)ла Реке – Рекари – налази се са обе стране Језерскога Потока на местима званим Кључаница и Грбељ, и са обе стране реке Ветернице до ушћа Ливадскога Потока у њу. Куће у долини Језерскога Потока су: у Кључаници једна са леве стране и друга са десне према њој, а обе у близини поточића Длибоковца; од кућа у Грбељу раставља их поточић Грбељ. Остале ма(ха)ле су са обе стране Ветернице. Горња Мала је под Гротом а на десној страни долине Горњо-малске или Биљаничке Реке. Та је страна долине пространа, заравњена и по њој су куће ове мале. Мала Ливаде је у почетку а на десној страни Ливадске Долине, чији је поточић десна приточица Ветерница. Доња Мала је поред Ветернице испод мале Река а на местима Пљужевина и Мајевцу, са обеју страна Ветернице и са са леве стране Ветернице при ушћу потока Репушнице. Неке куће су близу Ветернице а већина на падинама и згодним заравањцима на странама долина. Ма(ха)ла Јасеновица је са леве стране Ветернице а по истоименој коси са десне стране Репушнице.

Када Ветерница надође не чини штете кућама и њивама.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће са извора, потока, река и бунара, али највише речну воду; Рекари имају само један изворчић код механе док они у Репушници пију само речну воду. Само је један бунар и то у Горњој Мали, а од извора познати су: Тотоан (у селишту), Мирковац, Мртвиц, Вирина, Кованл’к, Стојанов Кладенац и др.

У овом селу је хладније у односу на оближња села, јер је Дреновац на већој висини.

Земље и шуме.

У односу на остала села Пољанице, Дреновчани имају највише њива, паше и шума, што су стекли куповином или заузимањем њива арнаутских села Девотина и Биљанице. Њива, паше и шуме има на местима званим: Копана Орница, Дардиште, Свињарниште, Бачевиште, Мали Дотин, Ракитница, Крагујевац, Грот, Караула, Ширине, Давидов Гроб, Побијени Камен, Ђубриште, Гоч, Језера, Мос, Криво Дрво, Ајдучки Кладенац, Куси Рт, Колишта, Широко Поиште, Преслоп, Големо Дрво, Рид, Три Буке и Бачкало. Осим тих места има још њива у шумама, скоро искрчених.

Паше има довољно на свим поменутим местима као и осталима, где су шуме. Нема праве заједничке сеоске планине (паша и шума). Сва неподељена планина, паша и шума ван куће, служе им за напасање стоке, али је сада држава присваја. Такве шуме и паше има близу сваке мале, те и становници на дотичним местима напасају своју стоку. Рекари истерују своју стоку и према граници, између Градишта и Језерскога Потока.

Шуме имају довољно.Поред сваке куће има браника а даље од кућа – око села, нарочито према граници и изворишту Ветернице са леве стране – сво је земљиште под шумом. Осим тога шуме има и на местима званим: Црвени Брег, Јагњило, Говедарник, Берњак, Габар, Пландиште, Црвенкова Солила, Крша, Острушка, Песина, Лазаров Кладенац, Шиндерски Рид, Таирова Долина и др. Осим шума на неким местима има њива и ливада. Сва је гора од лиснатог дрвећа и то поглавито бука, местимично јавор и горун, али нема праве горунове горе.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено на ове мале: Рекаре, Горњу Малу, Ливаде, Доњу Малу и Јасеновицу. Међусобно су удаљене од 15 минута до пола сата пешачког хода а раставаљају их косе, потоци и долине.

У селу има 67 кућа.

Име селу.

Село је названо Дреновац по дрену, којег има доста у овом селу. Мале носе топографска имена или према свом положају у односу на Ветерницу.

Старине у селу.

Близу границе, са леве стране Ветернице постоји Градиште, где је по причању био град а данас је ту шума.

На левој страни Манастирске Долине, на месту где су сада њиве, постојао је манастир – по коме је долина названа. Кажу да је то било у „латинска времена“. Сада су ту старе дуварине урасле у трње а около је гора.

На подножју Грота према Гочу постоје њиве зване Караула. Прича се да је у развођу Моравице и Ветернице у раније доба ту била граница.

У Горњој Мали прича се за старо гробље, од кога данас нема никаквих особитих остатака.

Уз ово село има два селишта, по старини: старије – Селиште и новије – Старо Село.

Селиште је са десне стране Ливадске или Мечишњичке Реке, изнад данашње општинске канцеларије. Ту су данас њиве, ливаде и шуме. Има остатака старих зидина а прича се да су ту налазили крајцаре, бакаруше, старе предмете од метала, старе гиџе и др. Испод Селишта има пуно старих ораха.

Старо Село је изнад Селишта. Прича се да су туживели преци данашњих најстаријих породица у Дреновцу. Одатле су се преместили због Арнаута, који ударише на њих и попалише село. Томе су били узриок Анђелинци, из породице Пелифанаца. Неки од њих се из Дреновца прешли да живе у оближњој Суварни. Имање им је остало у Дреновцу, кога су редовно обрађивали што је сметало мештанима Дреновца. Наговоре буљубашу пољаничког, те их овај отера са орања не допустивши им више да ору, пошто живе у Суварни, која је ван Пољанице а не плаћају порез у Дреновцу. Ови се због тога удруже са Арнаутима из Суварне, ударе на село и попале, а становници се повуку „у реку“, где се настане. Кажу да је пре тога у Старом Селу било 28 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Ово село је било најпре на месту, званом Старо Село. Одатле су се становници због Арнаута преместили доле, поред реке Ветернице. Доцније су се одатле премештали у колибе, где су им била имања а данас куће. Пре него што су се становници почели разилазити из села поред Ветернице, било је у њему 28 кућа. Све данашње главне породице овога села биле су и у том селу. Због тога је да је Дреновац израстао поред реке. Одатле су се почели померати у доба, након што су Арнаути прогнали Усејин-Пашу из Врања. Што су се из тог села поред Ветернице почели разилазити узрок је био пут, који њеном долином пролазио, па су им Турцди и Арнаути, који су тим путем пролазили, непрестано досађивали, те су се ови почели померати горе на имања и колибе, где су изградили куће у којима и данас живе.

-Тасковци (Оделици) су најстарији род у селу, доселили су се са Косова. Они су, веле, ударили колац у Дреновцу. Данас су пето колено и још се не узимају. Од те породице:

-Деда-Јовини, Деда-Стеванови, деда Јова Миленковић, Миташинци, Јова Милосављевић и Цветовци. Сви славе Аранђеловдан. Зову их и Оделици. Са њима су са Косова дошли и;

-Баба-Анђинци, који су им кумови и Радославци (у Секирју). Од Баба-Анђиних су:

-Кузманци и Ђорђија Богданов. Сви славе Аранђеловдан.

-Пелофанци (Пеливанци). Не зна се за њихово порекло. Неки су живели у Суварни. Дошла су три брата, један је остао у Дреновцу а двојица су отишли у унутрашњост Србије. Настанили су се на месту Бара, која је у изворишту Горњомалске реке. Како нису имали орах да млате, Тасковци им уступе један од ораха. Од њих овде порекло:

-Станојини, Петрови, Пешини, Стајни, Црвенковци, Анђелинци, Николићи (Павол и Стева), Вуци (Ђорђевићи), Парлапанци (Стојан Петров), Николики, Петров (Иван), Станојин (Никола) и Стојилковић (Стојко). Сви славе Аранђеловдан а неки (Парлапанци, Вуци и др) Никољдан, јер воде порекло од доводаца у Пелифанце. Црвенковци славе Никољдан а Стојкови обе славе; Аранђеловдан и Никољдан.

-Сурдулци или Сурдуљани, Аранђеловдан, су се доселили из Сурдула (Пчињско село). Побегли су од Усејин-Паше, који им је досађивао.

-Дојинци, Аранђеловдан, су из Големог Села, одакле им се доселио предед.

-Рашкинци или Деда-Анђелкови, Никољдан, су из Добрејанаца, одакле су побегли од Арнаута – који су се населили у Добрејанцу.

-Петровци или Призетков, Никољдан,и су из Стрешка, одакле се доселио деда Петар, који се призетио и тасковску породицу.

-Деда Павлови или Пуношевчани, Аранђеловдан, су из Пуношевца у Пчињи. Дошли су пре Усејин-Паше. Има их у Добрејанцу и Барју.

-Крстић (Михајло) је из Клиновца код Бујановца, дошао после Уејин-Паше, када село није било „у реке“. Не каже се коју славу слави.

-Пауновићи су из криве Феје, из мале Мусуља. Дошли су на утрину после Кртсић Михајла. Не каже се коју славу славе.

-Пенџинџи (Ђорђе и Пеша), Никољдан, су из Дрезговице, одакле су досељени пре 30-40 година.

-Љубић (Ђока), Аранђеловдан, је из Кусца код Гњилана.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.